Koncentraciona Vlada koju je kao realnu mogućnost jutros spomenuo Aleksandar Vučić, jeste zapravo het-trik kojim bi predsednik Srbije podelio odgovornost oko Kosova, sprečio kandidaturu Ivice Dačića na predsedničkim izborima i uveo Aleksandra Šapića u parlament, osiguravajući na taj način njegovu podršku nakon trke za Beograd. Ujedno, na ovaj način bi se opipao i puls Evrope na postojanje države bez opozicije.
Dok je cela javnost u iščekivanju da konačno sazna da li će iko ući u vlast sa SNS ili će naprednjaci upravljati državom sami, Vučić je jutros odigrao na potpuno neočekivanu kartu i po prvi put spomenuo koncentracionu vladu.
„Prva mogućnost je prosta koalicija sa jednom partijom. Drugi koncept se odnosi na neku vrstu koncentracione vlade i to zbog situacije oko Kosova i Metohije, drugog talasa koronavirusa koji se očekuje na jesen i neophodnosti da se izborimo sa problemima koje stvara svetska ekonomska kriza“, kazao je predsednik Srbije i dodao da bi u tom slučaju imali još jedne parlamentarne izbore 2022. godine.
Šta zapravo znači koncentraciona Vlada većini građana jeste potpuna nepoznanica. Šta ona predstavlja, koje su njene mogućnosti i ograničenja i kome zapravo odgovara, pitali smo stručnjake iz oblasti političke analitike. Programski direktor Cesida Bojan Klačar, kaže da se koncentraciona Vlada uvodi iz tri moguća razloga.
Mina za opoziciju
„Ovo je dosta retka pojava, kojoj se pribegava kada u državi postoji velika politička kriza, vanredno stanje ili nakon razornih elementarnih nepogoda. Tada se donosi odluka o stvaranju Vlade u kojoj će učestvovati sve političke snage koje su na izborima obezbedile ulazak u parlament. Trenutno mislim da u Srbiji apsolutno nema osnova za tako nešto“, navodi Klačar.
Govoreći o mogućim razlozima za ovakav Vučićev potez, Klačar kaže da bi uvođenje koncentracione Vlade zapravo pogodovao samo SNS na eventualnim novim parlamentarnim izborima 2022. godine.
„Novi parlamentarni izbori bi dodatno razvukli opoziciju, jer u situaciji u kojoj se ona trenutno nalazi nije im lako da pre svega finansijski izdrže još jednu takvu kampanju, koja podrazumeva da pokriju sve opštine u Srbiji i obezbede ljude koji će učestvovati u kontroli izbora. Sa druge strane, ukoliko ne bi bilo parlamentarnih izbora, 2022. bi imali predsedničke i gradske, gde opozicija ima prilične šanse da nešto uradi. Mogli bi do tad da urade promociju i obezbede solidnog kandidata za predsednika, koji možda ne bi pobedio, ali bi mogao svakako da parira kandidatu SNS. Pored toga, na poslednjim izborima se pokazalo da SNS ne stoji baš najbolje u Beogradu, pa bi na gradskim izborima vrlo verovatno mogli da izgube. Sve je stvar proste računice“, objašnjava Klačar.
Podela odgovornosti
Politički analitičar Boban Stojanović uveren je da je najava koncentracione Vlade pokušaj Vučića da namiri i Ivicu Dačića i Aleksandra Šapića, ali i da sa njima podeli odgovornost oko Kosova i svega što se u narednom periodu na tom polju bude dešavalo.
„Koncentraciona Vlada znači da bi u vlast ušli i Dačićev SPS i SPAS Aleksandra Šapića. Vučić je to i želeo pre ovih izbora, ali se nadao da će još neko ući u parlament i izigravati opoziciju. Na ovaj način bi praktično sprečio da se Dačić kandiduje na predsedničkim izborima 2022. godine, a obezbedio bi i Šapićevu podršku posle istovremenih izbora za Beograd. U isto vreme, Vučić praktično osluškuje kako bi Evropska unija reagovala na ideju da na njenom tlu postoji država bez opozicije“, zaključuje Stojanović.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare