Aleksandar Vučić uvek relativizuje svaku temu koja se odnosi na suočavanje sa prošlošću i pomirenje u regionu, pa je to uradio i sa otkrićem nove masovne grobnice u blizini Raške, ocenjuju sagovornici Nova.rs.
U selu Križevak, desetak kilometara u blizini rudničkih kopova pronađena je grobnica sa 15 do 17 tela za koje se pretpostavlja da su albanske žrtve sa Kosova i ukoliko to istraga potvrdi ovo će biti peta otkrivena masovna grobnica u kojoj su pronađene albanske žrtve.
Međutim, predsednik Srbije fokus cele priče je prebacio na ponašanje vlasti u Prištini. On je, upitan da prokomentariše vest o novoj masovnoj grobnici, izjavio da predstavnici vlasti u Prištini tokom pregovora u Briselu nisu prihvatili da se istraži pet lokacija na Kosovu, gde se veruje da su Srbi pokopani tokom i posle rata. Uz to je naveo da je ponosan što se Srbija „ne šali s pronalaskom nestalih“ i da je grobnica nađena uz odobrenje srpskih vlasti. Ovom izjavom Vučić, koji je bio deo vlasti koja je činila zločine, je dodatno relativizovao žrtve Miloševićeve vladavine i pokazao da je samo na papiru odmakao od idelogije za koju se zalagao devedesetih.
Predsednik Srbije gotovo uvek relativizuje svaku temu koja za cilj ima suočavanje sa prošlošću i pomirenjem u regionu, ističe za Nova.rs Ivana Žanić iz Fonda za humanitarno pravo uz opasku da je to posledica Vučićeve samo deklarativne opredeljenosti za mir u regionu i dobrosusedske odnose.
Drugačije nije moglo da bude ni sa novom grobnicom u Raškoj.
„Umesto da kaže da je neophodno da se što pre identifikuju posmrtni ostaci i predaju porodicama da ih dostojanstveno sahrane i da odgovorni za ubistva tih ljudi i skrivanje njihovih tela na tajnim lakacijama u Srbiji procesuiraju, on je priču okrenuo na to da Albanci ne žele da vrše iskopavanja gde postoji sumnja da se nalaze posmrtni ostaci ubijenih Srba” naglašava predstavnica FHP.
Tako, kako ističe, ne radi „neko ko se iskreno zalaže da svi zločini budu procesuirani i odgovorni kažnjeni“.
„Obaveza svakog odgovornog političara je da ne samo na sastancima sa zvaničnicima govori o pomirenju u regionu, već da na konkretnom primeru – kakav je bio otkrivanje nove masovne grobnice – pokaže da je država spremna da učini sve da se odgovorni kazne, a ne da se i dalje, nakon 20 godina od završetka sukoba na Kosovu, više od 1.600 ljudi vode kao nestali i na svakih nekoliko godina otkriva po jedna masovna grobnica u Srbiji“ ističe.
Za Ivanu Žanić je slična situacija bila i sa slanjem u Vukovar specijalnog Vučićevog izaslanika za nestale Verana Matića, koji je, opet, „prokomentarisao da je njegov lični čin pohvalio predsednik Vučić“.
„Zar je jedino važno da nas pohvali predsednik da bi se nešto računalo? Isto kao što se za žrtvama ne žali i ne odaje počast na sastanku iza zatvorenih vrata minutom ćutanja, isto tako se lični činovi ne odobravaju i ne pohvaljuju. Lični čin je samo to – lični čin. Posvećenost jedne države da učini sve da se pitanja iz prošlosti razreše je nešto drugo” zaključuje Ivana Žarić.
I u Inicijativi mladih za ljudska prava ocenjuju da izjava predsednika Vučića relativizuje činjenicu da je na području Srbije otkrivena nova masovna grobnica.
Predstavnik ove organizacije Marko Milosavljević ističe da bi otkriće nove masovne grobnice Kiževak u blizini Raške, trebalo da rezultira novom optužnicom za zločin koji je počinjen, kao i za operaciju skrivanja posmrtnih ostataka.
„Uloga izvršne vlasti, pre svega Vlade Srbije, u tom kontekstu je da sarađuje sa prištinskim vlastima u daljem pronalasku nestalih osoba bez obzira na nacionalnu pripadnost; ali i da izrazi poštovanje žrtvama zločina osobito imajući u vidu da je ovo peta lokacija koja je otkrivena na teritoriji Srbije gde su skrivani posmrtni ostaci s ciljem da se nikada ne pronađu” ističe Milosavljević za Nova.rs.
U tom kontekstu, kako ocenjuje Milosavljević, izjava predsednika umesto izraza poštovanja za žrtve koje su pronađene posle 21 godine od sukoba predstavlja relativizaciju značaja otkrića masovne grobnice apologijom kako Priština nije pristala na proveru 5 lokacija na Kosovu.
„Čak i da je to tačno, rešavanje pitanja nestalih ne sme biti predmet nacionalističke trgovine i nekrofilije kako Prištine tako i Beograda, već mora biti zajedničko preuzimanje odgovornosti da se procesuiraju svi koji su učestovali u skrivanju leševa osobito imajući u vidu da predsednik izjavu dao u blizini lokacije gde je bila masovna grobnica u Batajnici, a koja do danas nema komemorativno obeležje“ zaključuje Milosavljević.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: