“Srbija i Kosovo trebalo bi da postignu razumevanje o tome kako će, rame uz rame, živeti u budućnost”, izjavio je u intervjuu Glasu Amerike Kurt Volker, bivši američki diplomata, upitan šta nova američka administracija može da učini u vezi sa rešavanjem višedecenijskog spora Kosova i Srbije.
Volker, koji je tokom diplomatske karijere bio zadužen za Evropu i Evroaziju i više od dve godine proveo je na poziciji specijalnog izvestioca za pregovore u Ukrajini, smatra da bi Bajdenova administracija bila sklona da se uključi u dijalog dve strane – i to u partnerstvu sa Evropskom unijom.
„Najbolje rešenje je uzajamno priznanje dve nezavisne države – što bi stvorilo temelj za stabilnost, mir, razvoj ekonomije i trgovanja, kao i evropske integracije. To bi bilo najbolje za ljude koji žive u Srbiji i na Kosovu. Prvo bi se trebalo usredsrediti na tu vrstu pregovora. Rešenje za priznavanje nezavisnosti Kosova koje bi potvrdila Evropska unija se neće dogoditi bez toga. Brojne su države koje bi to prihvatile – samo ako bi to Srbija učinila. Dakle, to bi bila oblast pregovora“, rekao je Volker, trenutno saradnik vašingtonskog Centra za analizu evropske politike (CEPA).
Volker je u vezi sa tim ukazao na posrednu ulogu koju ima Rusija.
On smatra da izostanak rešenja spora Kosova i Srbije, Rusija koristi kako bi uprla prst prema Zapadu tražeći, u moralnom smislu, izjednačavanje sa onim što je učinila svojim susedima. Ukoliko bi bio rešen spor Kosova i Srbije to bi pomoglo da se razjasne prava strateška pitanja u Evropi, podvukao je Volker.
Upitan koliko visoko bi rešavanje spora Kosova i Srbije moglo biti plasirano u spoljnopolitičkoj agendi američke administracije rekao je da će biti plasirano u okviru evropske politike, ali, kada je reč o spoljnoj politici SAD, neće biti na vrhu liste, gde su Kina, Rusija, Severna Koreja, Iran…
Kao što ste primetili, mislim da su Srbija i Vučić imali nešto bliži odnos sa Trampovom administracijom što je možda stvorilo neravnotežu u diskusijama. To je jedna od stvari… Druga je da se Nemačka snažno protivi bilo kakvom razmatranju promene granica. I mislim da će Bajdenova administracija zauzeti sličan stav, rekao Volker.
Takođe, ono za šta bi se mogli zalagati nasuprot Trampove administracije, jeste da bi prvo trebalo razrešiti sva druga otvorena pitanja. Morate imati priznanje, trgovinu, otvorene granice i zaštitu manjina. Potrebno je rešiti ta pitanja – pre nego što bi bila aktuelizovana tema prilagođavanja granica. Ukoliko je to isključiva tema razgovora, dolazi do porasta očekivanja i otvaranja Pandorine kutije u vezi sa drugim graničnim pitanjima na Balkanu, što niko ne želi da vidi, dodao je on.
On misli da je postizanje rešenja u najvećoj meri, zavisi od Beograda, od toga šta Srbija želi da bude.
Da li želi da bude demokratska, prosperitetna, bezbedna zemlja koja je sastavni deo Evrope. Ukoliko je tako, onda mislim da će to biti najbolji ishod za građane Srbije u smislu ekonomskog prosperiteta, povezivanja, obrazovanja, putovanja, zdravstva i još mnogo toga. To je, međutim, ključni izbor, jer dok postoje ovakvi sporovi u kojima je za Srbiju nemoguće da prizna Kosovo kao nezavisnu državu i reši neke od sporova sa tom zemljom, stvaraće se blokade koje će je vući unazad i činiti je ranjivom za razne vrste ruskih pritisaka koje smo do sada viđali, ocenio je američki diplomata.
Prema njegovim rečima, Srbija bi lako mogla da otvori nova poglavlja, uskladi zakone i delovanje sa ostatkom Evrope, kao što su učinile druge države.
Međutim, to je pitanje i identiteta Srbije i načina na koji se on održava kroz politiku, po kome nije u potpunosti jasno šta Srbija tačno želi. Da li zaista želi da bude deo Evrope ili da mala vrata ostavi otvorena za Rusiju i Kinu i finansijske tokove koje dolaze sa time… Jer, ako to učine nikada neće ispuniti standarde na kojima EU insistira.
Voker je ocenio i da bi Sjedinjene Države, NATO i Evropska unija trebalo da budu proaktivniji. Moramo pokazati da postoji alternativa. Nije dovoljno samo sedeti i govoriti na vama je da donesete odluku.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare