Vreme je da EU prekine toksične veze sa Vučićem. Neka počne od Nemačke

“Ja ga zovem moj Švaba, a on mene moj divlji Srbin”. Tako je Vučić 2023. godine javnosti predstavio svog dugogodišnjeg savetnika Jerga Heskensa.

Tad je zvučalo smešno, danas ne baš toliko. Naime, više od šest meseci su BIRN i nemački magazin Špigl istraživali veze Heskensa i Vučića, i to na osnovu dokumentacije koje su dobili od nemačkih institucija. Ovo istraživanje, kako je i navedeno u tektu BIRN-a, pokazuje da je “Srbija postala servisna ekonomija nemačke privrede, kao i da su predstavnici nemačkih vlasti u Vučiću videli figuru sa kojom se direktno mogu ugovarati poslovi”.

“U toj funkciji Heskens u velikoj meri doprinosi direktnom zastupanju interesa nemačke privrede kod Vučića”, navodi se u pripremnom dokumentu o angažovanju Heskensa iz juna 2020. godine, a u koji su BIRN i Špigl imao uvid. To je crno na belo odslikano na primeru projekta Jadar i nastojanjima Nemačke da se u Srbiji kopa litijum.

I tako još jednom na delu imamo dvostruke aršine Evropske unije, pa i odgovor na pitanje zašto veliki broj građana Srbije sa dozom skepse i podozrenja gleda ka njoj.

Komentarišući saznanja o vezama Vučića i Haskensa, koje očigledno prevailaze nivo savetovanja ili bar savetovanja u interesu naše države, spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić za Novu kaže da su spoljna politika i diplomatija oduvek bili prepuni cinizma i dvostrukih standarda.

“Znamo u našem slučaju poprilično pouzdano da je bilo visokih predstavnika Evropske unije za koje se osnovano sumnjalo da ih srpski režim plaća, da ih podmićuje na razne načine. I sve je to deo te jedne loše atmosfere koja onda utiče i stvara sliku o Evropskoj uniji kao organizaciji kojoj ne treba pristupiti. Onda to Vučić vrlo često zloupotrebljava i koristi se takvim slučajevima, a onda ih upotrebljava kao argument protiv Evropske unije”, navodi Jakšić

Međutim, dodaje sagovornik Nove, u celoj toj priči postoji jedna bitna razlika između korupcije na Zapadu i korupcije u Srbiji.

“Ko na Zapadu bude uhvaćen u korupciji, on je završio svoju političku karijeru, dok je u Srbiji korupcija preporuka za nastavak sve uspešnije karijere. I sada, kada pogledamo, kad se vratimo na kolekciju Vučićevih savetnika, mnogi od njih su bili na ovaj ili onaj način upleteni u neke afere. Od Dominika Stros Kana, koji je bio upleten u seksualni skandal, preko Tonija Blera, koji je apsolutno pojam nepopularnog političara, zatim i Gerharda Šredera, bivšeg nemačkog kancelara, koji je čim je sišao sa funkcije, otišao u Gasprom, ako se ne varam, i postao savetnik Rusije. Tu je i ovaj izraelski savetnik, kojeg izraelska Vlada traži zbog umešanosti u aferu Katar Gejt. Dakle, sve problematični likovi. Ovi domaći koji okružuju Vučića, nisu ništa manje problematični od stranih likova sa kojima sarađuje”, navodi Jakšić.

Govoreći o tome da li Srbija ima ikakvih interesa od ove saradnje, Jakšić kaže da je ovo čist primer uspeha nemačke diplomatije.

“Ako vi imate svog čoveka u vrhu vlasti neke tuđe zemlje, koji će raditi za vaše ciljeve, a ne za ciljeve onoga koga nominalno savetuje, onda je to veliki uspeh Berlina i veliki neuspeh Beograda. Postoji i ona druga opcija, da je to sve urađeno u koordinaciji. Dakle, mi smo se tajno dogovorili da ‘ispod stola’ pravimo razne dilove, veoma sumnjive ili nepopularne, kao što je bio slučaj sa litijumom”, zaključuje Jakšić.

Sve o saradnji Vučića i “njegovog Švabe”

“Jerg Heskens je savetovao Vučića dok je bio ministar odbrane i potpredsednik Vlade, a potom i u vreme kada je obavljao funkciju premijera. Nakon predsedničkih izbora 2017. godine, zajedno sa Vučićem prelazi u kabinet na Andrićevom vencu, gde boravi i danas”, piše BIRN.

Istraživanje koje su uradili u saradnji sa nemačkim Špiglom bazirano je na dokumentaciji koju je BIRN sakupljao više od šest meseci od nemačkih institucija, po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja, a odnosi se na angažman Heskensa od 2020. do danas. Pokazalo se da je u velikoj meri doprineo direktnom zastupanju interesa nemačke privrede kod Vučića.

“Prema zvaničnim izveštajima o njihovim aktivnostima u koje smo imali uvid, može se zaključiti da su poslovi koji su dogovarani i koordinisani zadirali daleko u poslove Vlade Srbije, a da su imali male ili nikakve veze sa kabinetom predsednika Srbije. Situacija se dodatno usložnjava od 25. avgusta 2020. godine kada Nemačko ministarstvo ekonomije i energetike (BMWK) sa predsednikom Vučićem 25. avgusta 2020. potpisuje sporazum o uspostavljanju “institucionalnog partnerstva” - sa Heskensom kao kontakt tačkom”, piše BIRN i dalje navodi da je dokumentacija do koje su došli pokazala da saradnja Vučića i Nemačke postaje prvenstveno fokusirana na projekat rudarenja litijuma u zapadnoj Srbiji.

U vreme potpisivanja sporazuma javnost Srbije nije bila upoznata sa ulogom Nemačke u projektu i njihovim dogovorima sa predsednikom Vučićem. BIRN/Špigl otkrivaju da je projekat Jadar ostao prioritet nemačkog partnerstva sa Vučićem i tokom prošlogodišnjih velikih građanskih protesta na čelu sa studentima, a nakon pogibije 16 ljudi nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu.

“Saradnja na razvijanju projekta 2025. je dodatno konkretizovana, jer je Berlin opredelio 4.9 miliona evra za pomoć pri realizaciji projekta Jadar, a dogovoren je i dolazak nemačkih stručnjaka koji treba da savetuju srpske institucije zadužene za odobravanje rudarskih projekata. Takođe, dokumentacija do koje smo došli sugeriše da je vlastima unapred bilo jasno da je zaustavljanje projekta pred izbore 2022. godine bilo privremeno, s obzirom na to da su samo mesec dana nakon aprilskih izbora Vučić i tadašnji nemački kancelar Olaf Šolc razgovarali o ponovnom pokretanju projekta “uprkos zabrinutosti dela srpskog stanovništva“, piše BIRN.

Otkriveno je i da je potpisivanje Memoranduma o saradnji na polju kritičnih sirovina sa EU, tokom posete Šolca u julu 2024, pripremano mesecima ranije u okviru saradnje Vučića i Nemačke, odnosno pre odluke Ustavnog suda kojim je pravno rehabilitovan projekat Jadar.