U trenutku kad nova gradska vlast još nije u potpunosti formirana, a imamo najavu novih izbora u Beogradu, jedino što je kristalno jasno jeste da od jedinstva opozicije nema ništa. U svim proevropskim opozicionim koalicijama došlo je do postizbornih razmirica, pa je prema mišljenju sagovornika lista Nova sa ovakvim odnosima teško očekivati bolji rezultat opozicije u martu, kad bi građani Beograda trebalo ponovo da izađu na birališta.
Prosečni konzument političkih dešavanja u Srbiji najverovatnije nije u stanju da isprati sve ono što se u proevropskom delu opozicije desilo od 3. aprila do danas.
Koalicija Ujedinjena Srbija se raspala u velikom stilu i pod svetlima reflekora, a do trzavica je došlo i u koaliciji Moramo, tako da je u ovom trenutku pod velikim znakom pitanja kako će ovaj deo opozicije nastupiti na ponovljenim beogradskim izborima, ako ih zaista bude bilo.
Nakon što su ga u navodnom izveštaju evropskih obaveštajnih službi nazvali “Vučićevim trojanskim konjem u opoziciji”, a dojučerašnji koalicioni partneri na njegov račun izrekli teške kritike, lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas najavio je da će na te nove izbore najverovatnije sam. Uz pretpostavku da će uz njega ostati Pokret slobodnih građana i sindikat “Sloga”.
„Četiri godine ne kažem nista loše ni o kome u opoziciji, ali od sada u subotu, kada je Izborna skupština SSP-a, neće više biti ni potreban, ni dovoljan uslov da sarađujete sa nama samo ako ste protiv Vučića, biće potreban, ali ne i dovoljan. Od vašeg ponašanja, od vaših stavova i programa, gospodo, zavisi da li ćemo sarađivati. Ja ne pretim, kažem vam iskreno, to je obećanje, sarađivaćemo sa svakim ko nam je programski blizak, nećemo sa Narodnom strankom sigurno, i sa još nekima koji su pokazali nekorektno ponašanje u ova dva meseca“, izjavio je Đilas i dodao da nije trojanski konj, ali da se oseća kao magarac.
Da li je u tom taboru nekorektnih i Demokratska stranka ostalo je nedorečeno, međutim, zna se da između lidera DS Zorana Lutovca i Đilasa komunikacije nema od onog trenutka kad je predsednik SSP spomenuo mogućnost sastanka sa liderom SNS Aleksandrom Vučićem.
“Poslednji put smo razgovarali posle njegove najave da bi se mogao videti sa Vučićem. Tu se nismo složili. Mi u DS-u smo smatrali da to nije dobro i više puta smo obrazložili zašto tako mislimo“, rekao je Lutovac u intervjuu za list Nova.
Što se Narodne stranke tiče, oni su koaliciju napustili odmah nakon najave sastanka Đilas – Vučić, a zatim su usledile mnoge teške reči na račun lidera SSP, između ostalih i Vuka Jeremića.
Narodnoj Đilas kriv i za Briselski sporazum
Govoreći o Draganu Đilasu lider Narodne stranke Vuk Jeremić nije mnogo birao reči. Rekao je da ga ne čude izveštaji o Đilasu kao trojanskom konju u opoziciji, zatim da je bilo vrlo nekorektno njegovo kandidovanje generala Zdravka Ponoša kao zajedničkog predsedničkog kandidata, bez prethodne konsultacije u koaliciji, ali i da je Đilas sistematski lažirao istraživanja javnog mnjenja, kako bi SSP predstavio kao najjaču stranku ovog dela opozicije. U najnovijim optužbama članova Narodne stranke na račun lidera SSP navodi se i da je kao nekadašnji predsednik DS dao podršku potpisivanju Briselskog sporazuma.
Postizbornih trzavica ima i u koaliciji Moramo.
Deo ove koalicije, pre svega lider Zajedno za Srbiju Nebjša Zelenović i Aleksandar Jovanović Ćuta iz Ekološkog pokreta najavljivali su formiranje stranke, koja će u svom nazivu imati reč “moramo”. Međutim, nisu znali da je Ne davimo Beograd bez znanja koalicionih partnera pre mesec dana pokrenuo postupak u Zavodu za intelektualnu svojinu da kao sopstveni žig zaštiti brend “Moramo”. Tako je nova stranka umesto “Moramo” dobila naziv “Zajedno”, a iako članice koalicije tvrde da su njihovi međusoobni odnosi ovim nepoljuljani, pitanje je kako će stvari izgledati u martu.
Imajući u vidu trenutnu situaciju među opozicionim političkim partijama, programski direktor CeSid-a Ivo Čolović za list Nova kaže da iz ove perspektive stvari po njih ne izgledaju previše optimistično.
“Ovo se pre svega odnosi na onaj deo opozicije koju smatramo i karakterišemo kao građansku i proevropsku. Pregrupisavanje kojem svedočimo od trenutka kad su završeni aprilski izbori je očekivano. Od starta je delovalo da su se pojedine članice najveće opozicione koalicije nevoljno našle na istoj listi, pre svega govorim o Narodnoj stranci, mada su i druge veze unutar te koalicije delovale dosta labavo. Moguće je da bi situacija bila nešto drugačija da je izborni rezultat ovako sklopljene koalicije bio bolji, međutim neostvareni izborni ciljevi su produbili raskol unutar ovih partija. Sad treba sačekati da dođe do pregrupisavanja na ovom opozicionom polu, kako bi perspektiva ovih stranaka bila jasnija”, kaže Čolović i dodaje:
“Ipak, iako se mart kao datum potencijalnih izbora čini daleko, neophodno je da opozicione partije brzo reaguju kako bi upoznale građane sa svojim potencijalno novim koalicionim aranžmanima, idejama i ljudima… i na taj način pokušaju da se što je moguće bolje pozicioniraju u predstojećoj izbornoj trci. U ovom trenutku, sa ovakvom situacijom u opoziciji i kad se situacija usled sukoba u Ukrajini radikalizuje, jačaju otklon građana prema Evropskoj uniji, ali i desno orijentisane politike partije, deluje da su slabe šanse da bi rezultat na ponovljenim izborima bio bolji. Ipak, vidimo i sami koliko se stvari brzo menjaju, pa je zbog toga svakako važno da opozicija što spremnija pristupi tim eventualnim promenama”, zaključuje Čolović.
BONUS VIDEO: Razjedinjena opozicija posle sastanka Vučića i Đilasa
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare