Retki su gradovi koji imaju heroje koje poznaje cela zemlja. Valjevo ih ima minimum dvoje. Aleksandar Obradović i Katarina Petrović saopštili su Valjevcima i celoj Srbiji istinu koje su svi gladni, istine koja se čuva u duboko u prašnjavim fiokama, daleko od očiju javnosti. I Valjevcima su dodatno otvorili oči, jer su i oni počeli da šetaju protiv nasilja koje izjeda ceo kraj. Nasilje je ušlo u medije, firme, zgradu opštine, zarilo se u Tešnjar kao staro kulturno blago grada i sada nema kud – izbor je prost: stati mu na put ili pustiti da metastazira do kraja. Njegovi građani kažu da je anestezija vlasti počela da popušta, ali da je dalek put da od orijentalne kasabe u koju je vlast pretvorila, ponovo postane zvezda vodilja celog kraja. Ipak, buđenje je počelo, ali ništa ne ide preko noći. Jer preko noći nije ni počelo.