Zašto je važno da prestanu napadi na redakcije od strane državnog vrha, parlamenta i tabloida?

Ono što zabrinjava je njihov porast, ali i nezainteresovanost nadležnih organa da se njima oziljnije pozabave. To se posebno odnosi na Srbiju, gde je situacija specifična i po tome što od onih koji su deo institucija vlasti dolazi veliki broj targetiranja medija i novinara, koja otvaraju put onima koji se ne slažu sa uređivačkom politikom nekog medija da istome i prete, znajući da posledica neće biti.U poslednjih šest godina, u svetu je ubijeno 600 novinara, a za devet od deset slučajeva počinioci nisu kažnjeni.Šef misije OEBS-a u Srbiji Jan Bratu izjavio je za RTV da je nedavno ubijen istraživački novinar u Las Vegasu, a da se ubistva dešavaju i na Malti, u Češkoj, Holandiji.„U Srbiji nemamo takvu situaciju, ali to ne znači da se ne može dogoditi. Ono što zabrinjava su nerešeni slučajevi od pre 20 i više godina, kao što je ubistvo novinara Pantića. Odgovornost je na svima, ne samo na Vladi i institucijama, već i na novinarima koji moraju da insistiraju na sprovođenju propisa povećanju bezbednosti“, rekao je Bratu.Međutim, novinari insistiraju, ali institucije ne reaguju. Zakonska regulativa je nažalost mrtvo slovo na papiru. U 2022. godini pokrenuto je 62 krivične prijave u vezi sa napadima na novinare.Prema podacima Republičkog javnog tužilaštva, od 2016. formirano je 423 predmeta u vezi sa napadima, a osuđujuća presuda doneta je u 46 slučajeva. Dakle, u poslednjih šest godina, rešen je tek svaki deseti prijavljen slučaj.Prema podacima NUNS-a, koji od 2008. godine vodi bazu podataka o napadima na novinare, ove godine je ta cifra cifra, kao i proteklih nekoliko godina, prešla brojku 100. Od početka godine, u Srbiji je zabeleženo 116 napada na novinare, fizičkih napada je bilo devet, isto koliko i napada na imovinu, verbalno je napadnuto 30 medijskih poslenika, dok je pritisak izvršen na 68 novinara.Veran Matić, član Stalne radne grupe za bezbednost novinara i Radne grupe za zaštitu i bezbednost novinara Vlade Srbije, kaže za Danas da NUNS, kao i svi mi, beleži veliki porast u kategoriji pritisaka koje dolaze od najviših organa vlasti, iz parlamenta, političkih organizacija. Takođe, u zabrinjavajućem rastu su SLAPP tužbe, a posebno je uočen povećani trend uznemiravanja i pretnji koji novinarima stiže sa društvenih mreža."Teroristička pretnja redakciji dnevnika Danas, novinarima, kolumnistima kao i frilenserima, posebno me je zabrinula. Na jednoj strani je sadržaj same jezive pretnje teorističkim obračunom sa redakcijom, sastavljen na način koji do sada nije evidentiran, hladno, precizno, sa dosta informacija, i sa pažljivo odabranim novinarima – ciljevima, i planiranim načinom realizacije. Sama poruka ima zastrašujuće elemente, a sve procene govore o visokom stepenu autentične pretnje-namere", ističe Matić, ukazujući na to koji je događaj na njega ostavio n ajsnažniji utisak, kada su pretnje novimanarima u Srbiji u pitanju, tokom prošle godine.Na drugoj strani, dodaje, način na koji je poruka poslata, preko legalnog anonimizirajućeg servisa iz Švajcarske, koji uspešno sakriva pošiljaoca, predstavlja drugi nivo ozbiljnosti pretnje."U ovom trenutku, još uvek tužilaštvo nije dobilo dovoljno podataka koji mogu pomoći da se otkrije identitet teroriste ili onoga ko se tako predstavlja. Ovo je sistemski globalni problem. Pokušao sam da uključim međunarodne novinarske organizacije, udruženja, itd., ali nije bilo uspeha u agregiranju pritiska na vlasti Švajcarske kako bi Proton dao dovoljno podataka. Informacije o tome da su podaci izbrisani ne sme nikoga da zadovolji. Očekujem da ovaj slučaj bude primer na osnovu kojeg će se globalno pronaći rešenje kojim bi se obavezivali svi pružaoci usluga anonimiziranja poruka, da se u slučajevima pretnji novinarima, naravno i drugim licima, podaci moraju učiniti dostupnim kako bi se uspešnije sprečavale terorističke i druge nasilničke aktivnosti", ističe naš sagovornik.Matić dodaje da smo iz ovog slučaja saznali i da domaći provajderi internet usluga, takođe imaju propuste koji su nedopustivi kada je reč o bezbednosti novinara i drugih lica, jer jedinstvene IP adrese nisu vezane za pojedinačnog korisnika, već da korišćenje jedne IP adrese u isto vreme ima izuzetno veliki broj korisnika, tako da je u toj šumi gotovo nemoguće identifikovati pošiljaoca, koji koristi servis anonimiziranja, ako nema nekih dodatnih podataka koje mogu iskoristiti istražni organi.Naš sagovornik ističe da je jako važno da se o ovoj temi razgovara na najvišem državnom nivou i da se hitno donesu obavezujuće uloge, koje će otkloniti ovaj izuzetno veliki problem."Drugi slučaj koji me je zabrinuo vezan je za pretnju koju je dobio novinar Dragojlo Blagojević. Pretnju koju je dobio na privatni fiksni broj telefona prijavio je policiji i tužilaštvu. On je tu pretnju shvatio vrlo ozbiljno i sa porodicom je više od mesec dana menjao mesto boravka. Posle više od mesec dana, tužilaštvo je odbacilo prijavu na osnovu podatka koji je dostavio MUP, da poziv pretnja ne postoji u evidenciji telefonske komunikacije. Kao da je u pitanju lažna prijava pretnje. Svojom ličnom istragom, utvrdio sam da postoji registrovan poziv i o tome sam obavestio tužilaštvo i MUP", ukazuje Matić.On dodaje da su posle nekoliko nedelja potvrđena njegova saznanja i da je tužilaštvo nastavilo istragu, te se očekuje odgovor od zemlje iz koje je poziv upućen. U isto vreme, ističe, tužilaštvo vodi istragu o tome kako je došlo do prikrivanja ove informacije, sa Službom unutrašnje kontrole MUP-a i sa nezavisnim veštakom.Opširnije čitajte na Danas.rs.Bonus video: Tamara Skrozza o novinarima na vetrometini i medijskom preoblikovanju realnosti

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tamaraskrozzaonovinarimanavetrometiniimedijskompreoblikovanjurealnosti-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4690016"]