Novo istraživanje Crte: Za studentsku listu 44,9 odsto, za SNS 35,7

Nalazi istraživanja koje je objavila CRTAukazuju na izuzetno izražene razlike u stavovima građana u zavisnosti od njihovih političkih preferencija, ali i izvora informisanja. Oni koji se informišu pretežno putem provladinih medija, uključujući i javni medijski servis, imaju dijametralno suprotne poglede na demokratiju, korupciju i institucije od onih koji prate kritički orijentisane medije ili se informišu preko društvenih mreža. Srpsko društvo funkcioniše kao dve paralelne stvarnosti – demokratiju kao najbolji sistem vlasti podržava 85 odsto pristalica Studentske liste i svega 38 odsto birača SNS-a.

Među opredeljenim biračima (70 odsto), za Studentsku listu bi trenutno glasalo 44.9 odsto građana, dok bi za Srpsku naprednu stranku glasalo 35.7 odsto, a za SPS 3.8 odsto. Ostali politički akteri samostalno ne prelaze izborni prag

Dve trećine građana smatra da predsednik i Vlada moraju da poštuju ustavna ograničenja bez obzira na podršku koju uživaju, i da je predsednička vlast bez nadzora Skupštine neprihvatljiva. Međutim, kada se u obzir uzmu političke preferencije, rezultati pokazuju da oko 80 odsto pristalica vladajuće stranke vlast bez nadzora smatra opravdanom – naspram svega dva odsto onih koji su bliži Studentskoj listi. 

Svega oko trećine građana navodi da ima poverenja u političke institucije – Vladi veruje 34 odsto građana, Skupštini 31 odsto. Građani Srbije gube poverenje u institucije. Poverenje u instituciju predsednika države gotovo se prepolovilo za tri godine – u februaru 2023. godine poverenje u predsednika države izražavalo je 60 odsto građana, a danas 35 odsto. Nasuprot političkim institucijama, državni univerziteti i crkva su institucije kojima građani većinski veruju. Državnim univerzitetima veruje 71 odsto građana, a sledi Srpska pravoslavna crkva sa 64 odsto.

Preko polovine građana Srbije ocenjuje da je korupcija izuzetno ozbiljan problem. Za rasprostranjenost korupcije 38 odsto smatra odgovornim čitav politički sistem, a dodatnih 16 odsto građana konkretno smatra odgovornim sadašnju vlast. Birači SNS-a odgovornost pripisuju prethodnoj vlasti i srpskom mentalitetu.

Protesti pokrenuti nakon pada nadstrešnice ni nakon godinu i po dana ne gube na podršci. Podrška protestima ostaje stabilna i iznosi oko 60 odsto što je trend od aprila prošle godine. Skoro dve trećine građana (62 odsto) zabrinuto je zbog upotrebe policijske sile prema učesnicima protesta.

U kontekstu očekivanih prevremenih parlamentarnih izbora, podrška protestima preliva se u potencijalne glasove Studentske liste. Međutim, nije zanemarljiv udeo građana koji, uprkos raširenoj podršci protestima, nepoverenju u državne institucije i nezadovoljstvu stanjem u državi, ostaju politički neopredeljeni (12 odsto) ili ističu da neće glasati (9 odsto). .

Istraživanje je sprovedeno od 10. do 24. juna 2026. metodom licem u lice na reprezentativnom uzorku od 2.324 punoletnih građana Srbije.