10
Srpsko zdravstvo od 2014. u rukama je jednog čoveka – hirurga Zlatibora Lončara, uz čiju „pomoć“ se u proteklih osam godina urušavalo i bližilo propasti. Međutim, Lončarovom ministrovanju, po svemu sudeći, bliži se kraj. A ako ovog puta i zaista ode, ne želimo da ga prepustimo zaboravu, jer za brojne afere, muljanja i skrivanja od javnosti, neko mora zvanično da preuzme odgovornost, ali da za njih i „plati“.
Pročitajte još:
Medicinski radnici, pacijenti, osiguranici i kompletan zdravstveni sistem Srbije, neće puštati suze za odlazećim ministrom, o čijoj ćemo sudbini biti definitvno obavešteni po konstituisanju nove Vlade, a njegove greške i propusti, biće najveća ministarska zaostavština.
Odliv i manjak zdravstvenih radnika
Anesteziolozi, neurolozi, pedijatri, oftalmolozi, samo su neki od specijalista koji nedostaju zdravstvenim ustanovama Srbije, a njihov broj je dodatno „prepolovila“ pandemija kovida-19. Prema analizi Fiskalnog saveta iz 2021., u našoj zemlji postojao je deficit od čak 5.000 zdravstvenih radnika, a u epidemiju koronavirusa, ušli smo sa 15 odsto manje medicinskih kadrova. Da apsurd bude veći, dok su zdravstveni radnici radili duple smene, bez slobodnih dana, jer ih nije bilo dovoljno, u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ), na posao u zdravstvu čekalo je skoro 14.000 ljudi, zbog čega se u Ministarstvu zdravlja nisu mnogo potresali. Takođe, spekulacije, da će po ukidanju pandemije veći deo zdravstvenog sistema Srbije preći u privatne ruke, sve su bliže ostvarenju. Naši najveći medicinski stručnjaci, koji ne odu u inostranstvo, napuštaju državne klinike i prelaze u privatne, gde za svoje usluge dobijaju i do tri puta veće plate.
Katastrofalno vođenje pandemije
Od proglašenja pandemije, zdravstvene ustanove u Srbiji i njihovi zaposleni, ostavljeni su bez pomoći, da se sa naglim prilivom obolelih, bez dovoljno opreme, kadrova i epidemiološke logistike, bore sa virusom koji je od „najsmešnijeg“, stigao do onog koji nas je samo nekoliko meseci kasnije „zaključao“. Pod budnim okom Ministarstva zdravlja, ustanove su prilikom nabavki povezanih sa pandemijom, prema brojnim istraživanjima, pribegavale manje transparentnom pregovaračkom postupku javnih nabavki bez objavljivanja javnog poziva, a povećana je i učestalost postupaka sa jednim ponuđačem. Ministarstvo je takođe, prema mišljenju brojnih stručnjaka, lažiralo brojeve zaraženih i umrlih, epidemiološke mere donošene su bez jasnog reda i protokola, a lekari, članovi Ujedinjenih protiv kovida (UPK), izjavili su da je lošem upravljanju pandemijom, u značajnoj meri doprineo i republički Krizni štab.
Mutna nabavka respiratora
Na početku pandemije kovida-19, država je započela nabavku respiratora, što je prema rečima univerzitetskog profesora u penziji, Čedomira Čupića „čist primer korupcije i zloupotrebe položaja“. Ni dan danas, javnost nema odgovore koliko su respiratori koštali, niti od koga su kupljeni. Država je navodno nabavila 1.000 respiratora, a ministar Lončar izjavio je da smo na dan proglašenja pandemije imali 408 slobodnih respiratora, ali da nismo smeli da rizikujemo da epidemija dobije dramatičan tok, pa smo morali smo da nabavimo još nekoliko stotina.
Kilometarske liste čekanja
Broj pacijenata u Srbiji vrtoglavo raste iz dana u dan, a listama čekanja na operacije se kraj odavno ne vidi, pa su tako dostigle i cifru od 60.000 ljudi na spisku, a za „novo koleno“ postoji neko ko će morati da čeka operacionu salu i do 2030. godine. Uprkos sve dužim listama, Ministarstvo zdravlja ne radi ništa na rešavanju ovog problema. Takođe, više od 2.000 ljudi u Srbiji čeka i na transplantaciju nekog organa, a naša zemlja je u poslednje tri godine imala najmanji broj ovih zahvata u odnosu na države regiona.
Srpske bolnice iz „horor filmova“
Pompezno otvaranje nove zgrade Univerzitetskog kliničkog centra Srbije od strane Ministarstva zdravlja, bacilo je još mračniju senku na zdravstvene ustanove u gradovima u unutrašnjosti naše zemlje. Naime, fotografije bolnica, nastale su na Infektivnoj klinici u Novom Sadu, gde medicinari vuku rukama i nosilima na sprat nepokretne pacijente. Potom snimci sa Odeljenja za hirurgiju u bolnici u Smederevu, koje izgleda kao scenografija za horor film. Posebnu pažnju privukli su toaleti i kupatila porodilišta u Kruševcu, u kojima nema tople vode, kao i tuš kabine u GAK Višegradska, gde je predviđeno tuširanje u buđi. Tek nedavne fotografije sa beogradske Klinike za endokrinologiju, podsetile su na logorske podrume, a pokazuju da ni u glavnom gradu situacija sa održavanjem bolnica nije ništa bolja.
„Bacanje“ para na banku reproduktivnih ćelija
Jedina banka reproduktivnih ćelija u Srbiji, otvorena u GAK Višegradska u Kliničkom centru u Beogradu još 2019., sa opremom vrednom čak milion evra, do danas nema nijedan uzorak i gotovo tri godine prazna i neupotrebljiva čeka prvog donora. Iako stotine parova iz naše zemlje svake godine odlaze u klinike u Češkoj, Grčkoj, Makedoniji, gde po ceni od 5.000 evra dobijaju polne ćelije, obećanja iz Ministarstva zdravlja, o besplatnim uzorcima, koje će ovi građani dobiti iz naše banke, još su samo reči u vazduhu.
Veze sa Zemunskim klanom
Mračna prošlost dr Zlatibora Lončara obeležila je veći deo njegove karijere. Naime, u javnosti se više puta govorilo o vezama Lončara sa vođom Zemunskog klana Dušanom Spasojevićem, a fotografija, koju je u januaru 2017. godine novinarima pokazao lider Nove Srbije Velimir Ilić, potvrdila je da je zaista postojala određena veza između njih, o čemu smo prvi put čuli tokom suđenja za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Tada su svedoci saradnici Dejan Milenković Bagzi i Miladin Suvajdžić, govorili da je Lončar pomogao članovima klana da se reše jednog od njihovih protivnika, tako što mu je, dok je ležao u bolnici, “ubrizgao nešto” u infuziju.
„Lončarov stan“
Upravo za ovo delo je, kako su pisali novinari KRIK-a, Lončar nagrađen stanom u Novom Beogradu, koji je “kupio” od supruge Sretka Kalinića, jednog od najpoznatijih članova Zemunskog klana. Reagujući na ove navode, Lončar se branio već uobičajenim komentarom, da „postoje državni organi koji o tome vode računa“. Na ovo otkriće KRIK-a odgovorio je i predsednik države Aleksandar Vučić, rekavši da mu je to „najteže palo“ od svih njihovih tekstova i obećao je da će smeniti Lončara ako bude dokazano da je imao veze sa kriminalcima. Dokaze očigledno predsednik nije našao, jer Lončar do danas nije smenjen sa mesta ministra zdravlja.
Helikopter i smrt sedam ljudi
Najsurovija afera, koju nećemo zaboraviti, je ona u kojoj je stradalo sedam ljudi tokom helikopterske akcije „spasavanja“ bolesne bebe, u noći 13. marta 2015. godine. Lončara i tadašnjeg ministra odbrane Bratislava Gašića, pojedini mediji su optuživali da su preusmerili sletanje spasilačkog helikoptera sa vojnog Aerodroma „Batajnica“ na civilni Aerodrom „Nikola Tesla“, iako je ovaj prvi bio adekvatniji u tom slučaju. Lončar je na optužbe odgovorio da nije on kriv, već je mesto sletanja promenjeno zbog pogoršanih meteoroloških uslova. U odbranu Lončara stao je i Aleksandar Vučić, tadašnji premijer. On se oglasio mnogo pre nego što su objavljeni izveštaji o razlozima pada helikoptera. On je tada naglasio: „Vidim da se vodi hajka protiv ministara Gašića i Lončara, koji su hteli da spasu jedno dete… Evo, ja preuzimam odgovornost, da su me pitali, a nisu, i ja bih rekao: ‘Idite, spasite to dete.’ Gašića i Lončara neću da dam“, rekao je Vučić nakon nesreće.
Podsetimo, doktor Zlatibor Lončar postavljen je na mesto ministra zdravlja 2014. godine, kada je avanzovao iz direktorske fotelje Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije. U proteklih osam godina, ministra Lončara prate brojne afere, koje su bacale senku na njegov rad i upravljanje zdravstvenim sistemom Srbije. Javna je tajna da je Lončar i lični lekar predsednika države AleksandraVučića, ali i njegov besprekorni poslušnik, što su i glavni razlozi zašto su do sada sve spekulacije o njegovoj smeni na mestu ministra zdravlja – odbacivane.
Ipak, videćemo šta donosi nova Vlada i hoće li u njoj i dalje biti mesta za našeg aferaškog ministra.
BONUS VIDEO: Podnete krivične prijave protiv Ane Brnabić i Zlatibora Lončara
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
