6
Više od polovine državnih službenika na požaju nalazi se u v.d. stanju, a najveći broj njih je u tom statusu duže od "produženog" zakonskog roka od ukupno devet meseci, pokazuju podaci koje je portal Nova.rs dobio od Službe za upravljanje kadrovima.
U poslednje četiri godine Vlada ne prestaje sa praksom da pomoćnike ministara, sekretare, direktore kancelarija i uprava imenuje na sednicama na tri ili šest meseci, umesto da ih bira na konkursima.
Kako za naš portal kažu u Upravi za upravljanje kadrovima, u organima državne uprave i službama Vlade, nakon sprovedenog konkursa, na položaj je postavljeno ukupno 147 osoba, dok su u statusu vršilaca dužnosti imenovana 184 lica.
Od tog broja, sudeći prema podacima koji su nam dostavljeni, njih 116 je u v.d. stanju duže od šest meseci sa produženjem od tri meseca, iako Zakon o državnim službenicima predviđa da se nakon što istekne šest meseci, status vršioca dužnosti može produžiti na još najduže tri meseca.
Međutim, Vlada u praksi drastično krši ove zakonske odredbe, pa se pojedini državni službenici u tom statusu nalaze godinama. Tako je na primer Marko Đurić v.d. direktor Kancelarije za KiM već pet godina.
Prema podacima Transparentnosti Srbije, samo u drugoj polovini 2019. pomoćnici ministara, direktori uprava, kancelarija i drugih Vladinih službi u v.d. status postavljeni su čak 232 puta, među kojima su u tridesetak slučajeva isti ljudi. U isto vreme 14 službenika na položajima imenovano je nakon sprovedenog konkursa.
Praksu imenovanja v.d. kadrova Vlada je nastavila i ove godine, pa čak i nakon isteka njenog mandata, koji se po Ustavu okončava kad i mandat Skupštine, a to je u ovom slučaju 3. juna. Tako je na sednici, koja je održana 12. juna, imenovano osam v.d. pomoćnika ministara, četiri v.d. direktora uprava, kao i pet pomoćnika direktora raznih uprava, inspektorata i kancelarija, iako bi po isteku mandata trebalo da obavlja samo tehničke poslove.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija ranije je izjavio za naš portal da je Vlada uprkos upozorenjima iz EU ne samo nastavila sa v.d. postavljenjima, već je povećala i njihovu učestalost.
„Ovo nije nova praksa. Zakon o državnim službenicima predvideo je da sva mesta u državnoj upravi budu popunjena putem javnog konkursa, počev od 1. januara 2011. Međutim, ta zakonska obaveza nije ispunjena ni deceniju kasnije“, rekao je on.
Nenadić je naveo da se za ovaj problem zainteresovala i Evropska komisija, pa su predstavnici vlasti obećali da će ovakvo stanje menjati od 1. jula 2017, nakon čega su svi u statusu vršioca dužnosti razrešeni.
„Međutim, oni ne samo da nisu okončali konkurse, nego su nastavili sa starom praksom“, zaključuje Nenadić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
