0
Bačka Palanka, mesto u kojem su zbog posledica superćelijske oluje stradali dečak (13) i njegov deda. Odgovornost niko nije preuzeo, ali je vlast otpustila radnika koji je protestovao jer je tražio ostavke odgovornih. Mesto u kojem niko ne želi da govori, gde vlast umesto odgovara na pitanja novinara vređa lokalne reportera i poručuje im kako ih nije sramota. Lokalnu vlast čuva lično premijerka Ana Brnabić i SNS, jer ne vide da je bilo šta sporno. Bačka Palanka, mesto gde su građani gladni istine, pravde i odgovornosti. Mesto gde su tragovi oluje i dalje na putu, a tragovi sramote i bešćašća vlasti na svakom koraku. Konačno, mesto gde je oluja ogolila svu prirodu jedne vlasti i njenih lokalnih šerifa.
Veliki udar superćelijske oluje koji je nedavno pogodio Bačku Palanku ostavio je ovo malo mesto na granici s Hrvatskom bez svoja dva sugrađanina. Dečak (13) i njegov deda stradali su od posledica strujnog udara, zbog kablova koji su bili svugde u mestu nakon što se oluja sručila na Palančane.
Niko nije dao smernice šta treba da se radi, meštani su bili bez protokola Štaba za vanredne situacije, pa su građani bili prepušteni sebi.
Dvoje ljudi je stradalo, načinjena velika materijalna šteta, mesto je paralisano, ali vlast ne mari.
Niko nije ni iz moralnih razloga preuzeo odgovornost, ali umesto toga preduzeo je neke druge korake. Otpustili su Željka Pejčića, radnika koji je protestovao i tražio odgovornost, a novinare je predsednik opštine prekoravao jer postavljaju pitanja. Vlast nije bila kriva, ali očigledno jesu ljudi koji postavljaju pitanja .
Tragovi oluje i dalje su širom Bačke Palanke. Prizor ispred samog ulaza u grad već pomalo budi jezu na taj strašni događaj. Ceo jedan red topola iskrivljen je od udara vetra, što svedoči o snazi oluje koja je napala ovo mesto. U gradu nije ništa bolje. Oborena stabla drveća nalaze se na svakom koraku, lišće je svugde po gradu, a komunalne službe tek sada rašćišćavaju teren. Meštani kažu da je u okolnim selima i priobalju još gore, ali da vlast ne brine. Kažu da odgovornost tu ne stanuje, nema je. Vlast je imuna na probleme građana, jednostavno ne želi da ih čuje.
A problemi su na svakom koraku.
Kroz glavnu ulicu koja je pretvorena u pešačku zonu lišće i granje pobacani su sa leve i desne strane kolovoza Tu ih neko ostavio, da sačekaju dane kada će biti odneti. Kada? To ne zna niko. Niko ne zna ni gde je predsednik opštine Branislav Šušnica, koji ne želi da se obrati svojim građanima i kaže šta dalje.
Upravo odgovore na pitanje šta će biti dalje traži profesorka Ljiljana Pivarski Knežević, koja u razgovoru za naš portal kaže da se ne traže ničije glave, već samo odgovornost.
“Mesto se nije sjajno oporavilo od oluje, u delu grada u kojem živim i dalje nema ulične rasvete. Deca kada se vraćaju oko devet sati uveče, već se brinem jer se ne vidi ništa. Grane su na sve strane, semafori ne rade, dešavaju se saobraćajne nesreće na mestima gde nema signalizacije. Gotovo mesec dana prošlo je od prve oluje, a moj utisak je vlast sanira štetu na vrlo nezadovoljavajući način. Deset puta smo se okupljali i tražili da nam se neko obrati, očekujemo moralnu odgovornost, ali niko se nije obratio, a nismo ni sigurni da će to neko uraditi. Tražimo odgovore na najosnovnija pitanja – da li je bezbedno mesto za život, da li su naši životi ugroženi. Svima smeta što neko nije izašao i rekao ljudi pogrešili smo, nismo uradili kako treba. Niko ovde ne traži ničije glave, niko neće da demolira opštinu, samo da prosto da se ljudski neko obrati i kaže šta je urađeno i šta da očekujemo u budućnosti“, priča Ljiljana za Novu.
