14
Danas u 11:52 stali su i Užičani. Nekoliko desetina ljudi i vozila stalo je na Glavnoj ulici ispod Trga partizana, držeći u rukama imena nastradalih u Novom Sadu. Ipak više je bilo onih koji su prolazili kao da ne znaju zašto se zastalo, vozača koji su okretali svoja vozila, koji su valjda nekuda žurili i kojima je 15 minuta mnogo da pokažu poštovanje prema onima koji su 1. novembra odživeli svoju poslednju sekundu života. Ipak bilo je i onih koji su zatvorili svoju radnju na 15 minuta i pokazali da život nema cenu.
Užičani su stajali nepomičnih zaleđanih lica, pogotovo oni koji su u rukama držali neko od 15 imena žrtava novosadske nadstrešnice koju je neko za debele pare rekonstruisao, učvrstio i obezbedio, ili ništa od toga, ili još gore – od nje napravio ubojito oružje.
Penzionerka Vida Subotić stajale je na ulici i kaže da dobro zna zašto je zastala. Kaže da je obaveza svih da misle na mladost, na svoju decu i unuke i da nemaju prava da budu nemi posmatraču svega što se u Srbiji događa.
-Ne bih ostala u kući danas ni zašta na svetu, ne daj Bože samo bolesti. Nemati empatiju za ono što se desilo u Novom Sadu, nije normalno, to je svakom moglo da se desi, svakom građaninu ove zemlje. Stala sam i zbog ovoga što se više od 20 dana čeka da se nađe ko je kriv i ko je loše uradio. Imali su vremena za dogovore, razgovore, kako da se skloni, kako da se sve zataška i da se narodu zamažu oči. To im je lako, ukinuli su SBB gde su mogli, kupuju građane raznim sitnim pogodnostima, televizorima, šest meseci besplatne pretplate i tako dalje, kako bi ih sprečili da čuju istinu. Evo ljudi prolaze i nemaju pojma šta se dešava. Kome god sam poslala poruku, pita me o čemu se radi jer nemaju mogućnost da se stvarno informišu. Svaka čast samo onom Zoranu Đajiću koji je prvi izašao i rekao da je nadstrešnica rađena, šta je rađeno i ko je učestvovao u tome. Ja sam stara, imam penziju, neću doživeti da me truje litijum ali moja deca, unuci, njihova deca, pa moramo da se borimo za njih“, kazala nam je Vida.
Nenad Korać ne zna šta to više treba da se desi pa da svi stanu, da se saosećaj probudi u većini koja ne vidi nikog dalje od sebe.
„Ko je stao, stao je. Ovo je stara priča, e da smo stali svi, ali dobro ima kvaliteta ako nema kvantiteta, valjda će i njega biti. Ovo znači samo jedno, da se ništa u ovoj državi ne radi kako treba, od sudstva pa dalje, ali većina i dalje to ne shvata. Ljudi prolaze, ponašaju se kao neobavešteni a svi su obavešteni, ne smeju da zastanu ili ne žele a sve zarad sitnih interesa“ kaže Korać.
U suzama je stajala i Jelena Hlubek Supurović. Sa nama je podelila svoju emociju.
PROČITAJTE JOŠ:
„Užice nije stalo a moralo je da stane zato što mi imamo našu nadstrešnicu nad glavama, našu deponiju koja ubija malo podmuklije, dok je ispod one u Novom Sadu mogao biti svako od nas. Moralo je da stane više ljudi, moralo je sve da stane, ne samo ovde, cela Srbija treba da stane. Preplavile su me emocije, nije mi jasno da ljudi prolaze, gldaju da stojimo i nastavljaju dalje i čak ne zastanu. Svi oni i svačije dete su mogli biti tamo. Moramo da stanemo da bi krenuli dalje“, kaže uplakana Jelena.
Pokušali smo da razgovaramo i sa onima koji nisu osetili potrebu da zastanu ali na desetine njih nije želelo da razgovara. Ipak jedna slika i natpis na vratima jedne privatne trgovinske radnje, je još jedna glasna poruka koja je danas poslata iz Užica.
BONUS VIDEO: Poruka profesora sa skupa Zastani Srbijo na Studentskom trgu
