12
Ustupak za ustupkom, povlačenje za povlačenjem, tako bi se mogla opisati politika SNS u vezi Kosova i Metohije, a reči predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen izrečene usred Beograda, da sporazum iz Ohrida koji je Aleksandar Vučić prihvatio znači de fakto priznanje Kosova, poslednji je ekser u kovčeg te politike.
Nakon sastanka održanog u utorak u Beogradu, javnosti su se obratili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednica EK Ursula fon der Lajen. Ono što su tom prilikom rekli jednostavno se ne poklapa.
Vučić je govoreći o dijalogu Beograda i Prištine i sporazumu iz Ohrida rekao sledeće:
“Srbija je posvećena očuvanju mira i stabilnosti, zna svoje obaveze, u skladu sa dogovorenim će svoje obaveze da ispuni. Za Srbiju je jasno šta ne može da uradi protivno Ustavu”, rekao je Vučić.
A to bi bilo priznanje Kosova.
Međutim, ono što je nakon toga rekla Ursula fon der Lajen, značilo bi ono što javnost u Srbiji sluti, da je Vučić upravo to uradio prihvatanjem Evropskog plana o Kosovu.
Odgovarajući na pitanje novinara šta znači zahtev EU za de fakto priznanje Kosova koje se od Srbije traži, fon der Lajen je rekla:
„O čemu se radi? Radi se o sprovođenju sporazuma iz Ohrida. On predviđa određene korake, kao što su priznanje dokumenata, institucija, a s druge strane to ide uz osnivanje Asocijacije opština sa srpskom većinom, što treba da realizuje Kosovo. To će utrti put normalizaciji odnosa“, rekla je ona i istakla da je nasilni napad u mestu Banjska potpuno neprihvatljiv i da počinioci moraju da budu privedeni pravdi.
“To je krucijalno i za jednu i za drugu stranu. Zato je važno da Srbija podrži Statut ZSO, a Kosovo mora da sprovede taj Statut. Pored toga Srbija mora da počne s implementacijom postojećih sporazuma i da ne gubi vreme na to”, dodala je fon der Lajen.
Istina je da je Aleksandar Vučić kao glavni pregovarač u dijalogu s Prištinom prihvatio sve ono na šta nisu pristale bivše vlasti. U pregovorima sa Prištinom dogovorio je ukidanje paralelnih institucija na severu Kosova, integrisao je srpsku policiju i pravosuđe u kosovsko, prihvatio kosovske zakone i izbore, članstvo Prištine u svim međunarodnim organizacijama… Od svega toga ni tamošnji Srbi, a ni Srbija nisu dobili ništa. Čak ni onaj minimum u vidu simbolične Zajednice srpskih opština. Sa druge strane, nakon oružanog sukoba u Banjskoj, Srbiji preti izolacija i uvođenje sankcija.
U ovom sukobu poginuli su kosovski policajac i troje Srba, Beograd se “sumnjiči” da je pružio logistiku Milanu Radoičiću i drugim Srbima koji su učestvovali u tim tragičnim dešavanjima. Radoičić je priznao da je organizovao oružani sukob kod Banjske, ali je naveo da o svemu tome nije obaveštavao nikoga, ni vlast Republike Srbije. Ipak, u toku je istraga i ukoliko se dokaže da su srpske vlasti povezane sa tim događajem, uslediće sankcije i izolacije.
Tako bi mogla da nestane i podrška koju je Vučić godinama imao kod zapadnih partnera.
Tehnički dijalog Beograda i Prištine započet je marta 2011. godine u Briselu. Dve delegacije su predvodili zamenica kosovskog premijera Edita Tahiri i politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Srbije Borko Stefanović. Prvi sporazum dobili smo 2. jula 2011, u petoj rundi pregovora i to o slobodi kretanja, a koji je podrazumevao prelazak administrativne linije sa ličnom kartom (uz popunjavanje ulazno-izlaznog dokumenata za one sa kosovskim ličnim kartama), prelazak vozila sa tablicama KS, ali bez grba, a postignut je i dogovor o matičnim knjigama.
Zatim su 2. septembra potpisani sporazumi o carinskom pečatu Kosova i katastru. Dogovoreno je da će na pečatu biti natpis Carina Kosova, bez Republika. Tako je ukinut trgovinski embargo, pa smo dobili i slobodno kretanje roba.
PROČITAJTE JOŠ...
12
0
0
U novembru 2011. su beogradska i prištinska delegacija potpisale sporazum o priznavanju diploma, a u decembru je postignut sporazum u vezi sa integrisanim upravljanjem administativim prelazima. Tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, rekao je da “rešenje nije idealno, ali da čvrsto stoji iza njega“, te da ga razume isključivo kao sporazum o administrativnim prelazima, a nikako kao sporazum o granicama
Dva meseca kasnije stigao je i dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova, te smo dobili Kosovo sa zvezdicom uz fusnotu “ovaj natpis ne prejudicira status Kosova i u skladu je sa Rezolucijom 1244 i mišljenjem MSP-a o kosovskoj Deklaraciji o nezavisnosti“.
Ovaj sporazum omogućio je predstavnicima vlasti u Srbiji da nastupaju na međunarodnim skupovima, na kojima se pojavljuje i Kosovo. Prethodno je srpska strana često otkazivala učešće na regionalnim skupovima, kao što je to recimo bilo na skupu o Zapadnom Balkanu, na Brdu kod Kranja marta 2010, kada je predsednik Tadić u poslednjem trenutku odlučio da ne dođe na skup, jer je skupu prisustvovao i tadašnji premijer Kosova Hašim Tači.
Usledilo je parafiranje Briselskog sporazuma 19. aprila 2013. Sporazum su potpisali tadašnji premijeri Srbije i Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači.
Dogovoreno je formiranje ZSO (zajednice srpskih opština), integracija policije i pravosuđa u kosovski sistem, kao i raspisivanje lokalnih izbora do kraja 2013. na celoj teritoriji Kosova, dakle i na severu Kosova po kosovskim zakonima.
Obe strane su se ovim sporazumom obavezale da neće jedna drugu blokirati ka njenom putu prema EU. Dogovoren je i deo o telekomunikacijama, koji je podrazumevao da Kosovo dobije svoj pozivni broj, a potpisan je i dogovor o energetici.
Zatim su u novembru prošle godine Srbi napustili kosovske institucije, a tom prilikom su se iz kosovske policije povukli i srpski policajci, nakon čega je krenuo teror Prištine nad srpskim stanovništvom, patrolitranje kosovskih specijalaca s dugim cevima i hapšenje Srba.
Iako glavni uslov za povratak u institucije, a to je formiranje ZSO, nije ispunjen, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je Srbe da učestvuju na izborima kako bi se vratili u institucije…
I tako smo ušli u ko zna koji po redu začarani krug kosovske politike Aleksandra Vučića.
BONUS VIDEO: SRS li SNS – Vučićev lapsus ili povratak korenima