Ni sama ne krije da su građani u strahu, jer u gradu ništa ne funkcioniše.
“Ljudi su u strahu jer se ništa ne rešava. Ovo granje i drveće koje je popadalo, da se to redovno održavalo, pretpostavljam da bi i šteta bila manja. Mi živimo u zapuštenom gradu, tek kada se nešto desi mi to pretvaramo u tragediju i kažemo nije moglo bolje. A moglo je da se predupredi. Da li smo nešto naučili, lično ne verujem. Posle svega što se desilo i dalje ne vidim nikakav plan. Ne vidim da se bilo šta promenilo, samo je napravljen veći razdor između ljudi iz opštine i građana. Nama je postalo normalno nešto što u normalnom svetu ne bi trebalo da bude. Pitala sam se kada će se ljudi probuditi, pa ovo je naš grad, hajde da on normalno funkcioniše. Ne znam kako smo došli u situaciju da ljudi misle da su nekome dužni ako im upišu decu u vrtić. Ove tragedije su vrh legenog brega i nisam mogla da pređem preko toga“, objašnjava profesorka Ljiljana.
Deo građana i dalje u određenoj vrsti anestezije, straha, daleko od ulice i otpora protiv vlast. Sa druge strane, mesto koje nije naviklo na velike proteste i bunt naroda doživelo je da građani 10 puta izađu na proteste i traže odgovornost, smene i odgovore na pitanja šta je gradska vlast učinila da ne dođe do tragedije.
Umesto odgovora, kao po navici, usledili su pritisci vlasti gde je najdeblji kraj izvukao Željko Pejčić, radnik koji je dobio otkaz jer je šetao.
Pre 10 godina, sa novinarske pozicije suspendovana je Jelena Tuševljaković, jer se osmelila da postavi pitanja na konferencije za novinare koje se nije dopalo vlastima. Prvo je bila suspendovana, a onda je dobila otkaz. Kako kaže za Novu, sada je u „tihoj penziji“, bez primanja, ali je ipak podigla glavu jer neko mora da odgovara.
„Ovde se jako dugo živi pod pritiscima, veliko je opterećenje i tenzija ljudi koji znaju da vam se jave iz prikrajka i kažu mislim isto što i ti, ali ne smem to da kažem jer ću da snosim sankcije. Imate osećaj da vas neko prati, da vam preti, a odgovornosti nigde nema. Onog trenutka kada prva osoba shvati da mora da snosi odgovornost za ono što je učinila, mislim da će stvari početi da se menjaju. Strašno je kada ljudi nemaju predstavu da li su pogrešili ili ne. Neko je odgovoran, a ja kao građanin tražim odgovor na to pitanje“, priča novinarka Jelena.
Umesto odgovora, dobili smo prvog čoveka opštine koji viče na novinare i umesto odgovora, postavlja pitanje novinarima. Novinarka Jelena napominje da ovde građani nemaju 80 odsto informacija koje se tiču građana.
PROČITAJTE JOŠ....
0
2
0
„Najstrašnije je što mi nismo otišli korak ka tome da se nešto promenilo, ovde se dešavaju strašne stvari, a videli ste da kolega ne može ni pitanje da postavi na konferenciji za medije. Ovde javnosti nema, da sprovedete anketu shvatili biste da ljudi nemaju 80 odsto informacija koje su bitne za život jedne sredine. Vama za isključenje struje javi prijatelj koji je to slučajno pročitao. Mnoge infomracije prolaze ispod, a pažnja javnosti se spušta. Ljudi su u strahu, ali su i neobavešteni. Neki od nas se bore da ne utihnemo, da se ne ugasimo. Ja sam živa osoba koja je sebi dala za imperativan da pusti glas. Normalna stvar je da izađete i kažete da nešto nije dobro“, priča Jelena.
„Predsednik opštine se ne pita ništa, zato i nema ostavke“
I građanin Uroš Malinović čeka odgovor na pitanje kada će konačno neko odgovarati zbog tragedija koje su pogodile Bačku Palanku. Od tada nema ni predsednika opštine, ali prema mišljenju našeg sagovornika, prvi čovek Bačke Palanke ne pita se ništa.
„Šetam redovno, ali ne očekujem da bilo ko ispuni zahteve jer u toj zgradi iza nas odgovornost ne stanuje. Oni su toliko podigli tu lestvicu da moramo da čekamo da se desi još nešto strašnije, ali ne znam šta je strašnije od gubitka jednog mladog života. Dublji problem ove sredine je to što oni koji su formalno predstavnici ove opštine oni to suštinski nisu. Opštinom se vlada iz Novog Sada, ovde vladaju dva koordinatora, a predsednik opštine se ništa pita. Odluku da podnese ostavku ne donose sami, to su stranački vojnici, njjima se to naredi i oni to izvršavaju. Odgovornost ovde ne stanuje, do ljudi ne dopiraju ni ovakve tragedije. Mi ljudi nismo izašli na ulice jer neko zaposlio snaju ili je dobio posao na tenderu, ovo je situacija u kojoj smo mi izgubili dva života. Voleo bih da znam na koji oni razmišljaju. Niko ne kaže da je predsednik opštine kriv, ali je odgovor, na čelu je Štaba za vanredne situacije“, objašnjava Uroš za Novu.
Ljudi na krovovima i institucije koje ne postoje
Razmere katastrofe u Bačkoj Palanci najbolje opisuje svedočenje lokalne aktivistkinje Sanje Kondić, koja kaže da nije bilo ni blizu dovoljno tehnički osposobljenih radnika koji bi sanirali štetu. Ljudi su bili na krovovima, kao skretničari ispred kuća da ne bi neko od najmilijih stradao.
Ulice u mraku, građani na vrhovima kuća, a onda je stigla i premijerka Ana Brnabić koja je prvo najavila da će doći, pa otkazala i onda stigla.
Sve to je učinilo da problemi Bačka Palanke dožive novu dimenziju, znatno komplikovaniju. Ipak, Sanja kaže da će borba trajati dok ne odgovaraju oni koji su odgovorni.
„Kada smo postavili zahtev za ostavku rukovodstva Štaba za vanredne situacije, to je bio naš apel za moral kojeg znamo da nema. Mi smo to hteli samo da ogolimo. Nije dobra poruka da ovde može da se radi šta ko poželi, po svom nahođenju, moramo naučiti decu da treba da se snosi odgovornost za nešto što ste učinili ili jednostavno niste. Desila nam se strašna tragedija, dva ljudska života su izgubljena. Svi smo mi međusobno komentarisali ljudi su moji šta se dešava, opasnost je svugde oko nas, dete će neko nastradati i onda se to nažalost, desilo. To je moglo da bude i moje dete, ili dete iz komšiluka. Samo Bog nas je čuvao, institucije nisu. Ljudi su tri ili četiri dana neprestano bili na krovovima, stari i mladi, bake i deke, nemate stručnjake koji mogu da vam poprave krov. Opasnost je bila na svakom koraku, kablovi su visili svugde, ulice su bile u mraku, ljudi su dežurali ispred svojih kuća kako bi skrenuli pažnju da struja može nekog da udari. Mnogo toga ne valja, ali ne možete ostati nemi na sve što nam se dešava. Mi ne želimo da odgovara neko, već onaj ko je zaista odgovoran“, poručuje aktivistkinja Sanja.
Bonus video: Nova.rs u Subotici razgovara sa građanima
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare