4
Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu podnelo je Poverniku za zaštitu samostalnosti tužioca zahtev za zaštitu zbog tekstova objavljenih u novinama i portalu “Nova”, a koji se odnose na Željku Nikolaidis, tužiteljku koja ispituje inspektora Slobodana Milenkovića. Iz VJT su, kako navode, veoma zabrinuti za svoj kredibilitet zbog izveštavanja medija, a pisanje o njihovom radu tumače kao nezodovljeni uticaj. Takvu vrstu uticaja, međutim, godinama ignorišu kad dolazi od predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, koji sa najvažnije funkcije u zemlji direktno utiče u kom pravcu će ići tužilačke istrage.
Pored teksta, objavljenog na na portalu Nova.rs i novinama “Nova”, o tužiteljki Nikolaidis, koja saslušava Slobodana Milenkovića, inspektora koji je otkrio plantažu marihune na imanju “Jovanjica” i uhapsio Predraga Koluviju, VJT je označio spornim i prilog na televiziji N1 koji se bavio istom temom. Oni su saopštenju saopštili da su tekstovi na Nova.rs i N1 u potpunosti usmereni ka umanjenju kredibiliteta postupajućeg zamenika, pa samim tim i tužilačke organizacije u celosti, a čiji je garant samostalnosti upravo Državno veće tužilaca koje je isključivo nadležno da ceni stručnost i osposobljenost nosilaca javnotužilačke funkcije. VJT u dopisu iznosi i mišljenje da ovaj način medijskog izveštavanja ulazi u domen nedozvoljenog uticaja, da je usmeren na vršenje medijskog pritiska na postupajućeg zamenika u konkretnom predmetu, uz jasan cilj da se rad Tužilaštva predstavi u negativnom kontekstu.
Međutim, za sve ove godine tužilaštvo nije se usudilo da reaguje na neprimeren uticaj predsednika Srbije Aleksandra Vučića na njihov rad. Ni u situaciji kad je šef države otvoreno branio Predraga Koluviju i njegovo delo okarakterisao kao “nešto što je u Nemačkoj potpuno legalno”, niti kad je Vučić govorio o tome da u Krušiku niko nije protivzakonito trgovao oružjem i da je reč o izmšljenoj aferi plasiranoj spolja da bi se uništila namenska industrija u Srbiji.
Nijedno Vučićevo javno obraćanje tužilaštvu i njegovi komentari na presude nije probudilo savest „poštenih tužilaca“ i boraca za profesiju da reaguju na gaženje ove grane vlasti i urušavanje njene samostalnosti.
Posebno simptomatična bila je situacija kad je šef srpske države podneo sam protiv sebe krivičnu prijavu zbog navoda da je imao veze sa klanom Veljka Belivuka. Tačnije, predsednik je, gostujući na RTS-u, najavio da će njegov partijski kolega Miloš Vučević podneti krivičnu prijavu protiv njega i ministra policije Aleksandra Vulina, a potom je apelovao na tužilaštvo da ubrza procedure kako bi se što pre razjasnila njegova uloga. Savetovao je tužilaštvo da što pre naredi njegov odlazak na poligraf.
„Onda ću posle (poligrafa) moći s pravom da ispitujem – sve da pitaju, sve što su tamo lagali svih prethodnih dana“, najavio je Vučić.
Pre tužilaštva odlučio da Milan Radoičić nije učestvovao u ubistvu Olivera Ivanovića
Pre tužilaštva, šef srpske države, dok je trajala istraga o ubistvu Olivera Ivanovića, saopštio je javnosti da on ne zna detalje oko likvidacije, ali da je sasvim siguran da u atentatu nije učestvovao Milan Radoičić, potpredsednik Srpske liste i biznismen sa Kosova.
„Milan Radoičić nije cvećka, ali Milan Radoičić sa sigurnošću, na osnovu svega što smo dobili od Ministarstva unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativne agencije, nije učestvovao u likvidaciji Olivera Ivanovića. To je potvrđeno kroz različite metode ispitivanja, proveravanja i praćenja pomenutog gospodina“, rekao je Vučić.
Tužilaštvo, koje je trebalo da saopšti ove informacije ostalo je nemo – niti su saopštili svoja saznanja o ulozi Radoičića, niti su reagovali na potrebu predsednika da pre nadležnih oslobodi kontroverznog biznismena krivice.
Advokat Borivoje Borović ističe da ne veruje da je Više javno tužilaštvo samostalno odlučilo da se obrati Povereniku za zaštitu samostalnosti tužioca, već da je to učinjeno po nalogu nekoga iz političke vlasti.
“Oni žele da ućutkaju slobodnu i stručnu javnost koja bi komentarisala najveće predmete. Mislim da je ovo i upravo pritisak na sud”, naglašava Borović.
Naš sagovornik ističe da je vlast vršila pritisak na tužilaštvo kod svakog predmeta u kom se pominju ljudi iz vrha države.
