Nije potrebno biti prorok da biste videli koliko je duboko potkopano tlo ispod vlasti koja više nema kontrolu nad svojim ponašanjem. Spremni su da ispune svaki zahtev, samo da se studenti i oni malo stariji smire. Međutim, nisu naprednjaci (čuj naprednjaci, radikali – od prošlosti se ne može pobeći, prim. aut.) uspeli da se otarase navika koje su im praktično postale refleksne. Tako smo danas videli, samo 15 minuta nakon što je Ana Brnabić slavodobitno objavila da su svi zahtevi ispunjeni i batinaši smenjeni, nove batinaše koji vozilom napadaju narod. Svaki od pomenutih incidenta ide na dušu predsednika Aleksandra Vučića.
Kada predsednik Aleksandar Vučić kaže narodu da se „umije hladnom vodom“ i pita se šta je sa njima, dok ih automobili nose na haubama, to se ne može nikako drugačije opisati osim kao licemerje i bezobrazluk koji može da šokira čak i čoveka koji redovno prati političke događaje u Srbiji.
I ne, nije samo problem što ta izjava dolazi od čoveka koji, prema slovu Ustava, mora da simbolizuje narodno jedinstvo i od osobe koja bi morala da bude predsednik svih građana. Na to smo, nažalost, navikli. Mnogo veći problem je težina koju ta poruka nosi i to što postoje ljudi koji će sasvim sigurno ozbiljno shvatiti stav predsednika da je dozvoljeno gaziti druge ljude na ulicama.
A ljudi na ulicama nisu zbog hira, želje da se dokazuju ili zato što im je neko nešto platio – kako govore oni koji su navikli da rade sve za pare i čiji sistem vrednosti je isključivo zasnovan na ciframa i brojkama. Ti ljudi, ti studenti, ta naša deca, kojoj ste svojevremeno upravo vi, naprednjaci, posvetili kampanju tvrdeći da „sve radite za njih“, izašli su na ulice zato što ih tuku i maltretiraju vaši kadrovi, aktivisti, odbornici, predsednici opština. Oni likovi koje ste sastrugali sa dna kace, koji pre stranke nisu imali ni posao, ni prijatelje, a, Boga mi, ni smisao – sve do 2012. godine.
Osnovna ljudska prava danas se sudaraju sa opasnom retorikom predsednika koji, umesto odgovornosti, prvi promoviše nasilje. U Požarevcu je čovek vožen na haubi automobila. U Beogradu je pomahnitali vozač teško povredio četiri člana Beogradske filharmonije koji su protestovali. U Novom Sadu je danas luksuzni “porše” jurišao kroz masu, dok mu je na radiju verovatno išla na „repeat“ izjava predsednika da je potpuno u redu pregaziti čoveka ako vam se nađe na putu.
„Jeste li vi pri svesti, umijte se hladnom vodom, protrljajte oči, izbacite krmelje. Ti si stao nekom na put, rekao mu – ne dam ti da prođeš, čovek prođe, a vi mu skačete po automobilu“, kazao je Vučić, ohrabrivši time partijske aktiviste.
I dok predsednik poziva na „umivanje hladnom vodom“, narod se sapliće o krvave tragove odluka SNS vlasti – odluka koje su stvorile klimu u kojoj je normalno ignorisati tragediju, relativizovati nasilje i svaku kritiku ućutkati pretnjama. Tragedija u Novom Sadu, kao i incidenti širom Srbije, nisu slučajnosti – to su simptomi sistema koji truli od vrha ka dnu, a čija je personifikacija… Ko?
Onaj koji ne može da shvati da ovakva izjava ne briše stvarnost, niti sklanja aktiviste sa ulica ili studente u amfiteatre, već je produbljuje i čini još strašnijom.
Jer jednog dana, kada se prašina s ulica slegne, a tragovi automobilskih guma na telima ljudi ostanu kao ožiljci, istorija će pisati. I neće biti milosrdna prema onima koji su građane Srbije tretirali kao kamenje na svom putu do moći. Čak ni prema onima koji pate da ih istorijske knjige pamte.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare