"Mi smo u sličnoj situaciji kao što smo bili 5. oktobra. Nažalost, ne možemo izaći iz tog začaranog kruga interesa za saradnjom, s jedne, i objektivnim razlikama u gledanjima na neka važna pitanja, s druge strane. Loše je da naši odnosi sa Zapadom budu uslovljeni njihovim odnosom prema Kosovu, odnosno pitanju nezavisnosti Kosova. To je kamen spoticanja kojeg nikako da preskočimo, a, ubeđen sam, ne može se odatle pomeriti koliko god to mi želeli".
Ovim rečima profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) u penziji i bivši ambasador Ivo Visković u intervjuu za Betu ocenjuje trenutnu spoljnu politiku Srbije.
Visković kaže da je Srbija posle 5. oktobra 2000. godine definisala kao svoj strateški prioritet članstvo u Evropskoj uniji (EU), ali da je do zastoja na tom putu došlo nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine.
Visković, koji je bio ambasador u Ljubljani i Berlinu, navodi da je priznanje nezavisnosti Kosova od većine članica EU osnovni razlog zbog čega zacrtani strateški ciljevi posle 5. oktobra, kada je u pitanju spoljna politika, nisu ostvareni.
„To je razlog i „uzdržanijeg“ stava Srbije prema EU, a posebno gubitka podrške za taj put u javnom mnjenju, „jer je ona pala sa 70 odsto na ispod 50 odsto podrške“. Kada je u pitanju spoljna politika, Srbija danas vratila 20 godina unazad, na poziciju na kojoj je bila 5. oktobra.
„Srbija ne može očekivati brži put ka EU, jer zahtevi postavljeni pred nas su teški, interesi veliki, a mogućnosti male. Gotovo svi vodeći političari se boje da bi bilo kakvo prihvatanje zahteva EU na tom planu zapravo značilo njihov politički poraz i možda čak i njihovo političko marginalizovanje i nestajanje“, rekao je Visković.
Na pitanje da li je Srbija definitivno izgubila šansu koja joj se u spoljnjoj politici tada ukazala, Visković je rekao da je posle 5. oktobra u ekspozeu tadašnjeg ministra spoljnih poslova Gorana Svilanovića saopštena najrazrađenija strateška platforma spoljne politike Srbije od 2000. godine do danas.
„U ekspozeu ministra Svilanovića je ukazano da moramo da normalizujemo odnose sa susedima, da se vratimo u sve međunarodne organizacije, te da razvijamo prijateljske odnose sa velikim silama – ne samo sa SAD i Rusijom, nego i Kinom, Indijom i Japanom. Takođe, i da održavamo prijateljske odnose sa zemljama trećeg sveta kao potencijalnim ekonomskim partnerima. Ali osnovno opredeljenje je bilo nastojanje da se postane član EU“, podsetio je Visković i dodao da Zapad nije bez greha po pitanju odgovornosti što se Srbija vratila na poziciju od 5. oktobra.
„Jer ne samo da nisu imali uravnotežen stav prema interesima Srbije i njenih suparnika, nego su i onima od političara proteklih 20 godina koje su veoma podržavali i u koje su verovali, nametali da popuštaju i rade stvari koje im nisu mogle biti izvor popularnosti u javnom mnjenju nego razlog gubljenja podrške“, dodao je profesor FPN.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar