37
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da od međunarodne komisije koja bi sprovela istragu o izborima u Srbiji nema ništa, te da već krajem januara možemo da očekujemo konstituisanje republičkog parlamenta. Glavno pitanje je šta će opozicija tim povodom da uradi - da prihvati mandate iako su izbori pokradeni ili da istupi iz parlamenta i nastavi političku borbu na ulici i putem vrlo malog broja njima dostupnih medija. Teška odluka, koja još nije doneta… Fokus većeg dela opozicije i dalje je na međunarodnoj zajednici.
Jedan od zahteva opozicije s liste “Srbija protiv nasilja“ jeste da se pokrene međunarodna istraga o izbornim nepravilnostima pod pokroviteljstvom OEBS-a, Saveta Evrope i Evropske komisije, s posebnim akcentom na izbore za Skupštinu grada Beograda.
Uz taj zahtev, SPN je uputila još jedan – formiranje međunarodne komisije pod okriljem Evropskog parlamenta, sa zadatkom da prati sprovođenje preporuka međunarodne istrage kao i domaćih i stranih posmatračkih misija, kako bi se održali fer i slobodni izbori.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ove predloge je glatko odbio.
“Gonzalese i ostala čuda mačku o rep. Nastojaćemo da do kraja januara završimo konstituisanje Skupštine Srbije i da krenemo u formiranje Vlade, do kraja februara ili početka marta“, rekao je Vučić.
Za one koji se ne sećaju, Felip Gonzales koga Vučić spominje je bivši španski premijer koji je u Srbiju došao 1996. godine kao specijalni predstavnik OEBS. Tome su prethodile višemesečne demonstracije opozicije zbog manipulacija vladajuće partije na lokalnim izborima. Gonzales je saopštio krajem decembra 1996. da je Komisija OEBS-a utvrdila da je koalicija Zajedno pobedila na lokalnim izborima u 13 gradova u Srbiji i devet beogradskih opština, što je vladajuća SPS priznala izglasavši specijalni zakon „leks specijalis“ u februaru 1997. godine.
37
20
1
Vučić je, dakle, jasno poručio da neće dozvoliti da neka međunarodna komisija istraži način na koji su održani izbori u Srbiji i da se priprema za formiranje vlasti.
A šta će uraditi opozicija na dan kada SNS zakaže konstitutivnu sednicu Skupštine Srbije?
Lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas nedavno je u Dnevniku na televiziji Nova S rekao da opozicija ne može da odbije mandate, već može da podnese ostavku, ali da ne vidi šta bi se na taj način dobilo.
“Mi ne možemo da odbijemo mandate, ne postoji takva mogućnost u našem zakonu. Vi postanete poslanik, pa možete da podnosite ostavku. Šta se time dobija? Pa nisam siguran da se nešto dobija. Kao što mogu sad odmah da vam kažem, da sam sasvim siguran da ako opozicija uđe u parlament, ne mogu te sednice izgledati kao što izgledaju normalne sednice, oni predlažu zakone, mi amandmane… To će izgledati potpuno drugačije. Izbori u Beogradu moraju da se ponište, a na nivou Srbije ponove posle primene onoga što ta misija saopšti. Opet vam kažem – slobodni mediji, birački spiskovi, kako se formira Vlada i koja Vlada vodi do tih izbora”, rekao je Đilas.
Konačna odluka, međutim, još nije doneta.
Prvi na listi “Srbija protiv nasilja” na republičkim izborima Radomir Lazović za novine “Nova” kaže da je njihov fokus trenutno na konačnom stavu međunarodne zajednice, a ne na onome šta Vučić najavljuje.
“Nastavljamo borbu za izbornu volju građana. Nakon vrlo jasnih tvrdnji ODIHR, Saveta Evrope i Evropskog parlamenta da su izbori u Srbiji bili neregularni, jasno je da nam je neophodna međunarodna komisija koja bi ne samo utvrdila ove činjenice, već bi nadgledala sprovođenje mera za zaustavljanje svake buduće izbore krađe. Vučićevo odbijanje formiranja takve komisije nam govori da pokušava da sakrije ogromnu izbornu prevaru, ali na sreću međunarodni posmatrači su se već uverili u ono što smo govorili sve vreme – da su izbori u Srbiji pokradeni, a da je ta krađa bila najdramatičnija u Beogradu. Očekujem u narednom periodu da međunarodna zajednica i Evropska unija zauzmu jasan stav o formiranju jedne ovakve komisije”.
Na pitanje šta će uraditi ukoliko vlast bude zakazala termin konstitutivne sednice Skupštine i da li će se na njoj pojaviti, Lazović kaže:
“Kad bude objavljen taj datum, dogovorićemo se šta ćemo uraditi”.
Sličan odgovor dobili smo i od lidera Narodnog pokreta Srbije Miroslava Aleksića, koji je bio nosilac liste SPN na republičkim izborima, zajedno s potpredsednicom SSP Marinikom Tepić.
“Mi pravimo plan za dalji nastavak borbe za poništavanje pokradenih izbora i ponavljanje, ali o tome nismo razgovarali”, rekao je Aleksić za Novu.
Da dogovor nije postignut kaže i predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac.
S druge strane, predsednik Novog DSS Miloš Jovanović ne misli da je dobra ideja da se ne dođe na konstitutivnu sednicu parlamenta.
“Govorio sam u nekoliko navrata o tome da opozicija mora konačno da počne da deluje promišljeno i planira unapred, kako bismo najzad prestali da pravimo greške kao što je to činjeno svih proteklih godina. U tom smislu nisam siguran da je ideja da se ne dođe na konstitutivnu sednicu NSRS dobra ideja. Ja ne znam od koga ona potiče, ali taj neko bi morao da objasni šta bi se time tačno postiglo i kuda bi trebalo da nas takav čin odvede. Ja sam uvek spreman da saslušam dobre argumente i da prihvatim ozbiljnu strategiju. Činjenica je da do sada kao opozicija nismo efikasno postupali. To mora da se promeni, a to se može učiniti samo dugoročnim i temeljnim pristupom. Ideja koju pominjete meni više, na žalost, deluje kao nova „fora“. Ali ponavljam, uvek sam spreman da čujem i drugačije argumente”, rekao je Jovanović za novine “Nova”.
Uz uvažavanje besa opozicionih birača, koji mahom smatraju da opozicija ne treba da uđe u republički parlament nakon krađe izbora, potpredsednik Vlade Zorana Đinđića, profesor Žarko Korać kaže da je to jedna vrlo teška odluka.
“Pre svega treba objasniti da su bojkot izbora i ova situacija koju sad imamo potpuno različite stvari. Kad je opozicija bojkotovala izbore, ona jednostavno nije učestvovala, imali smo nakon toga parlament kakav smo imali i to je za Vučića zaista bio problem, jer za Evropu nije prihvatljivo da na svom tlu ima državu kao što je Severna Koreja. Upravo zato smo vrlo brzo išli na nove izbore. Sad je opozicija pred vrlo teškom odlukom. Zaista”, kaže Korać i dalje navodi:
“Ja se ne sećam, uz izvinjenje ako grešim, da smo ikada imali situaciju da je opozicija osvojila izvestan broj mandata, a da ih zatim nije verifikovala. U tom slučaju, ako se odluče na tako nešto, ti njihovi mandati bili bi raspoređeni ostalim strankama u skladu sa rezultatom koji su ostvarili na izborima, a oni bi u ovom slučaju većinski otišli SNS. Ako ne uzmu mandate, opoziciji ostaje samo ulica i vrlo mali broj medija, a to je vrlo težak vid borbe. Svi zaboravljaju jedan momenat, a to su prenosi sednica Skupštine koji su vrlo gledani. Opozicija tu ima šansu da govori i to slušaju ljudi. To je jedini način da dođu do građana, pa i onih koji glasaju za SNS”, zaključuje Korać.
S druge strane, bivši predsednik Demokratske stranke, profesor Bojan Pajtić smatra da bi situacija u kojoj se opozicija ne bi pojavila na konstitutivnoj sednici parlamenta izazvala svojevrsnu institucionalnu krizu i pojačala pritisak na međunarodnu zajednicu da reaguje.
„To bi bio dodatni motiv i pritisak n avlast da sprovede nove izbore, u skladu sa Ustavom i zakonima, bez krađe i falsifikovanja rezultata“, kaže Pajtić za nOvu.
BONUS VIDEO: Da li je Beograd bliži formiranju vlasti ili novim izborima?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare