Podeli
Aleksandar Vučić Foto:Goran Srdanov/Nova.rs

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, iskoristio je danas priliku da pred odrom upokojenog patrijarha po ko zna koji put istakne sebe, zaboravljajući, usled napada narcisoidnosti, da se nalazi na sahrani poglavara SPC. Ovaj, samo njemu svojstven performans, još jednom je potvrdio da su šefu srpske države bitne isključivo dve stvari - on i rejting.

Kad se vratio iz Crne Gore, bio je razoružan i poražen. Međutim, nije dugo trebalo predsedniku Vučiću da dočeka “svojih pet minuta” i da na svom terenu organizuje program ispraćaja patrijarha baš onako kako njemu odgovara. Tužno, ali istinito, smrt dve istaknute crkvene ličnosti za Vučiča su bile idealan paravan za samopromociju. Nisu bitni ni povod, ni okolnosti. Bitna je pozornica i on na njoj.

Oni što ga prethodnog puta osujetiše u nameri da održi govor u Podgorici na sahrani mitropolita Amfilohija, sada su imali priliku da ga čuju. U tipičnom, vučićevskom maniru, predsednik se prebacio u ulogu mudrog starca, objašnjavajući vladikama kako i na koji način je vodio brigu o starcu koji je pao u bolničku postelju.

“Samo hoću da kažem da je na dan kad je otišao u bolnicu, pozvao me i rekao ‘Moram li, Aleksandre, u bolnicu? Zašto ja da zauzimam postelju?’. Dan kasnije me je pitao je li sve pod kontrolom, a treći dan mi je rekao ‘Ne brini, sa mnom će biti sve u redu, nego vidi da oko Srpske i Kosova bude sve dobro’. I više se nismo čuli”, rekao je šef srpske države.

Aleksandar Vučić Foto:Goran Srdanov/Nova.rs

Ispred pozornice na kojoj je Vučić govorio o sebi i patrijarhu, prve redove su činili gosti spremni da na svaku reč predsednika klimnu glavom. Mesta za one sa prekornim pogledom bilo je tek u četvrtom i petom redu. Ništa nije smelo da ometa predsednika u nameri da sebe predstavi kao čoveka bez kojeg bi poslednje godine života patrijarha bile nezamislive. Baš kao i njegovi poslednji dani.

Foto:Goran Srdanov/Nova.rs

Nakon posete kovid odeljenju, propagandnih suza, poslednjeg pozdrava i objave smrti na Instagramu, govor održan u Hramu Svetog Save bio je zaključak jedne tužne i mučne priče u kojoj je jedan čovek još jednom isturio sebe u prvi plan, zanemarujući kontekst u kojem se nalazi.

Potreba za održavanjem rejtinga nadvladala je zdravorazumsku. Zbog takve potrebe, više nije dovoljno da se predsednik pita hoće li Borča dobiti kanalizaciju, selo trafostanicu ili da li će gondola biti sa dve ili tri žice.

Nije dovoljno ni da njegova bude poslednja i kad neko reši da napusti ovaj svet. On mora da odluči i kako će izgledati taj odlazak.

BONUS VIDEO:

Komentari

Vaš komentar