Od izbora do izbora, od jedne krizne situacije do druge, predsednik Srbije Aleksandar Vučić koristi se rečenicama koje je neko drugi odavno izgovorio. Problematično je to što u poslednje vreme često pribegava izrazima koje veliki broj građana Srbije dobro pamti - rečima bivšeg predsednika Slobodana Miloševića. Poslednja Vučićeva pretnja da ukoliko SNS ne pobedi na decembarskim izborima postoji opasnost da ostanemo bez plata i penzija, neodoljivo podseća na reči koje je Milošević izgovorio 2000. godine, neposredno pre pada. I nije jedina…
Na miting Srpske napredne stranke koji je održan 12. novembra, u Smederevo je stigao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Da pruži podršku svojoj stranci u kampanji. Osim toga što je na ovaj način pokazao da nije predsednik svih građana, već samo za onih 700.000 “odabranih”, Vučić je pokušao da zastraši i uceni birače.
Predsednik je ovom prilikom rekao da 17. decembra glasamo za napredak ili za nazadovanje Srbije.
“Imate dva izbora – da glasate za Dragana Đilasa ili za listu „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“, jer svi ti drugi su glas za njega. Svi će oni biti sa Đilasom! Nisu mi ljudi verovali kada sam to pričao, a sada vidite da je sve istina”, rekao je Vučić, zatim podsetio na neke projekte koji su u planu i onda krenuo sa zastrašivanjem.
“Ne dozvolite da vam uzmu posao i novac, ne smemo to da dozvolimo zbog mladih ljudi. Zato imamo i studentske kartice, rekordno nisku nezaposlenost, ali zato moramo još više da radimo. Za penzionere 30. novembra ide 20.000 dinara. 1. decembra 10.000 za korsinike socijalne pomoći. Od prvog januara još 14,8 posto povećanja penzija. Penzije moraju da prate plate, i bićete još zadovoljniji. I sve to možemo da izgubimo u jednom danu”, rekao je Vučić.
Sve to neodoljivo podseća na pretnje koje smo već čuli, da neće biti plata i penzija ukoliko on padne s vlasti, a izgovorio ih je Slobodan Milošević.
Bivšeg predsednika Srbije, Vučić je citirao i u junu nakon protesta “Srbija protiv nasilja”, koji je u stranim medijima ocenjen kao najmasovniji od pada Slobodana Miloševića.
Tada se Vučić obratio građanimam sa svog Instagram naloga i poručio:
„Ne ruše neki spolja Srbiju zbog Vučića, već ruše nekog Vučića zbog Srbije“.
Baš tako je i Milošević govorio 2000. godine, neposredno pre pada s vlasti.
„Ne napadaju Srbiju zbog Miloševića, nego napadaju Miloševića zbog Srbije”, rekao je on tada.
Bivši predsednik Demokratske stranke, profesor Bojan Pajtić, ovim povodom za Novu kaže da su svi autoritarni lideri slični.
“Oni izjednačavaju državu i sebe. Tako je od Luja 14. koji je govorio “država, to sam ja”, pa do danas. Vučić u ovom slučaju ponavlja floskule da će država bez njega da propadne, iako država zapravo propada pod njim. Jasno je da i on i SNS razumeju da pozitivna kampanja ne postiže nikakav efekat, jer judi vide kako žive, da su sve siromašniji, da je država pred sankcijama i da su mafija i državna klika isto. Zato se ide s pričom da posle njega može da bude još gore”, navodi Pajtić.
Komentarišući pomenuto kopiranje rečenica, politikolog Cvijetin Milivojević za novine “Nova” kaže da je reč o moralnoj uceni glasača ove stranke.
“Na jednoj strani je pretnja – šta će biti posle mene – potop. Međutim, meni je mnogo simptomatičnije od ovih poruka o platama i penzijama, ona pretnja njegovom biračkom telu da će da se povuče s mesta predsednika države ukoliko opozicija pobedi na izborima. To je jedna moralna ucena birača i poruka da on nema nikakvu nameru da menja svoj način vladanja. On kaže nešto neverovatno. Iako nema nikakvog prava da se s pozicije predsednika države kandiduje ni na parlamentarnim, ni na beogradskim, ni na pokrajinskim, a ni na lokalnim izborima, on poručuje “ukoliko ne budete dobri i ne glasate za listu kojoj sam pozajmio ime, lik i delo, ja ću dati ostavku pa vi vidite šta ćete”, kaže Milivojević i dalje navodi da ako se izuzmu rečenice koje Vučić povremeno izgovara, ne vidi preteranu sličnost između njega i Miloševića.
“Jeste Milošević bio autokrata, ali on je dozvoljavao kakvu takvu autonomiju Skupštini, Vladi, pravosuđu… Nije se mešao na primer ni u rad Fudbalskog saveza, niti crtao gde će da se izgradi novi stadion…”, zaključuje Milivojević.
Stručnjak za politički marketing Igor Avžner kaže da je svima jasno da se vraćamo u devedesete godine.
“U politici nije uopšte čudno korišćenje reči koje su već izgovorene, reči nekih pametnih ljudi, naročito ako sam govornik u tom trenutku nema šta pametnije da kaže. Ono što jeste problematično jeste kontekst u kojem se nečije reči koriste. Na primer, ukoliko se uzme za slogan SNS rečenica koju je izgovorio Zoran Đinđić “Srbija ne sme da stane”, to je prilično loša konotacija kopiranja te rečenice. Ukoliko se koristi ono što bivši, ali i sadašnji Vučićev koalicioni partner SPS, odnosno Milošević, izgovara, to je politički isparvno jer je svima jasno da smo se vratili u devedesete. Samo se nadam da Vučić ne bi voleo da njegov kraj bude sličan Miloševićevom, ni politički ni bilo kakav drugi”, kaže Avžner za novine “Nova”.
Smatra i da je što se plata i penzija tiče, reč o Vučićevim prazim pretnjama.
“penzija mora da bude jer ti ljudi, koji su penzioneri svoje su penzije zaradili. Jedini put kad su im penzije uskraćivane, bilo je onda kad ih je Vučić oduzeo. Plate se takođe zarađuju, ne daje ih Vučić iz svog džepa. Zato su to prazne pretnje koje treba da homogenizuju njegovo biračko telo u narednom periodu. Ali mislim da i njegovo biračko telo polako, ali sigurno, počinje da sumnja u izgovoreno, jer ima mnogo stvari koje su u prošlim vremenima izgovorene, koje su se očekivale, a nisu se desile”, kaže Avžner i zaključuje:
“Ne mislim da Vučić bira ciljano Miloševićeve poruke, on bira poruke koje mu u tom trenutku odgovaraju, bilo da ih je pre njega izgovorio Milošević, Đinđić, Džeferson ili Putin. On je politički iskusan, ume da koristi stvari koje je negde čuo ili pročitao. U ovom slučaju, mislim da nije veza između njegove i Miloševićeve ideologije presudna za izbor rečenica”.
BONUS VIDEO: Da li nam je Vučić priredio medijsko predoziranje?