“To vidimo na slučajevima ‘Krušik’, ‘Jovanjica’, ‘Belivuk’. Nosioci vlasti su krivci, oni sprečavaju vođenje tužilačkih istraga i oni optužuju druge koji ukazuju na ozbiljnost takvih predmeta”, rekao je Borović, koji se potom osvrnuo i na to što predsednik Srbije neretko direktno utiče na tok tužilačkih istraga.
“U jednom razvaljenom pravnom sistemu su dozvoljene takve pojave – da amateri, koji su se slučajno dočepali vlasti, kreiraju sudske predmete. Tužilaštvo ćuti nezakonito, iako je dužno po zakonu da jednom mesečno o važnim predmetima obaveštava javnost. Oni ćute nezakonito, ali zato se obračunavaju, u ime političke vlasti, sa slobodnim ličnostima i slobodnim medijima”, poručuje on.
Predsednik Pokreta slobodnih građana, Pavle Grbović, ističe da žalba VJT dokazuje da je pravosudna grana vlasti nije samostalna i da se plaši nosioca izvršne vlasti.
“Neobjašnjivo je da niko iz tužilaštva nije reagovao na otvoreni pritisak od strane najviših nosilaca izvršne vlasti, i od predsednika i od predsednice Vlade, na slučaj Jovanjica i odbranu Predraga Koluvije. Taj slučaj je paradigma uništavanja pravosuđa i njegove nemoći da se tom uništavanju odupre, jer je prećutno ispraćeno najdirektnije mešanje u taj slučaj čoveka koji je bio narodni poslanik , predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe i u to vreme člana Visokog saveta sudstva koji je učestvovao u izboru sudija, a koji se pojavljivao u ulozi branioca u konkretnom slučaju. Ako se na takve primere negiranja nezavisnosti sudske vlasti ne reaguje, onda je licemerno da se bilo ko žali na novinare koji rade svoj posao i koji nisu predstavnici nijedne grane vlasti”, zaključuje Grbović.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u svojstvu predsednika Vlade, 2015. godine kao glavnog narko-dilera u Srbiji označio danas pokojnog Dragoslava Kosmajca, koji je ubrzo i uhapšen. Kada je pušten da se brani sa sloode, premijer je ponovo rekao da nije promenio mišljenje o njemu. Duga senka premijera nadvila se time na sva veća i tužioce koja su odlučivala o krivici Kosmajca.
Uprkos tome, okrivljeni je pravosnažno oslobođen krivice za zloupotrebu položaja podstrekavanjem, kažnjen je prekršajno za utaju poreza, a za drogu mu nije suđeno.
Nešto slično Vučić je, ovoga puta u svojstvu premijera, uradio i kada je u pitanju Filip Korać, navodni bliski saradnik Luke Bojovića, koji je nedavno oslobođen sumnje da je učestvovao u ubistvu Blaža Đurovića.
„Taj koji truje našu decu, koji ubija našu decu po svim školama, po svim kafićima, na svakom mestu… I to svaki čovek u Beogradu zna, samo ga se svi plaše kao najopasnijeg čoveka, jednog od dvojice, trojice najopasnijih ljudi u našoj zemlji…. Kako je moguće da svi znaju u državi ko je najveći distributer narkotika, da svi to znaju, da svi znaju i ko su ti koji organizuju ubistva, a da nikad nema dovoljno dokaza? A sve fina gospoda, a ti Vučiću vidi da rizikuješ svoju glavu ili nekoga iz svoje porodice, pošto niko drugi to neće da kaže“, izjavio je predsednik Srbije.
Viši sud se oglasio saopštenjem u kojem je naveo da protiv Koraća nema dokaza za pokretanje krivičnog postupka. Ministarstvo pravde tada, međutim, nije reagovalo.
„Neka vam državu vode tajkuni“
„Evo vam tajkuni, neka vam vode državu i neka pokradu sve što je u međuvremenu stvoreno“: tim rečima je predsednik Vučić 2017. godine reagovao na vest da je Miroslav Mišković – o čijoj će konačnoj krivici Apelacioni sud odlučivati u septembru – prvostepeno oslobođen.
Ovaj slučaj bio je „odskočna daska“ za SNS još 2012. godine, kada je iskorišćen kao potvrda početka borbe protiv korupcije i „tajkuna“ u Srbiji.
Epilog je, međutim, bio poražavajuć, ali ne po Vučića, već za građane Srbije:
Pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova Svetske banke (ICSID), poznatim kao Vašingtonska arbitraža, država Srbija izgubila je spor od firme „Mera invest“, u vlasništvu Marka Miškovića, sina poznatog biznismena Miroslava Miškovića. Prema presudi, na koju optužena strana ima pravo prigovora, Srbija je dužna da isplati Miškovićima 30 miliona evra.
BONUS VIDEO: Kako je razbijen Vučićev mit o borbi protiv korupcije
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
