Todorić bi šutirao migrante i u tome ne vidi ništa loše

Todorić se pozvao na članak objavljen u tabloidu "Alo", ali i na snimak koji je na Instagramu objavila "narodna patrola" - za koji je insistirao da bude embedovan u ovom tekstu - a na kojem se vidi kako migranti primoravaju jednu od radnica u migrantskom kampu u Bogovađi kod Lajkovca da poljubi prostirku za molitvu i da se na taj način izvini grupi, jer ju je navodno nagazila.Iako se na snimku vidi uzani kadar u kojem radnica ljubi nešto što liči na prostirku, a migranti se vesele, pomenuti tabloid je naveo da su migranti organizovali pobunu, kao i da su opkolili radnicu migrantskog kampa - uprkos činjenici da je ona nakon što je poljubila prostirku najnormalnije napustila prostoriju.https://twitter.com/VladimirTodoric/status/1342351186880552961Todorić je u razgovoru za Nova.rs objasnio da ne vidi ništa problematično u svom Tvitu, te da "istina ne može da se sakrije", bez obzira na to koji je medij objavio tekst i video snimak."Mislim da je moj Tvit izazvao i pozitivne i negativne reakcije, daleko više pozitivne. Migranti koji se nalaze u Srbiji nisu izbeglice, pitanje je odakle dolaze, iz kog rata i sa kog područija. Oni zloupotrebljavaju konvenciju o izbleglicama, oni žele da odu u Nemačku i Skandinaviju, a ne da se spasu od rata. Savršeno dobro znam šta se tu dešava, u pitanju je kriminal, po jednom migrantu se naplaćuje po dve hiljade evra da se prevezu sa granice Srbije do Mađarske", rekao je Todorić u razgovoru za Nova.rs."Sve ovo što se dešava ima i političku pohvalu Berlina, da smo mi navodno moralno superiorni, da je ovo nova Srbija koja razume bol izbeglica i rata ... a to nema veze sa životom, mi dobijamo ogromna sredstva za te migrantske kampove koje naša politička scena proneverava i stavlja u svoj džep", dodao je on.Todorić je takođe objasnio da su pored lista "Alo" ovaj tekst podelili i drugi mediji, te da uređivačka politika ne može da bude u suprotnosti sa istinom. Navodi još da ljudi koji se vide na snimku nemaju veze sa, kako je rekao, izbeglicama, već su to ekonomski migranti."Te ljude ne treba puštati u Srbiju, šta raditi sa njima? Niko ih neće primiti danas. Ovde je danas bolje biti izbeglica nego socijalni slučaj u Srbiji ... ja jesam građanskih shvatanja, ali nisam budala ...", zaključio je za naš portal.Ko su migranti, a ko izbeglice?Izbeglica je pojedinac za kog su nadležni utvrdili da mu u državi porekla preti opasnost od progona i zbog toga mu dodelili specijalnu zaštitu - zajamčenu pre svega Ženevskom konvencijom o izbeglicama iz 1951. godine.Izbeglice prelaze granice u potrazi za bezbednošću i ne mogu da se vrate kućama jer bi im tamo životi bili u opasnosti.Međutim, u međunarodnom pravu ne postoji univerzalno prihvaćena definicija migranta.Migranti mogu bežati od siromaštva, elementarnih nepogoda prouzrokovanih klimatskim promenama, ratova, progona, ali to su i ljudi koji se sele radi obrazovanja, zaposlenja i drugih razloga.Za razliku od reči izbeglica, u Srbiji i šire u upotrebi reč migrant i neretko ima negativnu konotaciju zbog mogućih razloga iz kojih napuštaju zemlju.

Migranti i izbeglice u brojkamaU svetu trenutno ima 79,5 miliona prisilno raseljenih osoba (izbeglica, interno raseljenih, tražilaca azila, apatrida) - to je jedan odsto celokupnog čovečanstva. Od toga je 26,4 miliona izbeglica.Iz samo pet zemalja potiče 67 odsto svih izbeglica: Sirije, Venecuele, Avganistana, Južnog Sudana i Mijanmara.Zemlja koja je primila najveći broj izbeglica je Turska (3,6 miliona) a slede Kolumbija (1,8 miliona), Pakistan (1,4 miliona), Uganda (1,4 miliona) i Nemačka (1,1 milion).Kada je reč o Srbiji, brojke su daleko manje.U 19 prihvatnih i centara za azil boravi 6.015 migranata, prema podacima od 18. decembra;Od toga je 660 dece;Oko polovina migranata i izbeglica u Srbiji dolazi iz Avganistana, Pakistana, Sirije i BangladešaVan centara i kampova boravi više od 1.000 ljudi;Stranaca koji su izrazili nameru da zatraže azil u Srbiji je tokom 2020. bilo 984;Od početka godine pa do kraja novembra 119 osoba podnelo je zahtev za azil;Međunarodnu zaštitu dobilo je 28 osoba (16 izbeglički status, a 12 supsidijarnu zaštitu);Od 2008. kada je Srbija usvojila prvi Zakon o azilu pa do kraja novembra 2020, međunarodnu zaštitu u Srbiji dobilo je 193 ljudi. Većina izbeglica i migranata nastavlja da vidi Srbiju kao zemlju tranzita, na šta ukazuju podaci o broju podnetih zahteva za azil, te odobrenih zaštita.BONUS VIDEO:https://www.youtube.com/watch?v=od05u_6vx7M