Pretraga masovnih grobnica u Srbiji ubuduće dronom

Hronika 01. sep 202013:27 > 13:30
Podeli:

Pretraga sumnjivih lokacija u Srbiji, na kojima se potencijalno nalaze masovne grobnice, ubuduće će se izvoditi elektronskom opremom, umesto rizičnog kopanja građevinskim mašinama, kao što su bageri i buldožeri, piše Slobodna Evropa.

Kako navodi taj portal, oprema koja je donirana Srbiji posredstvom Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) 31. avgusta detektuje promene u tlu do deset metara dubine čime će provera biti znatno brža i efikasnija.

Međutim, aktivisti nevladinih organizacija koje se bave tranzicionom pravdom, ali i bivši tužilac Srbije za ratne zločine, upozoravaju da Srbiji nedostaje još nešto za pronalazak mesta na kojima su počinjeni ratni zločini i procesuiranje odgovornih – politička volja.

„Ono što je najvažnije za otkrivanje sudbina nestalih je da Ministarstvo unutrašnjih poslova i Vojska Srbije istraže prostore na kojima su pronalažene grobnice i svoje arhive i dokumenta. Tu bi negde mogli da se pronađu podaci o žrtvama koje se i danas vode kao nestali“, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Marko Milosavljević, iz nevladine organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR).

Foto: Printscreen N1/Marko Milosavljević

Po podacima koje je na osnovu izveštaja UNMIK-ove Kancelarije za nestala lica i sudsku medicinu objavila nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo, a koji se nalaze i u bazi podataka YIHR, od 2001. godine na teritoriji Srbije na četiri lokacije otkrivene su masovne grobnice sa 941 telom Albanaca ubijenih na Kosovu 1999.

Kako YIHR navodi na svom sajtu ratusrbiji.rs, u policijskoj bazi u naselju 13. maj u Batajnici nadomak Beograda od 2001. otkrivena su 744 leša kosovskih Albanaca, u Petrovom Selu na severoistoku Srbije najmanje 61 telo, kod jezera Perućac na zapadu Srbije masovna grobnica sa 84 tela, dok su prvi posmrtni ostaci u masovnoj grobnici Rudnica na jugozapadu Srbije pronađeni 13. decembra 2013. godine.

Za ratne zločine na Kosovu, među kojima je i prebacivanje leševa ubijenih kosovskih Albanaca u masovne grobnice, u Haškom Tribunalu 2011. godine osuđen je bivši pomoćnik ministra policije i načelnik Resora javne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije Vlastimir Đorđević na ukupno 27 godina zatvora. Ta kazna kasnije mu je smanjena na 18 godina.

Milosavljević je dodao i da je on je jedina osoba koja je odgovarala za četiri pronađene masovne grobnice, dok pred domaćim pravosuđem nije bilo sudskih postupaka za te zločine.

„Do danas nemamo procesuirane pomagače raznih vrsta u tom lancu skrivanja leševa sa Kosova. Nema sudskog epiloga i teško je reći da li će se to ikada desiti“, dodao je on.

Dron otkriva potencijalne masovne grobnice

Srbija bi nestale u sukobu na Kosovu, za koje se sumnja da su pokopani u masovnim grobnicama, ubuduće mogla tražiti i bespilotnom letelicom koju je finansirala Velika Britanija. Prve će biti istražene tri lokacije po zahtevu zvanične Prištine, izjavio je u Beogradu prilikom primopredaje opreme 31. avgusta Veljko Odalović, predsednik Komisije Vlade Srbije za nestale.

„Jedna je lokacija koja je vezana za Kiževak, u neposrednoj blizini Rudnice. Sledeća je Kozarevo, koja se nalazi između Raške i Novog Pazara, a treća je lokacija u okolini Sjenice u neposrednoj blizini rudnika Štavalj. To su informacije koje smo dobili od Prištine i prihvatili da ih proverimo“, rekao je Odalović za taj portal.

Foto: N1/ Veljko Odalović

Istragu pojedinih lokacija još 2015. godine tražilo je Kosovo, kada je predsednik komisije kosovske Vlade za nestala lica Prenk Đetaj podsetio da je broj nestalih osoba iz rata na Kosovu i dalje oko 1.600, od kojih nešto više od 400 iz nealbanskih zajednica.

Na lokaciji Kozarevo tada je istraživana moguća masovna grobnica ali su prekinuta nakon što je, kako je rekao, procenjeno da se radovi odvijaju na pogrešnom mestu, dok iskopavanje na drugom sumnjivom mestu Srbija nije dozvolila zbog nedostatka sudskog naloga za iskopavanja.

Oprema američke proizvodnje za terensko istraživanje potencijalnih grobnica u kojima se nalaze posmrtni ostaci osoba koje se vode kao nestale u sukobima u bivšoj Jugoslaviji, koju je sa 70.000 evra platila Velika Britanija, donirana je Srbiji povodom Međunarodnog dana nestalih.

Kako je prikazano na primopredaji u Palati Srbija u Beogradu, u pitanju je sofisticirani dron sa satelitskim navođenjem i georadarom za pretraživanje terena.

Utvrđena sudbina više od 30.000 nestalih

Ambasadorka Velike Britanije u Srbiji Šan Meklaud izjavila je da je nakon sukoba na Zapadnom Balkanu devedesetih godina do sada utvrđena sudbina više od 30.000 nestalih.

„Svi koji su tome doprineli zaslužuju čestitke ali treba utvrditi sudbinu i još više od 10.000 ljudi. Rešenje njihove sudbine je od ogromne važnosti ne samo zbog porodica, već i naroda koji su bili u sukobu. To je uslov za pomirenje i normalizaciju odnosa“, izjavila je ona, dodavši da svaka država treba da pristupi utvrđivanju sudbine nestalih, bez obzira na njihovu nacionalnost ili ulogu u sukobu.

Projekat unapređenja potrage za nestalim licima u Srbiji, vredan ukupno 330.000 evra, finansira Velika Britanija i sprovodi ga UNDP. Kako je saopštio UNDP, realizuje se u koordinaciji sa sličnim projektom Vlade Velike Britanije koji sprovodi Kancelarija UNDP u Prištini.

Veljko Odalović iz Komisije za nestale Vlade Srbije, rekao je da će Srbija doniranu opremu ustupiti na korišćenje i ostalim državama u regionu ukoliko to zatraže.

On je istakao i da da se još 10.025 osoba u regionu vodi kao nestalo u ratovima devedesetih: 1.947 iz Hrvatske i 6.400 Bosne i Hercegovine, kao i da je među njima 1.643 osobe iz vremena sukoba na Kosovu. On je novinarima rekao i da će se komisije za nestale Srbije i Kosova 16. septembra sastati u Prištini.

„Tu ćemo dogovoriti dinamiku. Mi ćemo napraviti plan naših aktivnosti na tri lokacije koje sam pomenuo. Ako Priština ima još neki zahtev videćemo da li možemo da odgovorimo na njega u ovom relativno kratkom vremenu do zime“, rekao je Odalović.

On je dodao da će Beograd od Prištine zahtevati da se na kosovskoj teritoriji istraži nekoliko mesta za koja sumnja da se na njima nalaze ubijeni Srbi.

Odalović je saopšio da Beograd poseduje informacije o lokacijama na kojima bi se na Kosovu mogli nalaziti ostaci ubijenih Srba koji se vode kao nestali i precizirao da se radi o Košarama, Livačkom jezeru, Dojnicama i rejonu nekadašnjeg logora Lapušnik.

Pretraga ovih lokacija je, između ostalog, dugogodišnji zahtev srpskih udruženja koje predstavljaju porodice ubijenih i kidnapovanih Srba.

Jedan od takvih zahteva udruženja su uputila tri dana nakon što je tadašnji tužilac za ratne zločine u Srbiji, Vladimir Vukčević, saopštio u maju 2010. godine da je tužilaštvo otkrilo potencijalnu masovnu grobnicu na lokaciji Rudnica kod Raške, za koju će se kasnije ispostaviti da krije posmrtne ostatke 52 albanska civila.

Vukčević: Neophodna politička volja

Sa druge strane, Vladimir Vukčević, bivši tužilac Srbije za ratne zločine, rekao je za Radio Slobodna Evropa da se ne sme odustati dok svačija sudbina ne bude poznata.

“Kada smo u Rudnici otkrili tragove, tadašnji predsednik države Tomislav Nikolić javno mi je poručio da razmislim ‘šta to kopam po Srbiji’. Odgovorio sam da ću da kopam dok je god potrebno jer je moja dužnost da gonim počinioce nedela. Valjalo bi da se tako radi i sada“, istakao je bivši tužilac za ratne zločin i dodao da je za svaki pomak u potrazi za nestalima dobar, pa i u jačanju tehnoloških kapaciteta, ali da je i za „poletanje drona“ najpre potrebna politička volja.

„Mislim da je ta politička volja daleko oslabila od vremena kada sam bio na funkciji tužioca. Možda će im ovi dronovi pomoći, ali slabije se sada radi. Vidi se da je to uglavnom zamrlo“, rekao je on.

Višnja Šijačić, iz Fonda za humanitarno pravo, nevladine organizacije koja se bavi dokumentovanjem i istraživanjem ratnih zločina, rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je tehnička pomoć Srbiji dobrodošla zbog slabljenja kapaciteta za rad.

„S obzirom na ono koliko je urađeno do sada, možemo da zaključimo da je ta oprema itekako potrebna. Čak je i sama Komisija Srbije za nestala lica, koja pre svega ima mandat da se bavi rasvetljavanjem sudbine nestalih u periodu ratova devedesetih, u prethodnom periodu radila sa nedovoljno ljudstva i opreme“, naveo je ona.

Na samitu za Zapadni Balkan 2018. godine u Londonu usvojena je Zajednička deklaracija o nestalim osobama kojom su se šefovi vlada zemalja učesnica u Berlinskom procesu obavezali na pronalaženje osoba nestalih tokom sukoba na području bivše Jugoslavije i dovođenje počinitelja pred lice pravde.

Nepristrasne i delotvorne istrage, aktivan rad institucija i obaveza osiguravanja odgovarajućih resursa za potragu za informacijama, samo su neki od zaključaka na koje su politički lideri stavili potpis.

Po podacima Međunarodnog crvenog krsta i komisija za nestala lica zemalja Zapadnog Balkana, do danas je pronađeno više od 70 odsto od oko 40.000 osoba nestalih u sukobima na području bivše Jugoslavije. Sudbina 10.250 ljudi još nije poznata.

Dronovima otkrivena masovna grobnica u Meksiku

U septembru 2018. godine meksički istražitelji su saopštili da su pronašli 166 lobanja u tajnim grobnim jamama u zalivu Veracruz, jednoj od najvećih masovnih grobnica do sada otkrivenih u Meksiku, prenela je novinska agencija Associated Press.

Kako se objašnjava u izveštaju, narko karteli u Meksiku često koriste tajne jame za sakrivanje tela svojih žrtava.

Istražitelji su, kako se dodaje, koristili dronove, sonde i radar koji prodire u zemlju da bi locirali jame i počeli su iskopavanja mesec dana pre pronalaska ljudskih ostataka.

Komentari

Vaš komentar