55
Srbija možda neće biti primorana da formalno prizna kosovsku nezavisnost, ali svako rešenje koje je do sada pominjano u javnosti ili razmatrano uključuje članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama. U poslednje dve decenije u javnosti je pominjan niz modela koja bi mogla da vode do sporazuma o normalizaciji odnosa sa Prištinom, a bar četiri su moguća, ako se uzmu u obzir insistiranja Prištine, ali i stav Beograda da obe strane u pregovorima moraju nešto dati i dobiti.
Predsednika Srbija Aleksandra Vučića u narednih sedam dana očekuju sastanci na visokom nivo u Vašingtonu i Briselu, a na kojima će pregovarati sa kosovskim premijerom Avdulahom Hotijem. I dok je za sada neizvesno da će u Beloj kući tema biti konačni sporazum, sudeći prema najavama, o konačnom rešenju trebalo bi da se raspravlja u Briselu.
U javnosti je do sada pominjan niz modela po uzoru na koje bi trebalo da bude rešeno pitanje Kosova, a pojedina su su se našla u centru pažnje prethodnih dana.
Članstvo Kosova u UN, eksteritorijalnost manastira
Bivši ombudsman i lider PSG Saša Janković na Tviteru je pre nekoliko dana izneo predlog za rešenje kosovskog problema. On je naveo da je realan predlog za članstvo Kosova u svim međunarodnim organizacijama bez formalnog priznanja Kosova, ali uz eksteritorijalnost srpskih crkava i manastira, što znači da one „ne bi bile u okviru Kosova, već entiteta za sebe“.
„Da je iza takvog ili sličnog plana stala država Srbija, velike su šanse da bi on, kao konkretno kompromisno rešenje dobio podršku i najvažnijih sila. Umesto toga, srpska politika sastoji se u tome da već decenijama odlaže rešenja, navodno čekajući bolja vremena, a ona su svaki dan u Srbiji gora“, naveo je Janković na Tviteru.
Umesto da strahuje od iznenađenja i navodno preti odbijanjem sastanka sa predsednikom SAD, pravi predstavnik Srbije koristio bi svaku priliku, a posebno ovakvu, da iznese realno rešenje rešenje kosovskog pitanja, za koje bi prethodno već obezbedio najširu podršku u zemlji… pic.twitter.com/SUmQx3ZQpT
— Saša Janković (@sasajankovic) August 29, 2020
Unija Srbije i Kosova
Diplomata Srećko Đukić predlažio je ranije model unije Srbije i Kosova, koje bi takođe dobilo stolicu u Ujedinjenim nacijama.
„Takav model postojao je i nakon Drugog svetskog rata, kada je SSSR bio osnivač UN,a istovremeno su članice bile i Belorusija i Ukrajina. Taj model sam davno zagovarao, a vidim da ga je nedavno izneo i moj kolega branko Branković“, kaže Đukić za Nova.rs.
Model unije je čak pre 13 godina predlagao i nemački stručnjak za Balkan Franc-Lotar Altman, kao i profesor Vladan Kutlešić, čiji predlog je svojevremeno zainteresovao i predsednika Aleksandra Vučića.
To bi, kako je Kutlešić objasnio, bio savez nezavisnih država Srbije i Kosova, koje bi ipak ostale međusobno povezane. Kako je naveo, reč je i o carinskoj uniji koja bi imala jedinstveno tržište i jedinstvenu monetarnu politiku, a najbliži primer takve unije bila je zajednica Srbije i Crne Gore.
Takav model pretpostavlja političku i teritorijalnu autonomiju za Srbe sa severa Kosova, i personalnu autonomiju (jezičku, versku, kulturnu…) za Srbe s juga. Autonomiju bi dobili i pravoslavni manastiri.
Model „dve Nemačke“
Na ovom modelu najčešće instistira zvanični Berlin i on ne podrazumeva priznanje nezavisnosti Kosova, ali predviđa članstvo u Ujedinjenim nacijama.
Ovo rešenje pominjano je tokom pregovora o KiM još 2007, kada ga je izneo predstavnik EU u posredničkoj trojci Volfgang Išinger, a kasnije su o njemu pričali zapadni političara i stručnjaci za Zapadni Balkan.
U slučaju primene ovog modela, Srbije bi verovatno morala da menja preambulu Ustava, u kojoj bi, prema tumačenjima nekih pravnih stručanjaka, bilo navedeno da je Kosovo teritorija Srbije nad kojom nema suverenitet.
Inače, u okviru ovog modela mogla bi da bude osnovana Zajednica srpskih opština, koja je dogovorena Briselskim sporazumom, ali nikad nije formirana.
Razgraničenje Srba i Albanaca
Ovaj predlog zastupali su predsednici Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Hašim Tači. Oni nikada javno nisu izneli detalje ovog rešenja, ali se moglo naslutiti, makar iz izjave Tačija, da bi i jedna i druga strana ustupile deo teritorije koje kontrolišu.
Činilo se da su za ovaj predlog srpski i kosovski predsednik imali podršku SAD, iz kojih su stizale poruke da će prihvatiti sve što se dogovore Beograd i Priština. Sa druge strane, razgraničenje nije dobilo podršku u vodećim zemljama EU, pre svega u Nemačkoj, iz straha da bi to moglo da izazove nestabilnost na Balkanu.
Srećko Đukić navodi da ono što celom procesu pregovora nedostaje je pasivnost Beograda u pogledu iznalaženja rešenja.
„Mi samo kažemo šta nećemo, a ne kažemo šta hoćemo. Na Kosovu nemamo vlast ni suverenitet“, kaže on.
Đukić dodaje da bi kruna celog pregovaračkog procesa trebalo da bude članstvo Kosova u UN, te da u ovom trenutku imamo Moskvu i Peking koje to vetiraju u Savetu bezbednosti.
„Ubeđen sam, mada nemam dokaza, da o mogućem rešenju Zapad pregovara sa Moskvom i Pekingom, odnosno pod kojim uslovima bi oni pristali na članstvo Kosova u UN“, smatra on.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
