Parlamentarni izbori 17. decembra potvrdili su da su glasači vlasti kaznili socijaliste koji godinama bespogovorno podržavaju politiku SNS. Lider Ivica Dačić i SPS svedeni su na 6,55 odsto podrške, što je najgori rezultat od 2012. godine. Njihovi glasovi više nisu neophodni da bi se formirala Vlada, što je bila i dugogodišnja želja i plan Aleksandra Vučića: usisati socijaliste, svesti ih na nivo priveska naprednjacima, ali im dati onoliko da ne budu nezadovoljni i ne odu u opoziciju. Odlazak iz vlasti za socijaliste nije opcija, pa se postavlja pitanje da li ih čeka sudbina Aleksandra Šapića i njegovog SPAS-a.
Svi su bili iznenađeni izbornim uspehom SPS na parlamentarnim izborima 2022. godine, što se nije dopalo ni tadašnjem predsedniku SNS Aleksandru Vučiću.
Godinu i po dana kasnije, na izborima u decembru 2023. godine, socijalisti su dobili skromnih 6,55 odsto glasova, odnosno čak pet odsto manje glasova nego godinu i po dana ranije.
Glasovi SPS-a više nisu tas na vagi, odnosno jezičak koji omogućava da se formira Vlada. Zahvaljujući takvoj ulozi, socijalisti su godinama bili ključni faktor da se održi aktuelni režim na čelu sa SNS, što se najbolje pokazalo 2012. godine kada je Ivica Dačić postao premijer.
Punih 10 godina kasnije, na izborima u decembru 2023. godine, gledali smo billboarde socijalista sa kojih je pisalo “Ivica Dačić-premijer”, ali zbog relativnog izbornog neuspeha, u januaru i februaru 2024. godinne će se socijalisti zadovoljiti ako dobiju i neko ministarsko mesto.
Više nisu faktor koji odlučuje, pa samo procene i odluke vrha SNS zavisi da li će pozvati da učestvuju u vlasti.
Socijalisti su političko delovanje umnogome približili naprednjacima, u dva mandata podržali Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima, pa analitičari kažu da su zbog toga glasači vlasti izgubili jasnu razliku između politike SNS i SPS.
Upravo zbog toga je usledio pad popularnosti stranke koju predvodi Dačić, pa je i njihova politička perspektiva upitna.
Dejan Bursać sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju ističe da naprednjacima najviše odgovara da su socijalisti uz njih, ali da su slabi i nejaki.
“SPS i SNS apsolutno dele biračko telo, do te mere da pojedini istraživači javnog mnjenja zajedno mere popularnost ovih partija. Između njih postoje sitna prelivanja, ali postaju veća onog trenutka kada se glasači razočaraju u jednu od dve strane, pa im druga partija zapravo postaje prvi izbor. To smo videli 2022. godine kada je SPS jasno rekao da su protiv sankcija, pa smo momentalno imali prelivanja glasova i odličan rezultat SPS”, objašnjava Bursać za Novu.
Aprilski izbori 2022. godine vratili su SPS na stabilnih i „jakih“ 11,42 odsto glasova. Profitirali su socijalisti na protivljenju sankcijama Rusiji zbog rata u Ukrajini, što se nije dopalo naprednjacima u izbornoj noći 3. aprila. Vučić ih je indirektno kritikovao, požalio se da „neki neodgovorni profitirali“ na rusko-ukrajinskom sukobu, očigledno misleći na SPS.
Na ovogodišnjem izbornom ciklusu, prema rečima Bursaća, desila se drugačija situacija.
PROČITAJTE JOŠ...
“SPS je prilično ćutala, vodila je dosta kukavičju kampanju, nisu se oglašavali ni o jednom ključnom pitanju. Rezultat je bio da su se glasovi odlili i prešli na stranu SNS. Takav SPS najviše odgovara naprednjacima – da budu iz njih, ali da su slabi. SPS je ipak partija sa jakom infrastrukturom, prepoznatljivim liderom, ali i opcija koja može da otkine deo biračkog dela SNS”, pojašnjava Bursać.
Bilo je donekle očekivano, da socijalisti neće ostvariti rezultat kao na prethodnim izborima, 2022. godine. Jer je kampanja koja je vođena protiv njih od strane SNS-a ali i samog predsednika Aleksandra Vučića bila žestoka.
Verni režimski tabloidi gotovo svakodnevno u kampanji su pisali o aferama istaknutih socijalista, a na meti su prevashodno bili Dušan Bajatović i Igor Braunović.
Zbog izbornog neuspeha Dačić je ponudio ostavku, ali je ona za sada na “čekanju”. I novoj godini je poslao poruku da je nezadovoljan izbornim rezultatima, ali da nije razočaran. Socijalisti su zadržali parlamentarni status, a najverovatnije će ponovo biti članovi kabineta u Nemanjinoj 11, premda sa znatno manjim uticajem.
Da će socijalisti u narednom periodu biti više pod “skutima” naprednjaka potvrđuju i informacije Nove da će SNS i SPS biti na jednoj listi ukoliko se ponove beogradski izbori.
Nastavak dugoročne saradnje očekuje i politikolog Aleksandar Ivković, koji tvrdi da SPS nema želju, ni hrabrost da ode u opoziciju.
„Realno je da se njihova saradnja nastavi jer postoji interes obe strane. SNS u mnogim većim gradovima ne može da računa na većinu samostalno, bez SPS-a. S druge strane, SPS nema želju, a možda ni hrabrost, da ode u opoziciju. Kao što je Dačić rekao, „bio sam u opoziciji dve godine i video da nije dobro“. Oni sebe pre svega percipiraju kao stranku vlasti koja svojim članovima može da obezbedi funkcije. Zato će ostati u koaliciji bez obzira na to što im SNS uzima glasače“, poručuje Ivković za Novu.
Naprednjačka mašinerija već je “usisala” Aleksandra Šapića i njegov SPAS, koji je integrisan u SNS. Bivši vaterpolista i predsednik opštine Novi Beograd dobio je mesto gradonačelnika, a njegov SPAS ministarstvo nakon izbornog ciklusa 2020. godine. Ubrzo je usledila ponuda Vučića koju je Šapić prihvatio, čime je SPAS prestao da postoji, ali je Šapić dobio potpredsedničko mesto.
Dejan Bursać ne očekuje da će se SPS integrisati poput SPAS-a, ali da se ide ka tome da budu mali i beznačajni partner u vlasti.
“To možda neće biti nivo SPAS-a jer SPS partija sa tradicijom i identitetom, ali ide se ka tome da SPS bude mali i beznačajni partner koji će biti uz naprednjake. Činjenica je da je za rejting socijalista bilo dosta bolje da su suprotstavili SNS po nekim pitanjima, što smo videli 2022. godine. Za njih bi to bilo najbolje, ali za to se ne odlučuju jer im je bitno da budu deo vlasti, makar i kao minijaturni partner”, zaključuje Bursać.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare