129
Od dolaska Bratislava Gašića na mesto direktora Bezbednosno-informativne agencije 2017. godine, budžet ove službe počeo je da raste vrtoglavom brzinom. To se nastavilo i za vreme Aleksandra Vulina, pa sve do danas. Količina novca koji se ulaže u rad BIA za to vreme je duplirana, sa nešto više od četiri i po milijarde na gotovo 10 milijardi dinara, koliko je predviđeno rebalansom za 2024. godinu. To možda i ne bi bio problem da istovremeno ugled i efikasnost ove službe nisu drastično pali, pa su njena zaduženja srozana sa očuvanja bezbednosti Republike Srbije na instrument za zaštitu aktuelnog režima.
Rebalansom budžeta za 2024. godinu predviđeno je da se za potrebe BIA izdvoji 9,8 milijardi dinara. Dva puta više nego 2017. godine, kada je ovu službu bezbednosti preuzeo čovek koji je tada uživao ogromno poverenje predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Reč je o Bratislavu Gašiću, aktuelnom ministru odbrane.
Poređenja radi, u godinama pre njegovog dolaska budžet BIA iznosio je oko 4,6 milijardi. I onda je počeo da raste. Tako je već sledeće godine iznosio 5,3 milijardi. Zatim 2019. ide na 6,2 dok 2020. iznosi 6,6 milijardi dinara. Godinu dana kasnije budžet BIA raste na 8,9 milijardi.
I tako iz godine u godinu.
129
70
7
U međuvremenu je na mestu direktora BIA bio još jedan čovek od poverenja predsednika Aleksandra Vučića, aktuelni potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin.
Govoreći o rastu budžeta za BIA u prethodnih sedam Gašićevih i Vulinovih godina, advokat Ivan Ninić za Novu kaže da nije novac problem, već to što je ova agencija pretvorena u glavni podupirač režima Aleksandra Vučića.
“Zbog prirode posla i ovlašćenja BIA, logično je da taj budžet ne može biti transparentan. Opravdano je da javnost ne zna koju vrstu opreme i koja ulaganja će imati u toku godine, međutim, njihova potrošnja novca nije izuzeta od kontrole. Mislim na državne revizore i skupštinske odbore koji se bave kontrolom rada službi bezbednosti. Međutim, ovde je problem drugi. Problem je to što su BIA i ostale službe bezbednosti, mislim na one vojne, postale najjači instrument za podupiranje ove vlasti”, kaže Ninić i dodaje:
“Za to vreme se razne anomalije u sistemu dešavaju, a BIA se time ne bavi. Imate situaciju da policajca ubijaju na ulici ili da nam se desi Banjska, a da BIA o tome ništa ne zna, već se bavi komentarima na društvenim mrežama i zaštitom ličnosti predsednika republike od verbalnog delikta. Dakle, nije problem ni toliki budžet, ni potrošnja novca, problem su efekti koje društvo ne oseća. Jasno je da su službe bezbednosti u funkciji dnevne politike i jačanja autoritarne vlasti, a pre svega zaštite jednog kriminalnog sistema, jednog kartela i zaštite sistemske korupcije”.
Istina je da su u proteklih sedam godina zaduženja koja BIA dobija značajno drugačija.
Za početak, da podsetimo šta je u opisu njenih delatnosti.
Na sajtu Bezbednosno-informativne agencije piše:
“BIA je civilna, nacionalna služba bezbednosti i deo je jedinstvenog bezbednosno-obaveštajnog sistema Republike Srbije. Deluje na osnovu i u okviru Ustava, zakona, drugih propisa i opštih akata, strategije nacionalne bezbednosti, strategije odbrane i utvrđene bezbednosno-obaveštajne politike Republike Srbije.
Osnovni zadaci BIA su: zaštita bezbednosti Republike Srbije, otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka Republike Srbije, istraživanje, prikupljanje, obrada i procena bezbednosno-obaveštajnih podataka i saznanja od značaja za bezbednost Republike Srbije, kao i informisanje nadležnih državnih organa o tim podacima”.
A kakve su im naloge predsednik Srbije i ostali predstavnici vlasti davali prethodnih godina?
Nikad neće biti zaboravljeno da je 2017. godine BIA dobila zadatak da ispita urušavanje potpornog zida kod tunela Predejane.
Naime, aprila 2017. godine se prvi put urušio deo potpornog zida kod tunela Predejane. Isto to se desilo i u martu 2018. i posle tog rušenja država je angažovala eksperta za kosine Svetske banke Marinosa Skempasa da reši taj problem. On to nije uspeo, pa je došlo i do trećeg urušavanja 20. avgusta kada se sva stručna javnost podigla na noge i upozorila da rešenje koje su Španci predložili nije dobro.
Tadašnja potpredsednica Vlade i ministarka građevine Zorana Mihajlović je izjavila da BIA preispituje ne samo gradnju Koridora 10 već i druge velike infrastrukturne projekte i da će biti utvrđena odgovornost kompanije Azvi za urušavanja potpornog zida u Grdeličkoj klisuri.
Zatim je 2022. godine BIA dobila zaduženje od Aleksandra Vučića da preispita nestašicu šećera. Iste godine imala je zadatak da ispita zloupotrebe i falsifikovanja ugovora oko prodaje pšenice i kukuruza.
U decembru 2021. imali smo kolaps elektroenergetskog sistema, kada su ispali blokovi u TENT-u zbog toga što je u bunkere umesto uglja praktično ubačena glina. Pored unutrašnje kontrole EPS-a, u slučaj su uključeni policija, tužilaštvo i naravno BIA.
Ne treba zaboraviti ni da je predsednik svojevremeno rekao da je neko namerno spaljivao električne sklopke u novoj kovid bolnici u Batajnici i da će BIA i MUP to da isleđuju
Najbolje uvek ostaje za kraj – Aleksandar Vulin, prisluškivanje ruskih opozicionara i spiskovi za verbalni delikt.
Nakon što je hrvatska pevačica Severina Vučković zadržana na srpskoj granici, posle čeg aje ministar policije Ivica Dačić saopštio da u našoj državi postoje spiskovi za verbalni delikt, oglasio se upravo Aleksandar Vulin i prihvatio odgovornost.
„Spiskove sam pravio ja, kao ministar policije i direktor BIA, po zakonu i po savesti, i žalim što im se nisam više posvetio, jer vidim koliko ološa je nepravedno zaboravljeno. Aleksandar Vučić o tome nije bio pitan niti je trebao da bude“, naveo je Vulin i istakao da su svi do jednog sa spiska molili i tražili da im se zabrana skine, te da su mnogi pokušavali tajno da dođu i do samog Aleksandra Vučića.
BIA je za vreme njegovog mandata bila angažovana i za prisluškivanje ruskih opozicionara u Beogradu, a o tome je nedavno za Novu govorio i jedan od njih Andrej Pivovarov.
Ivan Ninić kaže da od dolaska SNS na vlast niko iz službi bezbednosti nije pozivan na odgovornost.
“Onog trenutka kad je kondukter iz Vrbasa postavljen za predsednika skupštinkog Odbora za kontrolu službi bezbednosti, jasno je bilo da nikakve kontrole neće biti. Ne mislim da je u protekloj deceniji bilo ko iz službi bezbednosti bio pozvan na odgovornost zbog bilo čega. Danas se resursi službi bezbednosti troše za praćenje političkih neistomišljenika, za popis aktivista po društvenim mrežama i jednostavno takvo funkcionisanje ostavlja dalekosežne posledice po društvo. Značajna sredstva se troše, a nivo opšte bezbednosti je vrlo upitan”, kaže Ninić i ističe kao jedan od najvećih propusta slučaj Banjska.
“Kako je moguće da ta BIA, sa tolikim budžetom, nije sprečila Milana Radoičića da izvede operaciju Banjska? O čemu dalje govoriti? Za godinu dana nismo dobili objašnjenje kako se to dogodilo, a funkcija BIA bila je da spreči Banjsku kao takvu. Da ne govoorim o neizrecivoj šteti koju je ovaj slučaj naneo državnim i nacionalnim interesima, opštoj bezbednosti države i društva. Ta akcija je izložila Srbiju međunarodnoj sramoti i tu cenu plaćaju danas Srbi sa severa KiM”, zaključuje Ninić.
BONUS VIDEO: