Odlazak predsednika Srbije Aleksandra Vučića u zvaničnu posetu Kini, gde prisustvuje međunarodnom ekonomsko-političkom skupu “Pojas i put”, u trenutku dok se u Tirani održava samit Berlinskog procesa, može se protumačiti kao definitivno okretanje istočnom pravcu srpske spoljne politike. Ukoliko se u Pekingu bude dogodio i sastanak Vučića i ruskog predsednika Vladimira Putina, a ne samo susret u prolazu o kojem je juče javnost obavestio srpski predsednik, to bi moglo izazvati izvesne posledice po Srbiju, ocenjuju sagovornici novina “Nova”. Pre svega, negativniji stav po pitanju članstva Srbiju u EU, oštriji zahtev za uvođenje sankcija Rusiji i rigorozniji stav međunarodne zajednice po pitanju rešavanja kosovskog problema.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u poseti Kini, gde je srpska delegacija sklopila niz sporazuma. Vučić je rekao da se u Kini oseća kao kod svoje kuće, sreo se sa kineskim predsednikom Sijem Đipingom, a spominje se i da bi moglo doći do susreta sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
U međuvremenu, na samit Berlinskog procesa u Tirani otputovala je premijerka Ana Brnabić.
A to se u međunarodnoj zajednici, prema mišljenju diplomate Srećka Đukića, može protumačiti na način koji Srbiji ne ide u prilog.
“Primetno je odsustvo Aleksandra Vučića na Berlinskom procesu u Tirani, bez obzira što je i u Pekingu reč o krupnom događaju. To što je on između ova dva događaja izabrao Peking pokazuje ozbiljan debalans u spoljnoj politici Srbije i u odnosu prema EU. Berlinski proces je od životne važnosti za rešavanje gorućih pitanja zemalja Zapadnog Balkana i njihovog članstva u EU. Taj proces kretanja ka EU je jako dobio na ubrzanju i oni kojima je zaista stalo do članstva u EU, ne bi trebalo da propuste priliku da na ovakav događaj pošalju čoveka sa najjače pozicije u zemlji. Tim pre što je ovo bila prilika za razgovor sa mnogim evropskim liderima o nizu problema koji opterećuju Srbiju”, kaže Đukić i dodaje:
“Ipak, između jednog takvog skupa i samita “Pojas i put”, Vučić je izabrao istočni pravac srpske spoljne politike. Stiče se utisak da prosto beži od EU, od razgovora o ubrzanju integracionih procesa Srbije, kao i povratka u kosovski dijalog. Bez sumnje će ovakva Vučićeva odluka biti analizirana u EU i da će zatim doći do zaključaka koji neće biti povoljni za evropsku perspektivu Srbije”.
Stefan Vladisavljev iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost smatra da prisustvo Aleksandra Vučića na skupu “Pojas i put”, s obzirom na nivo odnosa Srbije i Kine u prethodnoj deceniji, nije iznenađujući. Ali, da je to naišlo na jednu vrstu kritike, jer je otputovao u Peking, a nije prisustvovao samitu Berlinskog procesa.
“Zahtev organizatora iz Kine jeste bio da se države učesnici pojave na najvišem nivou, pa je odlazak Vučića u Peking logičan. Problematično je, međutim, kako će se sprovoditi sporazumi koji su u Pekingu potpisani. Pre svega mislim na Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine, koji pored ekonomskih, ima i konkretne političke implikacije. Srbija kao kandidat za članstvo u EU bi trebalo da usaglašava svoje politike sa EU, a to podrazumeva i ugovore o slobodnoj trgovini. Ovaj sporazum nije u saglasnosti sa EU”, navodi Vladisavljev.
Situacija bi se mogla dodatno iskomplikovati ukoliko zaista dođe do sastanka Aleksandra Vučića i Vladimira Putina. Predsednik Srbije je juče izvestio javnost da je došlo do susreta, ali takoreći u prolazu…
„Video sam predsednika Putina, nismo imali bilateralni susret, kratko smo razgovarali, on je imao važan i dug sastanak sa Sijem“, rekao je ovim povodom Vučić i dodao da „Putin puca od samopouzdanja“.
Vladisavljev kaže da postoje dva scenarija. Jedan od njih je da stvari ostanu na ovome.
“Prvi scenario je da se samo nađu u istoj prostoriji u isto vreme, ali tako da nema zvaničnog sastanka ni na samitu, ni na njegovim marginama. Drugi je da, ipak, bude održan njihov sastanak, a to će biti samo šteta za Srbiju, jer bi ovakav potez Vučića naišao na neodobravanje zapadnih partnera, prosto zato što takva odluka nije u skladu s trenutnom politikom Srbije i odnosom prema sukobu u Ukrajini. Nepostojanje direktne osude Rusije do sad je tolerisano, međutim, susret Vučića i Putina mogao bi biti itekako zameren Srbiji”, ocenjuje Vladisavljev.
Srećko Đukić smara da bi se nakon ovog sastanka mogao izvući nepobitni zaključak da se Srbija opredelila za istočni vektor spoljne politike. A to naravno vuče posledice.
“Tu pre svega mislim na sve negativniji stav prema Srbiji i njenom članstvu u EU, oštriji zahtev za uvođenje sankcija Rusiji, kao i sve rigorozniji stav prema rešavanju kosovskog problema”, zaključuje Đukić.
BONUS VIDEO: Boško Jakšić – Vučić ima samo jednog brata, on živi u Pekingu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar