Gondola na Zlatiboru gotovo pet godina bila je projekat oko kojeg su lomili koplja predsednik Čajetine Milan Stamatović i u tom periodu ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović. U tom "ratu" bilo je svega, od zaustavljanja radova, pretnji rušenjem, krivičnih prijava. Umesto u skladu sa zakonom, problem gondole i nedostajućih dozvola rešen je jednim razgovorom - predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Milana Stamatovića.
Autor: Bojana Anđelić
Problemi oko građevinske dozvole koji su pratili ovaj projekat godinama čini se da su rešeni preko noći. A kako je to bilo moguće, danas je javnosti otkrio predsednik Srbije Aleksandar Vučić na svečanom otvaranju najduže panoramske gondole na svetu, u koju je Opština Čajetina uložila 16 miliona evra.
Rekao je da ga „ne zanima ko je na vlasti i ko je došao na ideju da gradi gondolu“ i da Stamatoviću nije trebalo više od jednog razgovora sa njim da ga ubedi da je potrebno da dobije potrebne dozvole.
Da li su u međuvremenu ispunjeni zakonski uslovi, na kojima je insistiralo Ministarstvo građevinarstva, ili je tu odluku doneo sam Vučić – nije pojašnjeno.
Iako to nije tako izgledalo prethodnih godina, danas smo saznali i da predsednik nikada nije imao problem sa gondolom. Imajući u vidu tu informaciju, kao i sve što se dešavalo prethodnih godina, ispada da je Stamatović imao problem samo sa Zoranom Mihajlović, tada ministarkom građevinarstva, a sada energetike.
Kako su „ratovali“ Stamatović i Mihajlović
Panoramska gondola – žičara koja povezuje centar Zlatibora sa vrhom Tornik, počela je da se gradi 2017. godine i u samom startu projekat je naišao na probleme. Zahtev Opštine Čajetina za dobijanje građevinske dozvole Ministarstvo građevinarstva je odbilo jer, kako su tada tvrdili, nije dostavljena kompletna dokumentacija.
Ministarstvo je dalo dozvolu da se žičara gradi po fazama, ali ne za ceo projekat.
Građevinski inspektori su više puta izlazili na teren i izdavali rešenja o zabrani dalje gradnje, a Opština Čajetina ih je ignorisala. Stamatović je tada poručio da se Ministarstvo takvim rešenjima podsmeva Zlatiborcima.
„Ako ne smeju da odu Zukorliću, u Savamalu, ili kod Nikolića, republički inspektori su danas ekspresno došli u Čajetinu da nam stopiraju sve radove na izgradnji gondole uz naredbu da sve što smo radili u subotu, vratimo u prvobitno stanje! Ja im obećavam da hoću, ali ovaj put uz skup od 100.000 ljudi. Pa, počnimo“, poručio je tada Stamatović.
U sukobu Ministarstva i Opštine stiglo se i do krivičnih prijava. Stanovnici Čajetine su organizovali proteste zbog zabrane radova, a ministarka Mihajlović je tada poručila da Stamatović nije nikakava žrtva, već da se ponaša kao „lokalni šerif“ koji pokušava da prikrije šta se na Zlatiboru radilo.
Ona je 2017. protiv Stamatovića podnela krivičnu prijavu zbog nelegalne gradnje gondole. Istovremeno, krivčnu prijavu protiv predsednika Opštine Čajetina podnela je i Državna revizorska institucija zbog nabavke opreme za „gondolu“, koja je kupljena od opštinskih para u trenutku kada se nije znalo ni kuda će proći žičara. Epilog ovih prijava nije poznat.
Stamatović je SNS optuživao da zapravo iza opstrukcije projekta izgradnje gondole stoji pokušaj vršenja pritiska na njega i opštinu u kojoj naprednjaci nisu na vlasti. Njegova stranka Zdrava Srbija, računajući predsedničke i lokalne izbore, 2020. je po treći put uzastopno osvojila vlast u opštini Čajetina, jednoj od retkih u Srbiji u kojoj je na vlasti opozicija.
Kako je sprečeno ustupanje državnog zemljišta na Zlatiboru
Ratu Stamatovića sa ministarkom Mihajlović prethodila je jedna druga situacija.
Naime, sukobi sa SNS-om i tadašnjom ministarskom građevinarstva Zoranom Mihajlović počeli su praktično 2015. godine, kada je lokalna samouprava otkrila da je Ministarstvo pokušalo da bez naknade dodeli 2.312 hektara državnog zemljišta na Zlatiboru privatizovanom PK „Zlatibor“. Na taj dokument potpis je stavila Zorana Mihajlović.
Tu informaciju je Stamatović izneo javno upozoravajući da je time narušen javni interes, zbog čega je ministarka morala da reaguje.
Tvrdila je da je rađeno sve po zakonu i da sporne hektare zemljišta po novom zakonu niko neće moći da dobije bez naknade.
Formirana je i radna grupa koja je trebalo da reši problem a paralelno sa tim postupcima, materijal o slučaju prosleđen je tužilaštvu zajedno sa krivičnim prijavama. Ministarka je povukla svoju odluku zbog čega se žalio PK „Zlatibor“ i spor oko tog zemljišta je pokrenut pred sudom.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare