U susret Vidovdanu: Kako je studentska borba došla do ultimativne faze borbe

Retrospektiva jednog pada

Nadstrešnica renovirane Železničke stanice u Novom Sadu pala je na građane 1. novembra 2024. godine u 11.52. Stradalo je 16 osoba.

Iako smo najpre mislili da će ovo biti još jedna tragedija u nizu koja će proći bez ikakve odgovornosti vlasti, prevarili smo se.

Kako je 16 minuta tišine sve promenilo

Usledio je bunt građana, koji su se najpre okupili na velikom protestu u Novom Sadu, a potom je u više mesta svakodnevno organizovana akcija "16 minuta tišine" tokom koje su građani blokirajući raskrsnice prometnih ulica odavali poštu nastradalima.

Prelomna je bila jedna takva akcija ispred Fakulteta dramskih umetnosti u Beogadu, kada su napadnuti studenti koji su odavali poštu. Glavni akteri su bili funkcioneri Srpske napredne stranke ili ljudi povezani sa SNS.

To je dovelo najpre do blokade FDU, a potom su se pobunili studenti drugih fakulteta u Beogradu i Novom Sadu, da bismo došli u situaciju da je nastava obustavljena na gotovo svim državnim univerzitetima u zemlji. Osim toga, blokadama su kolege podržali i studenti privatnih fakulteta.

Studentski zahtevi

Usledilo je ispostavljanje studentskih zahteva, koji do danas nisu u potpunosti ispunjeni, iako je vlast u više navrata tvrdila suprotno.

Prvi zahtev studenata u blokadi je objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu, a kada je reč o drugom zahtevu, studenti traže hapšenje i procesuiranje svih osumnjičenih za fizički napad na studente i profesore 22. novembra ispred zgrade FDU na Novom Beogradu.

Akademci su tražili i odbacivanje optužbi protiv uhapšenih i privedenih studenata i mladih na protestima povodom pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu. Studenti su u svojim zahtevima tražili i povećanje izdvajanja iz budžeta za državne visokoškolske ustanove od 20 odsto.

Vlast je na zahteve odgovorila uglavnom targetiranjem studenata i pokušajima da suzbije bunt koji je bio sve jači. Nakon toga, organizovani su veliki protesti poput onog na Autokomandi i Slaviji.

Palicama i automobilima na studente

I dok su studenti tražili krivce za napad na njihove kolege, svedočili smo scenama koje nikada nećemo zaboraviti. Dve studentkinje pokošene su kolima tokom akcija 16 minuta tišine u Beogradu, a u Novom Sadu su jednoj studentkinji aktivisti Srpske napredne stranke bejzbol palicom polomili vilicu. Teško da svi napadi na studente u blokadi u poslednjih sedam meseci mogu da se popišu.

Za sve to vreme, predsednik Srbije Aleksandar Vučić svakodnevno je gostovao u TV emisijma ili je zakazivao konferencije za medije, a baš jednu takvu u Predsedništvu nadjačala je buka okupljenih studenata, što se čulo i u prenosu uživo.

Studenti oslobađali grad po grad

Ulične blokade i protest u Begradu prelili su se, potom, i na druge gradove, pa smo velike proteste imali u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

I kada je napravljen svojevrsni krug po Srbiji, usledio je veliki protest u Beogradu 15. marta tokom kog je naglo prekinuta šesnaestominutna tišina, a vlast je optužena da je koristila zvučno oružje protiv mirnih građana.

Istraga o tom incidentu ujedno je i peti zahtev koji su studenti ispostavili vlasti. Studenti u blokadi izneli su potom i šesti zahtev kojim traže odgovornost i zaštitu pacijenata teško povređenih u požaru koji je zahvatio diskoteku u Severnoj Makedoniji, a koje je predsednik Vučić posetio na intezivnoj nezi, praćen brojnim medijskim ekipama.

I konačno - izbori

Tačno pola godine od početka protesta, studenti su zatražili raspisvanje vanrednih parlamentarnih izbora i time otpočeli novu fazu borbe.

„Verujemo da je demokratija jedini ispravan način za rešavanje političke krize ovolikih razmera, stoga pozivamo narod da podrži listu kojoj će studenti u blokadi svih visokoškolskih ustanova na teritoriji Srbije preneti svoje poverenje, kako bi na terazijama pravde prevagnula istina“, naveli su studenti.

Vlast koja je izbore organizovala svako malo, sada neće na birališta, a izbore najavljuju za godinu i po - dve. Zato su akademci i zapevali pod prozorom Predsedništva čuvenu "Kukavicu".

Studenti ne odustaju, pa su za 28. jun na Vidovdan zakazali veliki protest, poručujući da će se dogoditi nešto drugačije nego do sada.

"Pozivamo na skup da bi se okupili u jedinstvu. Držaćemo se svetle tradicije naših predaka i nismo slučajno zakazali protest na Vidovdan. Tog dana će se desiti neke stvari koje mnogi ne očekuju od nas", naveo je jedan od studenata.

Predsednik im je poručio da nemaju šanse.

"Ovaj Vidovdan će biti Vidovdan pobede, oni nemaju nikave šanse...bez obzira koliko ih dođe i koliko su besni", kazao je Vučić.

Komentarišući poslednje događaje, viši naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać kaže za Novu da smo u ušli u novu i drugačiju fazu borbe.

"Ovo je faza koja će možda zahtevati drugačije organizaciono postavljanje od strane protestnog pokreta. Vidimo da se dugo promišljanje i odlučivanje plenuma pokazalo kao dobro u jednoj fazi borbe, ali da u jednoj izbornoj areni možda neće biti efikasno", kaže Bursać.

Dodaje da su se poslednjih godinu dana značajno izmenile sve pretpostavke koje smo imali o političkom životu u Srbiji.

"Ako sećate i pre godinu dana bili su veliki protesti zbog Rio TInta, usred leta, na temperaturama +40 i to u gradovima gde nije bilo protesta. Činjenica je da je došlo do frustracije prema režimu i da se ona snažno ukorenila u velike delove društva, ali još ne možemo da znamo na koju će stranu ona da ispliva. Znamo samo da se ovo neće lako ugasiti, uprkos tome što Aleksandar Vučić priča 'gotovo je sa protestima i obojenom revolucijom'. To prilčno ne pije vodu", kaže sagovornik Nove.

Podcrtava da su neke od od glavnih promena koje su nam doneli studenti - otvorenije bavljanje politikom i otvorenija kritika režima.

"Jedna mnogo veća otvorenost, oslobođenost ljudi da se suprotstave. Mislim da je to glavna promena koju vidimo i zbog toga ovaj tip režima loše pliva u ovoj situaciji, jer su navikli na kontrolu narativa i biračkog tela", kaže Bursać.