Vučić i Kurti u Berlinu: Simbolični susreti u senci Ukrajine

Očigledno se čekalo da Aleksandar Vučić bude potvrđen na mestu predsednika Srbije. Nakon toga je relativno kratkoročno, krajem prošle nedelje, potvrđeno da novi-stari lider Srbije dolazi u posetu novom nemačkom kancelaru.Ipak, okolnosti u kojima se ta poseta događa ne dozvoljavaju da se ona svrsta na nivo rutinskog bilateralnog rituala. I to iz nekoliko razloga.Novo lice u kancelarskom ureduNakon višegodišnje vladavine kancelarke Angele Merkel, s kojom je Vučić delio ne samo pripadnost zajedničkoj frakciji evropskih narodnjaka, već i lično poverenje stečeno bezbrojnim susretima, kako bilateralnim, tako i u sklopu brojnih samita, sada se u Berlinu po prvi put susreću dva političara koje ne dele ni ideološku pozadinu, ni politički stil.Socijaldemokrata Šolc možda po svom trezvenom nastupu i analitičkom pristupu problematici liči na svoju prethodnicu i bivšu šeficu Merkel, ali to bi više trebalo povezivati sa njihovim zajedničkim severnonemačkim mentalitetom, nego sa političkim uverenjima. Tome bi trebalo dodati i činjenicu da se od dolaska nove socijaldemokratsko-zeleno-liberalne vlade uporno govori kako će, nakon odlaska Angele Merkel, "početi da duva neki novi vetar" u odnosu prema vlastima u Beogradu.Međutim, do sada se baš i ne bi moglo reći da je do neke osetne promene došlo. Štaviše, Vučić se, kao i ranije, smatra jednom od ključnih figura kada je u pitanju bezbednost i stabilnost na Zapadnom Balkanu. To mu je, između ostalog, dala do znanja i nova nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok kada je pre nekoliko nedelja u sklopu svoje balkanske turneje posetila Beograd, piše Dojčevele.Logični balkanski paket?No činjenica da sat vremena pre sastanka sa Vučićem Šolc dočekuje kosovskog premijera Aljbina Kurtija, posetu predsednika Srbije Berlinu dodatno stavlja van klasičnih bilateralnih razgovora o daljem razvoju ekonomskih i političkih odnosa. Berlinu je očigledno stalo da, kao rodonačelniku ideje Berlinskog procesa i približavanja zemalja Zapadnog Balkana Zapadu i Evropskoj uniji, udari u možda najtvrđi orah balkanskog bezbednosnog kompleksa: odnose Beograda i Prištine i pokretanje pregovora s mrtve tačke. Pregovora koji, kako za DW kaže jedan dobro obavešteni izvor u Briselu, "nisu bili u gorem stanju od potpisivanja Briselskog sporazuma". A da podsetimo, Briselski sporazum potpisan je pre gotovo deset godina, 2013.Na prvi pogled je neuobičajeno da se u zvaničnoj najavi ta dva bilateralna susreta spominju u istom dahu. To pokazuje da nije nikakva slučajnost što se oni održavaju u tako kratkom vremenskom razmaku. Dodatno, susrete bi trebalo da "zaokruži" sastanak lidera Srbije i Kosova sa specijalnim izaslanikom EU za pregovore Miroslavom Lajčakom.Naš izvor u Briselu doduše smatra da bi se graničilo s čudom kada bi nakon tih susreta – osim nekih opštih izjava tipa "zaključilo se da se dijalog mora održati" – došlo do nekih značajnijih pomaka u pregovorima. "Ova politička kombinacija pre svega služi Berlinu da naglasi svoju okrenutost Zapadnom Balkanu i rešavanju problema", kaže izvor u Briselu.Slično se inače u razgovoru za Radioteleviziju Kosovo izjasnio i politički analitičar Januš Bugajski, za kojeg su pregovori "ritual koji može da se bez rezultata odugovlači u nedogled".U senci UkrajineU svakom slučaju, nesporno je da se iznad čitavog tog diplomatskog procesa Berlina, od 24. februara nadvija senka ruske agresije u Ukrajini. Zamenik portparola nemačke vlade Volfgang Bihner prošle nedelje je na redovnoj vladinoj konferenciji za novinare rekao da će razgovori s Vučićem i Kurtijem poslužiti "usklađivanju daljih reakcija na rusku agresiju na Ukrajinu".To u razgovoru za DW potvrđuje i novi izvestilac Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga za Zapadni Balkan, socijaldemokrata Adis Ahmetović. „Poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija šalje ispravnu poruku u pozadini rata u Ukrajini“, kaže Ahmetović. I on ponavlja mantru koja se toliko često čula od početka ruske agresije, kako upravo sada evropska perspektiva zemalja Zapadnog Balkana dobija na važnosti.Pitanje energije spaja?No Vučiću jedan aspekt trenutno leži daleko više na srcu od deklarativnog svrstavanja na stranu EU. U senci pretećeg embarga na uvoz ruske nafte, Beogradu je i dalje veoma važno da se iz tog embarga izuzme transport ruske nafte naftovodom "Janaf" prema rafineriji u Pančevu.Pitanje energetike Vučić je naglasio i dan pre odlaska u Nemačku, kada je u grčkom Aleksandropolisu prisustvovao početku gradnje novog terminala za tečni prirodni gas (LNG). On je govorio o „teškoj zimi“ koja dolazi i o tome kako su Nemci "ozbiljan narod" koji se već sada priprema na tu zimu.Očigledno je da će pitanje kako sledeće zime stanove održavati toplim biti presudno prilikom postavljanja budućih političkih smernica. Portparol nemačke vlade Štefen Hebeštrajt je na pitanje DW o tome koji je glavni cilj današnje intenzivne diplomatske aktivnosti u Berlinu, u igru uveo pitanje jedinstva Evrope i to ne samo onog dela koji je već u Evropskoj uniji."Deo dinamike koju sada zbog ruskog napada na Ukrajinu doživljavamo, jeste i to da kažemo: Evropa mora biti složnija. Sada moramo da obavimo nekoliko zadataka, a jedan od njih je i integracija Zapadnog Balkana u evropske saveze. To bi sada, počevši s ovom sredom, trebalo da uzme maha i da dobije na dinamici."