Održana komemoracija Zoranu Đinđiću u Evropskom parlamentu: "Ubijen je reformator i simbol nade za bolju budućnost Srbije"

Marek Belka, evroposlanik, podsetio je da je ove nedelje navrešeno 20 godina od ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića."On je bio ključna opoziciona figura u vreme vladavine Slobodana Miloševića.Vest o njegovom atentatu šokirao je Srbiju, region i celu Evropu. Ubijen je dok je izlazio iz Vlade Srbije. Đinđić se borio za reforme i integraciju Srbije u EU. Bio je simol nade za bolju budućnost Srbije i ključni faktor stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Njegovo ubistvo je bio brutalni udarac za srpsku demokratiju i evropske aspiracije. Đinđića je ubijen zato što je bio reformator i njegova zemlja nije bila spremna za demokratske i socijalne promene. Njegova smrt je bila kolosalna tragedija, ali je istovoremeno bila šansa za Srbiju da izgradi sebe na njegovom nasleđu", rekao je on.Belka ističe da se situacija u Srbiji značajno promenila nakon ubistva Đinđića."Dvadeset godina kasnije Srbija bliža Rusiji i Kini, nego onome što bi trebalo da bude država kandidat za članstvo u EU. Akutelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je ministar informisanja tokom režima Slobodana Miloševića. Ostao je upamćen zbog restriktivnih mera protiv novinara, naročito u vreme rata na Kosovu. Tokom njegovog predsednikovanja (Vučićevog prim. aut), demokratske težnje često su nadjačne autokratskim tendencijama čiji je cilj preuzeti potpunu kontrolu nad svim političkim procesima i medijima. Međutim, iako su izgubljene dve decenije, smatramo da Srbija i dalje ima šansu da se pridruži demokratskim snagama i da se tako pobrine da njen primijer nije uzaludno to platio svojim životom. Danas držimo komemoraciju za bivšeg premijera Zorana Đinđića, ali ovo je isto tako prilika da se osvrnemo na posotjeće stanje kad je reč o demokratiji u Srbiji ", podvlači on.Lutovac: U politiku samo ušao zbog Zorana ĐinđićaPredsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac rekao je danas da je u politiku ušao na poziv Zorana Đinđića i da je bio njegov savetnik.

"Mi smo bili kolege u Institutu. Ja sam bio njegov politički savetnik. Zahvaljujući njemu ja sam danas ovde. Ono što je najvažnije, imam nameru da baštinim politiku koju je on vodio. Ako bih morao da opišem njegovu političku borbu u dve rečenice, onda bih parafrazirao dva naslova njegovih knjiga - "Srbija ni na Istoku, ni na Zapadu", a drugi je "Srbija kao nedovršena država". On je većinu svog političkog života proveo u opoziciji i uspeo je da od DS, stranke intelektualaca, napravi efikasnu političku organizaciju koja je postala glavni faktor okupljanja opozicije. On je uspeo da okupi opoziciju, artikuliše nezadovoljstvo građana i najzad - da smeni autokratski režim Slobodana Miloševića. Kao predsednik Vlade Srbije, on nije bio na čelu najjače stranke. Demokratska stranka ne može biti stranka sa najvećom podrškom iz jednog jednostavnog razloga - zato što je avangarda i reformski orijentisana. Takve stranke mogu u određenim političkim situacijama da budu predvodnice, ali nikada ne mogu da imaju onu popularnost kakve imaju druge političke organizacije koje su populističke i koje govore ljudima ono što žele da čuju", naglašava Lutovac.Predsednik Demokratske stranke kaže da se danas mnogi bore za političko nasleđe Zorana Đinđića."I oni koji su ga za života izuzetno kritikovali, pa i vrlo oštro... Pa, evo, danas aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je toliko ružno govorio o Đinđiću, danas često voli da se uporedi sa Zoranom Đinđićem. Mada, ono što je Đinđić radio, on samo govori, a radi nešto suprotno. Kritike, dok je bio živ Zoran Đinđić, dolazile su i s leva i s desna. Jedni su bili nezadovoljni zašto on ne ide brže nego što ide, a drugi zašto podređuje interese Srbije ulasku u EU. Niko od njih nije bio u pravu", naglašava Lutovac.Ksenija Marković, internacionalna sekretarka Demokratske stranke i narodna poslanica, ocenila je da je Đinđić bio svestan svih izazova i prepreka sa kojima se suočava Srbija, ali je video i prepreke koje su pred EU. Vodio je Srbiju u Evropu, DS nastavlja to i od tog puta neće odustati, navela je ona, a preneo N1.Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans, kaže da će Đinđić biti upamćen kao nepokolebljiv lider opozicije. To je jedan period u Srbiji kada su mediji bili najslobodniji, to nije uporedivo sa onim što imamo danas, rekao je.Podsetio je da je Đinđić krenuo u dublje reforme po pitanju liberalizacije tržište, konsolidacije duga, stabilizacije dinara, fiskalne i bankarske reforme… Istakao je to što je Đinđić krenuo u vraćanje ugleda državi. Podsećajući na sve ono sa čim se država borila kada je došao na vlast, rekao je da je možda najozbiljnija stvar koju je pokrenuo – borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, kada su i oformljene prve institucije koje se time bave.„Kada je Zoran javnosti na početku 2003. rekao da će to biti godina obračuna sa organizovanim kriminalom, tada je krenula trka sa vremenom, ali nažalost znamo da su ti kriminalci bili dosta brži“, naveo je.

Istakao je i saradnju sa međunarodnim krivičnim sudom u Hagu. To je bilo veoma značajno jer je međunarodna zajednica insistirala na toj saradnji, kaže Todorović Štiplija podsećajući kako je na to reagovala i domaća javnost. Fokus te Vlade je bio uspostavljanje dobrih odnosa sa Hrvatskom i BiH, a saradnja sa Hrvatskom je, kako je ocenio, tada bila izuzetna. Podsetio je da su Ivica Račan i Tonino Picula tada došli i na njegovu sahranu.Todorović Štiplija je predložio da se jedna soba u EP nazove po njemu, što bi, kako je ocenio, bio podstrek za Srbiju.Marek Belka je rekao da će razmotriti taj predlog i izneti ga nadležnima. To bi bilo značajno za Srbiju imajući u vidu ključnu ulogu zemlje u regiji.