8
Na ovim izborima se zna ko će pobediti i zna se da će štafeta vlasti ostati u ruci koja ju je i do sada držala. Oni koji su prava opozicija biće van parlamenta i to će biti teška okolnost i u finansijskom i u medijskom i u svakom drugom smislu, izjavio je u intervjuu za Nova.rs predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić.
U razgovoru koji smo vodili putem Skajpa, Jeremić je naglasio da je bilo turbulencija u Savezu za Srbiju, kao i akcija koje nisu bile zajedničke i dogovorene. Mišljenja je da je mnogo uvreda, teških reči, aktivne i pasivne agresije u Srbiji, no ističe da Narodna stranka tome neće doprinositi, i da su se zbog toga opredelili da se uzdrže od odgovora na napade kolega iz opozicije. Da bi došlo do promena u Srbiji, Jeremić kaže da je neophodno da se poklope tri stvari.
U jednom od prethodnih intervjua rekli ste da će izbori biti čistilište i da će pokazati ko je prava opozicija, kakvog ste stava danas s obzirom na to da PSG ipak izlazi na izbore?
Mnoge stvari su se dogodile od kada je počela diskusija da li bojkotovati ili ne. Mislim da danas, još i više nego pre, nema smisla izlaziti na izbore. Za to postoje tri ključna razloga. Prvi i najosnovniji je zdravlje, imajući u vidu da se mi još ni izbliza nismo okončali borbu sa ovom zarazom. Drugi je to što niko ko na ove izbore izlazi ne zaslužuje poverenje građana. Treći razlog je to što je njihov rezultat unapred poznat. Dakle, dobro se zna ko će pobediti, a da li će to biti sa dve trećine ili tri četvrtine prebrojanih glasova, nije presudno važno. Isto tako, ko se u poslednjem trenutku opredelio da promeni svoju odluku o bojkotu a ko ne, ko će s kim da preko noći uđe u koaliciju i slično, ne pravi nikakvu razliku.
Savetovao bih zato svakom ko želi dobro sebi i svojoj porodici, pre svega iz zdravstvenih a onda i iz drugih razloga koje sam naveo, da 21. juna ostane kod kuće.
Da li postoji mogućnost da se odlože izbori, spekuliše se da dolazi pritisak od međunarodne zajednice?
Kada sve u državi zavisi od samo jednog čoveka, onda je sve prilično neizvesno – pogotovo ako je taj neko sklon čestim promenama raspoloženja. Stoga ni ja, niti bilo ko drugi ne može da Vam odgovori na pitanje da li će ili neće biti izbora 21. juna, čak ni sam Vučić. Ono o čemu se trenutno raspravlja u međunarodnoj zajednici, pošto sam sa njihovim visokim predstavnicima razgovarao tokom prethodnih nekoliko dana, je slanje posmatračke misije Evropske unije. EU međutim još uvek nije odlučila da li će moći da je organizuje. To bi dakle mogao biti jedan od razloga za odlaganje, ali to nije presudno. Presudno je ono što bude prelomio čovek koji u ovoj zemlji danas ima svu vlast – da promeni ako hoće i crkveni kalendar, a kamoli izborni.
Kako biste okarakterisali Vučićevu politiku tokom vanrednog stanja i pandemije koronavirusa?
Ovo je bila situacija bez presedana u svetu. Način na koji je vanredno stanje uvedeno i vođeno svakako zavređuje kritiku, ali izabrao sam da se od nje uzdržim do okončanja vanrednog stanja. Sada je vanredno stanje prošlo, i u redu je da se o tome otvoreno razgovara. Mnogo toga je urađeno na pogrešan način. S druge strane, bilo je i nekih mera i koraka koje su odrađene dobro – i to treba otvoreno priznati.
Za najoštriju osudu je to što je vanredno stanje zloupotrebljavano za političku propagandu vlasti. Takođe, i to što se sejao strah pričama o prepunim grobljima i što se krivica često svaljivala na građane – na naše gastarbajtere ili uopšte građane koji su navodno bili neodgovorni i šetali po parkovima. To nije bilo primereno.
Kako funkcioniše SzS, postoji li plan da nešto konkretno radite tokom kampanje?
Mislim da je kampanja manje više okončana – najveći broj ljudi se već opredelio da li će na ove lažne izbore izaći ili ne. Na njima se dobro zna ko će pobediti – štafeta vlasti će ostati u ruci koja ju je i do sada držala.
U okviru prave opozicije, one koja se odlučila da ne daje legitimitet ovom sistemu, sada bi bilo jako važno da se stvari konsoliduju i urede. Bićemo van parlamenta i to će biti jako teška okolnost za nas, i u finansijskom i u medijskom i u svakom drugom smislu. Prvi i najvažniji izazov koji je pred nama je da steknemo kredibilitet – za početak, da održimo datu reč. To možda na prvi pogled deluje banalno, ali nije. Velikom broju građana u Srbiji je muka od politike, a jedan od ključnih razloga za to je što je malo ljudi koji se bave politikom u prošlosti ispunilo bilo koje obećanje. Dakle, držanje reči, ostajanje pri tome šta ste rekli da ćete da uradite, je po meni neophodan prvi korak.
Kako može doći do promena u Srbiji?
Postoje tri ključne stvari: pod jedan, kako će se ponašati opozicija; drugo, kada će se u redovima vlasti rasplamsati klanovski sukobi na vrhu, kao i nezadovoljstvo u nižim ešalonima – mislim da je to već počelo da se događa, pitanje je koliko će brzo to nastaviti da se razvija. I treća stvar, s obzirom da smo geografski prostor takav kakav jesmo, sa takvom vrstom istorije i ukrštenih geopolitičkih interesa, međunarodna zajednica nije nevažan deo onoga što se dešava. Iz ugla opozicije je važno da svojim diplomatskim radom doprinesemo tome da međunarodna zajednica prestane da podržava aktuelnu vlast.
Šta je finalni uspeh bojkota izbora?
Logično bi bilo da se kaže da postoji neka cifra, ali diskusija cifara bi imala smisao ukoliko ako bi se pošteno prebrojao broj onih koji je izašao, i kako su oni zaista glasali. S obzirom na to da će na ogromnoj većini biračkih mesta u Srbiji biti predstavnici isključivo vladajuće stranke ili možda još po neke stranke koja je partner koalicije na vlasti, zaista ne možete imati poverenje u brojeve koje oni budu saopštili.
Dobro, ali da li ste razmišljali u pravcu da vi na neki način kontrolišete izlaznost, da brojite ljude koji odlaze na biračka mesta…?
Čak i da to bude tako, a ja vam neću to reći zato što možda ipak nije najpametnije da baš o svemu govorimo u javnom prostoru i saopštavamo svaki plan i svaku ideju, ali čak i da bude tako, da li mislite da će biti važnija brojka koju mi objavimo i postavimo na tviter, ili one kojima javnost bude bombardovana u satima posle zatvaranja biračkih mesta preko RTSa, Pinka, Prve, B92 i ostali televizija sa nacionalnim frekvencijama?
Zbog toga se ne bih upuštao u licitiranje cifara. Ono što će biti važno posle tih izbora je da li će međunarodna zajednica zadržati opoziciju koja se opredelila za bojkot kao legitimnog sagovornika. Ukoliko to bude slučaj, može se reći da je bojkot uspeo a ne da li RIK proglasi 52, 38 ili 64 odsto izlaznosti. Evo, ja sam sada u jednom malom selu pored Čačka, iz kojeg je moja familija. Ovde je lokalni, čačanski SNS dobio zadatak da izlaznost bude veća nego ikad, baš zato što je to moje selo, i tu se u realnosti uopšte neće ni brojati glasovi – samo će se saopštiti izlaznost od nekih 70 odsto.
Kakvi su odnosi u SzS?
Bilo je turbulencija u SzS, kao i koraka i akcija koje nisu bile zajedničke i dogovorene. Ljudi su bili pod velikim pritiskom, upućivane su teške reči. Narodna stranka je bila predmet napada nekih kolega iz opozicije, pre svega PSG, ali i nekih kolega iz samog saveza. Mi smo međutim odlučili da im ne uzvraćamo istom merom, dakle da na uvrede ne uzvraćamo uvredama. Previše je teških reči, aktivne i pasivne agresije u Srbiji i Narodna stranka tome neće doprinositi – zbog toga smo se opredelili da oćutimo napade saboraca.
Kako funkcioniše vaša stranka?
Pokazalo se da je Narodna stranka politička organizacija koja je u stanju da donese odluku i održi reč, bez obzira na cenu. Bojkot izbora na svim nivoima će nas itekako koštati – i poslaničkih mesta i odborničkih mesta i uopšte jedne daleko udobnije situacije u budućnosti. Mi smo tu odluku doneli demokratski, kao što i svaku drugu odluku donosimo. Ponekada možda to nije vidljivo spolja, ali mi imamo veliki broj prilično poznatih i ostvarenih ljudi kojima ni ja niti bilo ko drugi može da naređuje kako da se ponašaju ili govore. Ne možete vi jednom Siniši Kovačeviću govoriti šta da kaže, ili Zdravku Ponošu bivšem načelniku Generalštaba, ili Vladi Gajiću advokatu, Sandi Rašković Ivić…
Ponosan sam na svoje saradnike. Način na koji funkcioniše stranka u opoziciji je dobar indikator toga kako će funkcionisati država kada toj stranci građani jednom budu dali poverenje.
Mi danas u Srbiji imamo jednu vrstu faraonskog ustrojstva i odlučivanja, a Narodna stranka je sve suprotno tome. U ne toliko dalekoj budućnosti, kada Narodna stranka dobije poverenje građana da upravlja važnim procesima u zemlji, to će biti demokratski način funkcionisanja.
