Sva uporišta SNS padaju, temeljno se raspada Vučićeva vlast

Reke studenata i građana slivalili su se prethodnih dana iz svih krajeva Srbije u Beograd, na protest koji se danas održava ispred Skupštine Srbije.

Usput su ih dočekivali zagrljajima, suzama, toplim obrokom i prenoćištem. Na tom putu našli su se gradovi i opštine koji godinama čine stožer vlasti Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića. Recimo, doček u Obrenovcu bio je spektakularan, a tamo je na prošlim lokalnim izborima SNS osvojio 68 odsto. Isto je bilo i u Grockoj, gde je lista “Aleksandar Vučić - Grocka sutra” na izborima prošle godine osvojila 70 odsto glasova.

Iste scene zabeležene su u Medveđi, Pećincima, Surčinu… Kratka napomena o Pećincima. U ovoj opštini su deca opozicionara i ljudi koji su podržavali štrajk poljoprivrednika, preko noći ostala bez mesta u vrtiću. Roditelji su javno tvrdili, po nalogu lokalnog SNS moćnika Milorada Pantića Lukija. Lista koja je nosila ime Aleksandra Vučić na prošlim izborima ovde je osvojila neverovatnih 82 odsto.

Dok se studenti u svom pohodu ka Beogradu dočekuju kao heroji i oslobodioci, šta radi posrnula vlast?

U Pionirskom parku pravi kamp, navodno studenata koji žele da se prekine blokada fakulteta. Međutim, kroz ovaj ograđeni i policijskim kordonom čuvani prostor prošli su razni lokalni funkcioneri SNS, rijaliti zvezde, ljudi sa dosijeom, bivši pripadnici JSO i tradicionalno “momci u crnom”. To je profil ljudi koji je SNS uspeo da okupi na ovom mestu. Od juče ujutru ovaj kamp je dodatno obezbeđen i bodljikavom žicom, a okružen je traktorima bez registarskih oznaka iz kojih je tokom dana curelo gorivo, pa su se kao mera predostrožnosti pojavila i vatrogasna vozila.

Profesor Filozofskog fakulteta Ognjen Radonjić kaže da je jasno da je brana počela da puca.

Rastaču se na sve strane

“Pokušavamo da racionalno shvatimo šta oni rade, ali smo u tome bezuspešni iz prostog razloga jer je sada ogoljeno svo njihovo zlo i koliko su zapravo odlepljeni od realnosti i naroda. Svi njihovi potezi, od prvog dana nisu bili usmereni na pronalazak kompromisa već na prikazivanje sile. Voda se akumulirala i brana je počela da puca na pojedinim mestima od Kraljeva, Miločaja, Niša i Požege do Kovačiće, Novog Bečeja Čačka i Bogatića. Kao što znamo, u jednom trenutku brana samo pukne i voda provali. I to se, kako se meni čini i dešava, a ova vlast, posebno onaj nenadležni deo, dodatno pojačava pritisak nadiruće vode”, kaže Radonjić i dodaje:

“Tužno je posmatratni one, sa ispruženim krvavim srednjim prstom i parolom ‘I ja sam ćaci’, kako pokušavaju da nas na jadan način zastraše. Tužno je to što smo dopustili ovakvom šljamu da vlada. Rastaču se na sve strane, suze radosnice teku, a jaja, brašno i crvena farba lete. Da diktator raspolaže sredstvima da odbrani svoju tiraniju, umesto traktora tamo bi bili tenkovi”.
Juče je vlast zabranila opoziciji da uđe u Narodnu Skupštinu, koja ruku na srce, faktički ne radi od novembra prošle godine. Ista je situacija i sa lokalnim skupštinama, gde opozicija pokušava da blokira njihov rad do ispunjenja studentskih zahteva. Međutim, vlast mimo svih pravila i procedure izglasava zakone i usvaja budžete u nemogućim uslovima.
Na sve to, tokom jučerašnjeg dana Evropsko javno tužilaštvo na čijem čelu je Laura Koveši, saopštilo je za Novu da zbog velikog interesa javnosti potvrđuju da je u toku istraga o mogućim zloupotrebama EU fondova vezanih za Železničku stanicu u Novom Sadu.

Dejan Bursać sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju kaže da je ova vlast apsolutno načeta.

Politička svest nacije je trajno izmenjena

“Prosto, imate četiri meseca protesta i blokada i ne možete da upravljate dobro zemljom. Problem je dvostruki zbog čega se stvari ne odvijaju brže. Prvi deo te slagalice je priroda ličnosti i organizacija vlasti Aleksandra Vučića, koji nije neko ko će pristati na neke ustupke. S druge strane, SNS je jedna tako centralistički ustrojena kula od karata, koja nije baš voljna da deli moć ni sa kim i prilično je apsolutistički vršila vlast u Srbiji u prethodnih 13 godina”, kaže Bursać i podseća da smo prethodnih godina videli nebrojeno puta da SNS mora da pobedi svuda, od najmanje mesne zajednice do republičkog nivoa i izbora za predsednika države.

Drugi problem je politička artikulacija alternative, ističe Bursać.

“Da bi se ovo zavšilo u onom pravcu kojem se ovaj široki protest nada, potrebno je da postoji neka alternativa za koju bi ljudi mogli da se uhvate i koja bi glasačima mogla da ponudi ono što očekuju. Pre svega, ispunjenje studentskih zahteva. Međutim, potrebno je ponuditi i glasačima Aleksandra Vučića neku stabilnost u zemlji, koju očekuju. Iz istraživanja vidimo da su oni duboko uznemireni svim onim što se dešava, te da im vrlo smeta ova situacija u kojoj se praktično ne zna šta će biti sutra. Dakle, mi još nemamo artikulisanu političku alternativu, i to zato što je opozicija pokazala da je u mnogim svojim aspektima nedorasla ovom izazovu, a to vidimo iz nekih najaktuelnijih dešavanja. S druge strane i Alksandar Vučić je u prethodnim godinama vrlo temeljno radio na tome da targetira opoziviju, da je podeli i da među građanima izazove veliko nepoverenje prema njima”.

Na pitanje u kom bi pravcu dalje mogle da se razvijaju stvari, Bursać kaže da je to pitanje od milion dolara, ali da je jasno da za SNS stvari definitivno više nisu iste.

“Vučić je u jednoj vrsti trke s vremenom. On je najavio svojim glasačima da 15. marta sve ovo staje, a da se 17. sve vraća u normalu. Međutim, mi vidimo da to nije tako blizu. Imamo jedan, može se reći i najveći skup u istoriji ove zemlje koji nam se sprema, imate najave blokada i dalje. Činjenica je da je to zaista jedna pat pozicija, jer je pitanje vremena kad će isplivati neka alternativa koja će umesto Vučića građanima, a prvenstveno glasačima SNS, vratiti stabilnost. Kako god se ovo završilo, mislim da se politička svest ove nacije trajno izmenila. To je ogromna zasluga ovog studentskog protesta, pa onda i svih ljudi koji su ih pratili u tome”, zaključuje Bursać.