37
Marketinški stručnjak i jedan od autora emisije "PLJiŽ" koja se emituje na TV Nova S Vojislav Žanetić kaže da ovi izbori izgledaju kao da idemo u pekaru u kojoj nema testa, a da samim biračima nije jasno za šta se opredeljuju. U predizbornoj kampanji su, prema njegovom mišljenju, teme pogrešne.
„Kad god imate izbore koji su u suštini verifikacija jednog sistema, a ne izbor unutar sistema, za opcije u tom sistemu, onda svaki od tih bestestnih proizvoda u pekari, malo izgleda ‘fejk'“.
Komentarišući kratko predizbornu kampanju, kaže da je ona „možda umrtvljena“, naglašavajući da su teme pogrešne, pa se zato čini da je i nezanimljiva.
Govoreći o konkretnim programima u predizbornoj trci, Žanetić kaže da ni biračima nije jasno za šta se opredeljuju, „jer je priroda našeg sistema da smo hibridni režim“.
„Hibridni režim vam je mešavina autokratskog sistema i demokratske procedure. To je mestašce, političko, u kom se uz pomoć izborne procedure overava jedna vrsta sistema koja po svojoj prirodi nije demokratska… Nema one elemente, kriterijume koji se zahtevaju da se jedna zemlja proglasi demokratskom“, kaže Žanetić navodeći da postoji „nedovoljna količina nezavisnosti institucija, nedovoljna količina slobode štampe, da centralizovane štampe ima mnogo“ i kontrole medija.
Žanetić je rekao da ovi izbori izgledaju kao idemo u pekaru u kojoj nema testa, i da, principijelno gledano, to nije pekara. „Kad god imate izbore koji su u suštini verifikacija jednog sistema, a ne izbor unutar sistema za opcije u tom sistemu, onda svaki od tih bestestnih proizvoda u pekari – malo izgledaju ‘fejk'“, naveo je.
Govoreći o „bojkotašima“, kaže da je njegov utisak da ih mi ne vidimo. Opozicija koja je u bojkotu u izvesnom smislu bi mogla, kaže, da se samoproglasi za komisiju za utvrđivanje demokratičnosti izbora, „što će biti jednog dana kad izađu na izbore“. Dodaje da dok god kriterijuma demokratičnosti izbora nema, političko-društvena konfuzija će potrajati.
Upitan o izbornoj kampanji SNS, kaže da ona traje jako dugo i da zapravo govorimo o finalu izborne kampanje vladajuće stranke. Lepa količina vremena od strane medija i javnosti je potrošena u korist vladajuće stranke, baveći se temama koje su sporedne i jako elegantno su prošli kroz završetak svoje četvorogodišnje kampanje – nisu mnogo oštećeni, a i ne mogu da budu, jer je neravnoteža medijska takva da im se ne može naneti šteta, navodi Žanetić.
Svi zapadni ambasadori su insistirali da se na izbore izađe, ja to tumačim vrstom želje za imanjem legitimiteta ove vlasti, posle čega će ta vlast imati međunarodne obaveze, kao što je nastavak pregovora o Kosovu, što je zakazano za jun, kaže gost Novog dana.
Govoreći o odnosima između SPS i SNS, kaže da bi oni mogli biti zanimljivi jedino ako bi se ticali samo nas, ali se oni, navodi, zapravo tiču odnosa između Brisela i Mokskve, Vašingtona i Moskve, Vašingtona i Brisela i Moskve.
Dodaje da je zanimljiva stvar iz unutrašnjih odnosa ta što primadalna politička opcija koja postoji u trenutno u najvećoj vladajućoj partiji zahteva sve veći prostor u javnom sektoru, odnosno zahteva radna mesta. Jedini izvor koji je preostao su ona (radna mesta) koja kontrolišu one partije koje nisu najveća vladajuća, kaže. „I po nekoj logici širenja piramidalnog sistema koji postoji, iz tih razloga bi se moglo zaključiti da će SPS možda imati više problema nego što to leži u međunarodnim odnosima“, ocenio je Žanetić.
O fotografiji Vučića i Vidojevića
Kao i prilikom objavljivanja prethodne fotografije Danila Vučića i vođe navijačke grupe „Janjičari“ Aleksandra Vidojevića, i posle najnovije slike koju je objavio KRIK, predstavnici vlasti stali su u odbranu predsednikovog sina, ne baveći se time sa kim je u društvu, već isključivo napadima na nezavisne medije koje optužuju za crtanje mete.
Osvrćući se na to, kaže da takva tema zaslužuje pažnju, ali da ona, suštinski, nema značaj, odnosno da je to tema sa malim značajem. Možda ćemo jednog dana kad se završe pregovori oko Kosova upitati se čime smo se bavili pred izbore – bavili smo se sinom predsednika i Desankom Maksimović, navodi gost N1, ističući da zapravo ima mnogo značajnijih tema od toga. Kao primer navodi temu Kosova, zatim pitanje kako ćemo izaći iz ekonomske krize posle pandemije, kako izlazimo iz pandemije same, šta ako EU zahvati velika politička ili ekonomska kriza, ili šta razmišljamo da uradimo da sprečimo odliv mladog stanovništva, da li je dovoljno da budemo hibridni sistem ili nam treba nešto drugo… „Jako mnogo tema ima koje su značajnije“.
Bonus video
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
