Organizacija Transparentnost Srbija ocenila je danas da ne postoje jasni kriterijumi na osnovu kojih će poslanici izabrati pet članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije među 19 predloženih kandidata i da će njihov izbor biti plod političkog dogovora bez učešća nezavisnih institucija.
„Pošto su za izbor kandidata neophodni glasovi 126 narodnih poslanika, gotovo je nemoguće da se on ostvari bez prethodnog dogovora o tome koje će kandidate poslanici podržati a koje ne“, ocenili su iz organizacije Transparentnost Srbija.
Po njihovoj oceni, time se potvrđuje da u procesu donošenja ovog zakona organizovanje testiranja za članove Veća može doprineti povećanju stručnosti članova ovog tela, ali da ne predstavlja garanciju veće nezavisnosti, na šta je Transparentnost Srbija već ukazala.
„Nasuprot tome, prethodni Zakon (o Agenciji za borbu protiv korupcije), sadržao je rešenja prema kojima je makar deo članova (tada Odbora Agencije) bio biran na osnovu predloga nezavisnih državnih organa i drugih nezavisnih institucija (npr. udruženja novinara, advokatska komora), dok će sada izbor svih članova nužno biti plod političkog dogovora“, naveli su iz te organizacije u saopštenju.
Oni su podsetili poslanike na obavezu koju su utvrdili u nedavno usvojenom Kodeksu ponašanja – da na svaki javno izneti zahtev „obrazlože razloge za svoje postupanje i za odluku za koju se zalažu i da navedu sve činjenice i okolnosti na kojima su postupak i odluka zasnovani“.
Dodali su i da se sa izborom članova Veća kasni najmanje pola godine, jer je trebalo da bude konstituisano pre početka primene Zakona o sprečavanju korupcije, to jest 1. septembra 2020, ali su ocenili da za to nije kriva Skupština, nego Ministarstvo pravde koje je tek u septembru donelo podzakonske akte.
Transparentnost Srbija podsetila je i da je Pravosudna akademija testiranje kandidata sprovela tek 1. februara 2021, a rezultate konkursa objavila 12. februara 2021 i dodala da Skupština Srbije iako nije odgovorna za kašnjenje ipak ima odgovornost da odabere najbolje kandidate za ove funkcije.
Iz te organizacije ponovili su da je nejasno na koji način će poslanici izabrati članove Veća, navodeći da je zakonom propisano da Ministarstvo pravde Skupštini predlaže sve kandidate koji su imali više od 80 bodova na proveri znanja – a takvih je ukupno 19, dok se bira samo pet.
„Nikakvi bliži kriterijumi nisu propisani. Zbog toga bi bilo logično da je Narodna skupština predvidela, bilo u svom Poslovniku, bilo samo za ovaj slučaj, proceduru u kojoj bi poslanici dobili priliku da se na osnovu nekih argumenata uvere u to koji kandidati bi najbolje obavili tu funkciju“, navode iz Transparentnosti Srbija.
Oni su dodali da takva procedura nije propisana a da se iz informacija na sajtu Skupštine može videti da će pre razmatranja na plenumu, predloge razmatrati Odbor za pravosuđe.
„Nema informacija o tome da će biti organizovan razgovor sa kandidatima, ni na sednici Odbora, ni na plenarnoj sednici Narodne skupštine. Drugim rečima, jedine informacije koje će poslanici imati na raspolaganju su biografije kandidata sačinjene u potpuno različitim formatima“, istakli su iz Transparentnosti Srbija.
Pored toga, podsetili su da je nevladina organizacija Birodi ukazala na mogući sukob interesa u procesu izbora jednog kandidata u Pravosudnoj akademiji, koji „po svemu sudeći nije ispitan“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar