Ukoliko Skupština Srbije usvoji set izmena medijskih zakona, koje je priredila Vlada Srbije, desiće se gotovo isto ono što se pre desetak godina dogodilo u Mađarskoj, upozorava Klemen Grošelj, poslanik Evropskog parlamenta. On za “Novu” navodi da je cilj preuzimanje totalne kontrole nad medijskom scenom od strane vladajuće partije i postizanje potpunog monopola.
Vlada Srbije je u poslednjem trenutku, u tekst zakona o elektronskim medijima umetnula dva stava, koja su očigledno usmerena protiv kablovskog operatera nad čijim radom nema kontrolu. Ove izmene zakona očito predstavljaju novi pritisak na nezavisne medije, čiji je konačni cilj njihovo gušenje.
Evroparlamentarac Klemen Grošelj kaže za naš list da je došlo do scenarija kakav je viđen u Mađarskoj, pa i u Poljskoj, i ističe da se Srbija nalazi na važnoj prekretnici.
“U Mađarskoj se dogodilo potpuno preuzimanje medija od strane vladajuće partije, odnosno Fides. To je učinjeno promenom medijskog zakona. Ono što se desilo u Mađarskoj i ono što se sada događa u Srbiji nisu iste stvari, ali princi i cilj su isti, metode verovatno malo drugačije. Cilj je preuzimanje totalne kontrole nad medijskom scenom neke zemlje i postizanje potpunog monopola”, ističe Grošelj.
On navodi da je medijski monopol u Mađarskoj napravljen kroz ujedinjenje vlasništva nad medijima, dok bi u Srbiji to moglo da ide preko državnih preduzeća, zloupotrebe REM-a i regulatornih institucija “koje bi trebalo da štite medijsku slobodu, ali zapravo smanjuju medijsku slobodu”.
“Princip je isti kao u Mađarskoj. Ta medijska kontrola nije u funkciji samo da promoviše ideje i ideologiju vladajuće partije, nego je tu i u cilju pasivizacije izbornog tela. To se lepo videlo i u Poljskoj i u Mađarskoj. U Mađarskoj je dosta velika pasivizacija izbornog tela, dok u Poljskoj to nisu uspeli da učine”, kaže Grošelj.
Ovaj evroparlamentac dodaje da je razočaran predlogom medijskih zakona i da je očekivao promenu u srpskoj politici, naročito nakon dešavanja na Kosovu, ali kako kaže “i sam vidi da je očigledno bio preveliki optimista”.
Upitan kakve reakcije očekuje od Evropske komisije i Evropskog parlamenta i kakve bi to posledice mogle da ostavi na Srbiju, sagovornik “Nove” navodi da je će videti da li će ovakav tekst medijskih zakona biti predložen Skupštini.
“Ne mislim da je ovo samo pitanje nezavisnih medija, nego će te stvari ići u pravcu smanjivanja intenziteta odnosa Srbije i EU. To su neke takozvane neformalne sankcije, a to znači da nema više poseta visokih predstavnika EU, pitanje pregovora će polako da se smanji… imate tu i različite rasprave oko novog budžeta EU. Ja bih rekao da Srbija treba da pogleda šta se dešavalo sa pregovorima sa Turskom. To je neki model koji bi mogao da se desi u slučaju Srbije”, upozorava Grošelj.
Podsećamo, prema tekstu novog zakona koji je i dalje u formi nacrta, operater će morati da plaća kanale po ceni koju odredi REM (ako se ne dogovore), a neće smeti da ih ukine, da odluči da ih nema u svojoj ponudi. To je ključna izmena medijskih zakona, koju je vlast u Srbiji pokušala da ubaci u nacrt zakona i to nakon završene javne rasprave.
Ovo ukazuje na to i da će operateri biti u obavezi da emituju televizije sa nacionalnom frekvencijom.
Takođe, zakonodavac je predvideo je još jedno mešanje u rad operatera. Ako ova verzija zakona bude izglasana, redosled kanala na TV prijemnicima biće „fiksiran“, i to na sledeći način: prvo idu javni servisi (RTS), zatim televizije sa nacionalnom frekvencijom, i nakon toga sve ostalo.
Iako je starim zakonom predviđeno da država ni posredno ni neposredno ne može da bude vlasnik medija, država bi po novim propisima mogla da osnuje preduzeće koje bi kasnije moglo da osnuje medije. Na taj način država bi posredno mogla dab ude u vlasništvu medija.
BONUS VIDEO Jača pritisak Vlade na nezavisne medije: Novim zakonima se obesmišljava posao regulatornih tela i ugrožava javni interes
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare