Veliki poraz vlasti: Pokušali da proture opasan plan o privatizaciji najvećeg blaga Srbije, pa ga povukli u poslednji čas

“Nema govora o prodaji preduzeća u državnom vlasništvu, o prodaji Srbijašuma, Srbijavoda, nacionalnih parkova. Nikad nam to nije bila namera. To je direktna neistina koju je plasirala opozicija, pretpostavljam u nameri da stvori dodatnu konfuziju“, rekla je premijerka u utorak za Prvu televiziju.

Zatim je najavila da će Vlada u četvrtak održati sednicu na kojoj će usvojiti odluku i “zamoliti“ Skupštinu da joj vrati predlog zakona.„Povući ćemo zakon da bismo dodatno komunicirali sa građanima, nevladinim organizacijama, strukovnim organizacijama. Ponovo ćemo organizovati javne konsultacije“, rekla je premijerka, koja je i dalje mišljenja da je predlog “jako dobar” i da je njegov cilj “bolje čuvanje nacionalnih i strateških interesa kroz profesionalizaciju upravljanja javnim preduzećima“.Iz ugla opozicije i struke to ne izgleda tako.

Otvaranje puta za ljude bliske vlasti

Potpredsednik SSP Dušan Nikezić rekao je ovim povodom da ukoliko Skupština Srbije usvoji Zakon o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, više neće postojati pravna smetnja da se privatizuju rudnici, reke, šume ili čitavi nacionalni parkovi. S obzirom na to da se javno preduzeće po zakonu ne može privatizovati, a akcionarsko društvo ili društvo sa ograničenom odgovornošću može.

“Sigurni smo da će SNS ovu mogućnost iskoristiti, pa će ljudi bliski vlasti kroz privatizaciju, prodaju ili ustupanje imovine, moći i formalno da preuzmu najvrednije resurse kojima Srbija raspolaže”, rekao je Nikezić pre nego što je doneta odluka da se Predlog zakona povuče iz skupštinske procedure.Slično je rekao i lider Dveri Boško Obradović.

On je na konferenciji za novinare u parlamentu kazao da je Vlada Srbije uputila taj zakonski predlog u skupštinsku proceduru "usled velike krize u društvu" i protesta, te upitao da li se time priprema "za upravljanje tim privrednim društvima" i posle smene.“Vladinim zakonskim predlogom omogućeno je da 23 javna preduzeća, uključujući i nacionalne parkove, uđe privatni kapital”, rekao je Obradovuć i izrazio sumnju da bi to mogao da bude kapital onih koji su bliski s vlastima.Prema njegovim rečima, na taj način bi aktuelna vlast i posle smene imala kontrolu nad tim preduzećima.

Povlačenje pred pritiskom javnosti

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić kaže da je jasno da je je ovakva odluka Vlade Srbije izazvana reakcijama javnosti.

“U situaciji kad predsednica Vlade hvali zakonske odredbe i smatra da su dobre, a zatim se Predlog zakona povlači iz procedure na molbu Aleksandra Vučića, jasno je da je ovakva odluka uslovljena uznemirenjem javnosti da bi moglo da dođe do prodaje nekih preduzeća koji upravljaju značajnim javnim resursima. Bez obzira na to šta je razlog povlačenja predloga zakona, to jeste dobra odluka zato što, nevezano za pitanje privatizacije preduzeća, ima previše stvari u samom zakonskom tekstu koje bi dovele do štetnih posledica ili nisu formulisane na dovoljno jasan način. A skupštinska procedura, makar kako je do sad bilo iskustvo, najčešće nije dovodila do toga da se sporna pitanja u zakonima temeljno razmotre i da se nedostaci isprave”, kaže Nenadić za novine “Nova” i dodaje da je i sama Skupština imala i još uvek ima mogućnost da preuzme inicijativu i organizuje javno slušanje povodom reforme u preduzećima u državnom vlasništvu.Zašto se nije poštovao aktuelni zakonSaopšteno je i da se Zakon o upravljanju preduzećima u vlasništvu države predlaže da bi se obezbedilo profesionalno upravljanje u ovim preduzećima. Tim povodom Nenadić kaže da bi se iz toga moglo zaključiti da su prepreka profesionalnom upravljajnju u ovim preduzećima do sad bile odredbe Zakona o javnim preduzećima.“Međutim, to nije tačno. Uspostavljanje profesionalnog upravljanja i uklanjanje političkog uticaja najavljeno je prilikom usvajanja Zakona o javnim preduzećima iz 2012, i važećeg iz 2016.godine. U praksi, međutim, Vlada Srbije nije primenila odredbe tog zakona tako što bi organizovala izbor direktora na konkursima, već je svesno odabrala da u većini javnih preduzeća direktor budu u vd statusu. Vremenom smo potonuli u bezakonje, gde oko dve trećine direktora ili vd direktora bez ikakvog pravnog osnova upravlja preduzećima, jer im je mandat po sili zakona već istekao”, navodi Nenadić.Ističe i da ne postoje garancije da će se ta praksa promeniti zbog činjenice da bi prema odredbama novog zakona umesto Vlada Srbije, ključne kadrovske odluke donosile osobe koje ministar privrede ili ministar energetike imenuju kao predstavnika države u Skupštini akcionara.“Pored toga, iz predloga zakona nije potpuno jasno u kojim sve situacijama bi bili imenovani vršioci dužnosti, niti se zahteva da oni ispunjavaju sve uslove koji važe za direktora, kao što je sada slučaj”, zaključuje Nenadić.

Premijerka i ministarka energetike nisu uverljive

“Iako su i premijerka Ana Brnabić i ministarka energetike Dubravka Đedović u više navrata izjavile da neće biti privatizacije ovih preduzeća i da sam zakon s tim nema nikakve veze, očigledno je da takve izjave nisu bile dovoljno uverljive. Pretpostavljam da je negativan uticaj na uverljivost tih izjava mogla imala i nedavna vest o razmatranju predloga za formiranje zajedničkog preduzeća EPS i partnera iz Mađarske, gde bi navodno u to preduzeće bilo preneto vlasništvo hidroelektrane na Drini”, kaže Nemanja Nenadić.BONUS VIDEO: Vlada ukida lex specialis zakon za koji opozicija smatra da je donet da bi se direktnom pogodbom došlo do izvođača velikih projekata

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=ukidanjezakonaolinijskojinfrastrukturi-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="6019905"]