38
Za kazne i penale zbog izgubljenih sporova države ove godine u budžetu je izdvojeno enormnih 280 miliona evra, što je skoro 10 puta puta veća iznos nego pre 12 godina. Gotovo je izvesno da će od te sume 30 miliona evra biti isplaćeno firmi “Mera invest” Marka Miškovića, a po osnovu izgubljene arbitraže pred sudom u Vašingtonu.
Iznosi novca koje država isplaćuje na ime izgubljenih sporova u kojima je Srbija tužena strana iz godine u godinu se dramatično povećava. Po računici Fiskalnog saveta o Predlogu zakona o budžetu za 2022, ove godine izdvojena suma za kazne i penale dostiže rekordnih 280 miliona evra.
Koliko su ovi troškovi porasli govori podatak da je u 2010. godini u iste svrhe u budžetu opredeljeno svega 30 miliona evra, da bi u 2020. dostigli 190 miliona evra. Rebelansom budžeta za 2021. ta cifra je iznosila oko 150 miliona evra.
Na fenomen rasta ovih troškova Fiskalni savet je ukazivao još 2014, kada su oni prvi put premašili prag od 10 milijardi dinara, odnosno oko 80 miliona evra.
Potpuna je nepoznanica kome će ove godine zbog loših procena, poteza i “grešaka” državnih organa a zatim izgubljenih sporova pred sudovima biti isplaćeno 280 miliona evra. Izuzetak su izdvajanja za restituciju koja su jedina u budžetu jasno naznačena – oko 80 miliona evra.
Najveći deo isplata, navodi Fiskalni savet, ići će sa razdela Ministarstva finansija (140 miliona evra, bez restitucije), sudova zajedno sa Ministarstvom pravde (30 miliona evra koliko potražuje Mišković), MUP-a (10 miliona evra) i Ministarstva odbrane (sedam miliona evra).
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže za list “Nova” da se velike pare gube na sporovima o međunarodnim ugovorima, kao i da država Srbija nijedan nije dobila. On navodi da kada se radi o tim ugovorima, imamo dve neravnopravne strane.
“Obično stranci kada dođu odaberu najkvalifikovanije i najsikusnije ljude koji su radili na međunarodnim ugovorima više decenija. Imaju jako veliko iskustvo, sve zapišu do najsitnijeg detalja. Ja sam gledao projekat Beograd na vodi i sve pojedinosti su ušle u ugovor. Sa druge strane, najčešće imamo partijske ljude koji prvo nisu stručni, nemaju dovoljno iskustva pogotovo na međunarodnim ugovorima. Imamo nedovoljno stručne i nedovoljno motivisane ljude”, navodi Savić i podseća da smo izgubili arbitražu oko koncesije Horgoš – Požega, ali i tužbu koju je podneo Milan Panić, nekadašnji vlasnik Galenike.
On objašnjava da novac gubimo i na nerealnom planiranju kreditnih sredstava i podseća da je Srbija svojevremeno razervisala kod Svetske između 4,5 i 5 milijardi dolara kredita za infrastrukturne projekte.
“Nemaš gotove projekte i ne povlačiš taj novac, zbog čega plaćaš penale. Mi prvo uzmemo kredit, zatim spremamo dokumentaciju, pa šta nam bog da. U suštini je uzrok svega da nemamo dovoljno kvalifikovanih, iskusnih i odgovornih ljudi, koji mogu da razumeju šta to zapravo znači, a sa druge strane imamo vukove, agencije koje se samo time bave. Preporuka za Vladu Srbiju jeste, pogotovo kad sklapa međunarodne ugovore, da angažuje međunarodne eksperte, ljude koji na isti način mogu da razovaraju sa onima koji prave ugovore ta sebe”, kaže Savić.
Analize Fiskalnog saveta ukazuje da bi snažan porast iznosa za kazne i penale u budžetu za 2022. mogao da bude priprema za isplatu odštete na ime investicionog spora sa kompanijom “Mera invest” koji se vodi pred arbitražnim sudom u Vašingtonu.
Kako je “Nova” objavila, država Srbija je izgubila taj spor i prema presudi biće u obavezi da toj firmi, koja je u vlasništvu Marka Miškovića, isplati 30 miliona evra. Na ovu odluku Srbija je uložila prigovor u nekoliko navrata, ali je dala i pisanu garanciju da će u slučaju njegovog odbijanja presuđenu odštetu platiti u roku od pet dana.
Arbitraža je pokrneuta 2017. godine, a prva presuda sa određenom visinom odštete doneta je u martu 2021. Srbija je u dva navrata uspela da odloži izvršenje presude, odnosno isplatu novca “Meri invest”, da bi u februaru ove godine podnela zahtev za poništenje presude suda u Vašingtonu.
Kako je Srbija gubila sporove
Kako je objavio Fiskalni savet, razlozi koji su 2014. stajali iza iza eksplozivnog rasta isplata za kazne i penale mogli su se saznati tek pošto odšteta bude isplaćena. Tada je država plaćala odštete zbog izgubljenih sporova pred domaćim i međunarodnim sudovima u korist ratnih veterana za dnevnice, zaposlenih za neisplaćene putne i dnevnice, ali i zbog toga što država nije izvršavala pripremne radnje za investicije (na primer eksproprijacija zemljišta), pa izvođač radova nije mogao da izvrši planirane radove.
BONUS VIDEO Nevinost Miškovića – razbijanje mita o borbi protiv korupcije
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
