Vučić nazvao ugledne profesore parazitima, a ovo je njegovo radno iskustvo

U jeku predizborne kampanje, koju režim Aleksandra Vučića već uveliko vodi preko provladnih medija, mada sami izbori još uvek nisu raspisani, u jednom od tabloida koji važe za neformalno glasilo vlasti pojavila se navodna studentska lista. Na vrhu tog spiska je rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić, a na njemu se nalazi više univerzitetskih profesora kao što su Sanja Fric, Dejan Šoškić, Jovo Bakić, Slobodan Vukosavić, Milo Lompar, tužiteljka u penziji Jasmina Paunović, dramaturg Željko Hubač, ali i bivši sportisti Dejan Bodiroga i Nemanja Vidić.

Mada su studenti odmah saopštili da lista nije autentična i da će imena njihovih kandidata biti objavljena kada izbori budu zvanično raspisani, ovaj spisak je iskorišćen za novu medijsku kampanju protiv akademaca i onih koji ih podržavaju.

Vučić i paraziti na državnim jaslama

U tu kampanju se uključio i ni manje ni više nego predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ocenio je da su u pitanju “ljudi koji ne bi umeli da vode državu zato što su apsolutno nekompetentni” i primetio da većina njih radi u državnim institucijama i prima platu iz budžeta.

“Vi ste primetili jednu stvar, da ponavljaju stalno da pobeđuju. Nemam ništa protiv. Ali vi želite da pobedi jedna grupa ljudi - parazita na državnim jaslama, onih koji ne mogu i ne umeju da vode državu, koji nisu poštovali državu”, rekao je Vučić.

Dušan Spasojević, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, ocenjuje za Nova.rs da je izjava Aleksandra Vučića, koji je ceo život profesionalni političar, o ljudima koji rade u javnom sektoru kao parazitima na državnim jaslama, na određeni način i smešna i tragična.

Antielitizam kome je Vučić sklon

“Aleksandar Vučić, koji je od svojih kasnih dvadesetih profesionalni političar, sada kritikuje ljude koji su u javnom sektoru, odnosno rade na univerzitetu, generalno prosveti ili u zdravstvu, da su na državnim jaslama. To je najjeftiniji populizam, odnosno antielitizam koji je sama srž populizma,” objašnjava Spasojević.

On navodi da "mi kao društvo moramo da imamo plaćene profesionalne političare, bez obzira čak i ako osećamo nepoverenje prema njima, jer je to mehanizam u društvu koji mora da postoji i koji će on kao univerzitetski profesor uvek braniti”.

Međutim, kao paradoks ističe, da Vučić, koji je čitav život prvenstveno profesionalni političar sada pokušava da sve ljude u javnom sektoru predstavi kako neke parazite na državnim jaslama.

Na studentskoj listi će biti ljudi iz javnog sektora

“Sintagma o državnim jaslama, kod nas dugo postoji i koristi se za zamišljene ljude u administraciji, koji zloupotrebljavaju svoj položaj, po ceo dan spavaju ili otvaraju pasijans. Vučić sad to pokušava da proširi na čitav javni sektor, zato što zna da će na studentskoj listi biti jako puno ljudi koji dolaze sa univerziteta ili iz prosvete u širem smislu, iz kulture i sličnih delatnosti, koje su u Srbiji oslonjene na državni budžet” ističe.

Spasojević kao dodatno smešno navodi činjenicu da su naprednjaci imali 15 godina da promene sve što su smatrali problematičnim u finasniranju javnog sektora.

“To što sve to priča čovek koji nema nikakvu karijeru izvan političke, je posebno problematično, ali to je esencija populizma. Ta priča će možda imati prođu kod nekih birača naprednjaka, tog njihovog tvrdog jezgra. Međutim, potpuno je beskorisna za šire biračko telo i neodlučne birače. U tom smislu Vučić neće dobiti ništa osim što osnažuje pozicije kod dela svojih birača, ali to je, čini mi se, primarni plan SNS-a u ovoj kampanji”, zaključuje Dušan Spasojević.

Interesantno je da je Vučić u svom obraćanju više puta apostrofirao samog rektora Vladana Đokića, koji se u provladinim medijima i nastupima predstavnika vlasti odavno targetira kao predvodnik studentske liste.

U tom konktekstu je vrlo interesantna paralelna analiza radnih biografija Aleksandra Vučića i Vladana Đokića.

Radno iskustvo izvan politike - gvožđara u Londonu

Aleksandar Vučić je u Beogradu završio osnovnu i srednju školu, kao i Pravni fakultet. Tokom studiranja, kako je sam Vučić više puta pričao, išao je da u Velikoj Britaniji da usavrši engleski. Tada je, kako je ispričao na predavanju koje je 2014. godine kao premijer održao na Londonskoj školi ekonomije, radio je u gvožđarskoj prodavnici, čiji je vlasnik bio Indijac i to za dnevnicu od dve funte.

Nakon studija Vučić je, kako se navodi u biografijji koji je na osnovu njegovih ranijih svedočenja objavio portal Istinomer, radio kao novinar na “Kanalu S” na Palama tokom 1992. i 1993. godine.

Srpskoj radikalnoj stranci pristupio je 1993. godine i ubrzo biva izabran za poslanika u Skupštini Republike Srbije, koji platu primaju iz budžeta. Samo dve godine kasnije, postaje generalni sekretar SRS. Nakon pobede radikala na lokalnim izborima u Zemunu 1996. godine, postaje direktor Sportsko-poslovnog centra „Pinki“.

Kada je SRS marta 1998. godine formirala Vladu Srbije sa SPS i JUL, Vučić je postao ministar za informisanje. Tokom tog mandata dobio je od države stan od 100 kvadrata, koji je otkupio i na koji je u martu 2002. platio porez na ekstraprofit.

Od prve polovine devedesetih do 2008. godine, Vučić je bio poslanik u više mandata u parlamentima Srbije i SR Jugoslavije i SCG, kao i odbornik u Skupštini Beograda. To su, naravno, sve funkcije, za koje se naknada prima iz državnog budžeta.

Pred parlamentarne i lokalne izbore 2008. izjavio je da ukoliko ne postane gradonačelnik Beograda, neće prihvatiti ni poslanički mandat u Skupštini Srbije.

Nakon raskola među radikalima, kada je Tomislav Nikolić u septembru 2008. formirao svoj poslanički klub, Vučić se povukao iz političkog života.

Međutim, nakon mesec dana usledio je obrt kada je Vučić saopštio da prelazi u Srpsku naprednu stranku, gde je ubrzo izabran za zamenika predsednika.

Od 2012. godine, kada je koalicija predvođena SNS došla na vlast, do današnjih dana, bio je na više državnih funkcija od prvog potpredsednika Vlade Srbije, premijera do predsednika države.

Radna biografija rektora Đokića

Rektor Vladan Đokić takođe je osnovu i srednju školu, kao i Arhitektonski fakultet završio u Beogradu. Magistrirao je na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta Južne Kalifornije u Los Anđelesu, a doktorirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.

Od 1992. godine je zaposlen na beogradskom Arhitektonskom fakultetu, gde je prošao sve nivoe akademskog napredovanja od asistenta pripravnika, do dekana tog fakulteta. U dva mandata je biran za rektora Univeziteta u Beogradu.

Napisao je više udžbenika iz arhitekture, dobijao je nagrade i priznanja na 12 urbanističkih i arhitektonskih konkursa, a rukovodio je izradom više regulacionih i prostornih planova i desetinama urbanističkih projekata.

Više puta bio je angažovan kao ekspert za urbanizam i prostorno planiranje, a u okviru nastavničkog rada, bio je mentor pri izradi više doktorskih disertacija, magistarskih radova, preko 50 master radova i preko 150 diplomskih radova.