Vučić je ignorisao sva upozorenja Zapada, sad klanjanje Moskvi stiže na naplatu

Od samog početka ruske agresije na Ukrajinu, Beogradu su stizla jasna upozorenja i iz Evropske unije i iz Amerike da se neće tolerisati neutralnost. Svaki strani zvaničnik koji je u tom periodu dolazio u Srbiju, to je otvoreno govorio u obraćanjima javnosti nakon sastanaka sa predsednikom Alesandrom Vučićem.

Praktično cela Evropa je tražila od Srbije da se uskladi sa njenom spoljnom politikom, najpre uvođenjem sankcija i postepenim smanjenjem ruskog uticaja. Vlast u Srbiji je na to ostajala nema, pokušavajući da glasačkom telu proda priču o uspešnom sedenju na dve ili čak više stolica. Uprkos tome što su pritisci na Srbiju postajali sve jači, pogotovo poslednjih godinu dana, čini se kao da je vlast odlagala neodložno dok nismo došli do ivice provalije.

Da se upravo iz tog ugla može posmatrati i trenutna kriza oko NIS, rekao je i nemački šef diplomatije pred jučerašnji dolazak u Beograd. Govoreći o članstvu zemalja Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, Johan Vadeful je rekao:

„Onaj ko želi da postane deo te zajednice vladavine prava i tog tržišnog prostora, mora da preuzme odogovornost, makar to zahtevalo i teške korake“.

On je pojasnio da je za zemlje Zapadnog Balkana od odlučujućeg značaja da diverzifikuju svoj izvore energije, kako bi dugoročno osnažile svoju nezavisnost i suverenitet.

„Mi u Nemačkoj znamo koliko bolno i ujedno neophodno to može da bude“, rekao je Vadeful i podsetio da se Nemačka posle napada Rusije na Ukrajinu u potpunosti oslobodila zavisnosti od ruskog gasa.

Zaključak je da je Srbija imala više nego dovoljno vremena da predupredi problem u kojem se sad nalazi, a koji potencijalno vodi ka najvećoj energetskoj krizi. Vlast to, međutim, nije uradila, već je štitila Moskvu, više nego sebe i svoje građane.

Nevolja nikad ne dolazi sama, pa je juče stigla i vest da je predsednik SAD Donald Tramp podržao zakon kojim bi se uvele sankcije zemljama koje posluju sa Rusijom.

Kako navodi Blumberg, predlog zakona bi omogućio Trampu da uvede carine i do 500% na uvoz iz zemalja koje kupuju ruske energetske proizvode, a ne podržavaju aktivno Ukrajinu.

Nekadašnji diplomata Srećko Đukić kaže za Novu da Srbija nema drugog izbora, nego da prihvati uslove koje je izdiktirao Tramp.

"Ne vidim šta može drugo Srbija da uradi. Vlast Srbije je mnogo ranije trebalo da vodi politiku oko regulisanja sankcija NIS-u. Ova priča traje od početka godine. Vlada Srbije je prespavala i čekala da neko drugi reši problem koji je u njenoj kući. njenom dvorištu". kaže Đukić.

Sagovornik Nove dodaje da je Rusija sve vreme gledala svoje interese, odnosno kako da zadovolji sebe i zaradi na transakciji.

"Srbiji je potpuno eliminisala, verujući da je ispunila sve moralne obaveze prema njoj, poput KiM i jefintog gasa i nafte. Jedna neprincipijalna politika sada dolazi na naplatu. Što se Srbije tiče, mi smo već platili dobru cenu. Brisel nam ne dozvoljava da otvaramo nova pregovaračka poglavlja i da koristimo sredstva fondova EU, imamo i problem sa SAD", navodi Đukić.

Đukić kaže da je Vlada Srbije do sada ignorisala sve molbe i upozorenja Brisela.

"Sada je i Brisel počeo da okreće drugi list prema Beogradu i sada se oseća ta njihova restriktivna politika i u Srbiji. Cena jedne prepotentne politike Beograda prema Briselu se sada plaća sa kamatom. Nalazimo se u jednoj teškoj situaciji", kaže Đukić.

Da će cenu svega na kraju platiti građani smatra Milan Ćulibrk, novinar i ekonomski analitičar.

"Prva posledica je otežano snabdevanje naftnim derivatima i iz dosadašnjeg iskustva poskupljenje benzina i dizela. Druga će biti povećani uvoz goriva, što će stanjiti devizne rezerve zemlje i uticati na sporiji, manji rast prihoda u budžet. Treće, sporiji privredni rast od planiranog koji zavisi od stope rasta BDP, rast plata u javnom sektoru i rast penzija. Četvrto, država bi zbog manjeg priliva u budžet morala dodatno da se zaduži, a taj dug će sa kamatama plaćati građani. Pogoršanje odnosa sa Rusijom dovodi u pitanje i gasni aranžman, a u tom slučaju bi bila i nestašica gasa i utiče na manju proizvodnju električne energije i probleme sa radom gasnih elektrana, a i preduzeća. Većina građana nije svesna kakav može biti najcrnji scenario. Otud i nervoza u Vladi, samo mi nije jasno kako toga nisu bili svesni još 10. januara i šta su čekali punih deset meseci" – kaže Ćulibrk.

Treba podsetiti da je uprkos protivljenju Evropske unije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio na vojnoj paradi u Moskvi u maju ove godine.

Odlazak Vučića u Rusiju bio je pod znakom pitanja zbog poziva iz Evropske unije da to ne čini, iako je on sve vreme govorio da će ići u Moskvu, jer je to obećao Putinu još pre osam meseci.

Posle neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova članica Evropske unije, šefica evropske diplomatije Kaja Kalas izjavila je da oni koji zaista žele mir u Ukrajini „ne mogu 9. maja da stoje rame uz rame“ sa Putinom, već da su dužni da budu u Kijevu.

„Države članice ne uzimaju to olako i imaće puno pitanja: ko su vaši prijatelji, sa kim to mi imamo posla“, kazala je Kalasova na pitanje šta ima da poruči Vučiću povodom odlaska na vojnu paradu u Moskvi.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula izjavio je da će posle odlaska Vučića u Moskvu biti veoma teško zagovarati brži napredak Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Takođe, evropska komesarka za proširenje Marta Kos rekla je da će imati „mnogo teži zadatak da pomogne Srbiji da ostane snažno usmerena na evropskom putu“ ako Vučić ode u Moskvu.

Takođe, Srbija je svog izaslanika imala na samitu BRIKS-a, a bio je to aktuelni potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin, koji se našao na crnoj listi SAD zbog veza sa Rusijom.