0
Tokom ovog meseca trebalo bi da počne međustranački dijalog pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta, od čijeg će ishoda zavisiti učešće velikog broja opozicionih stranaka na predsedničkim, parlamentarnim i beogradskim izborima 2022. godine. Kakvu taktiku opozicija treba da primeni da bi izborila fer i poštene izborne uslove i šta da uradi kako bi za najduže godinu dana na izborima pobedila Aleksandra Vučića?
O tome govore Vladeta Janković, Milan St. Protić i Srđan Milivojević, koji su 1999. i 2000. učestvovali u pregovorima opozicije o formiranju jedne liste – DOS koja će nešto kasnije pobediti režim Slobodana Miloševića.
Milivojević, tada predstavnik pokreta Otpora, kaže za Nova.rs da su i tada odnosi u opoziciji bili mučni kao i danas, te da su u tim pregovorima, osim opozicionih stranaka, učestvovali i ljudi iz EU i SAD, kao i članovi Cesida, NUNS-a…
On za naš portal navodi da pregovore uz posredovanje EP nikako ne treba nazivati dijalogom, jer se on vodi među ravnopravnim učesnicima, te da na njih treba poslati nekoliko pregovarača, sa čijim imenima ne treba istrčavati u javnost.
„Najbitnije je da ti pregovori ne liče na kozačku skupštinu i da opozicija na njih pošalje ugledne ljude, poput Vladete Jankovića. Olako smo potrošili Bojana Pajtića. Važno je i da opozicija jasno definiše zahteve, preko kojih neće preći, odnosno da odluči šta će se u tim razgovorima smatrati neprihvatljivim. Mora i dalje da postoji jasna pretnja bojkotom, koji je, ispostavilo se, doneo rezultat“, kaže Milivojević i dodaje da opozicija, uprkos neslaganjima, treba da se okupi oko zajedničkih zahteva.
On kaže da u slučaju da se na pregovorima izbore za fer uslove, sve opozicione stranke treba da idu u jednoj koloni, da imaju jednog predsedničkog kandidata i jednog kandidata za gradonačelnika.
„Nije vreme za ideološko čistunstvo. U taj front treba da uđu i intelektualci, ugledni pojedinci… Na izbore treba izaći pod jednom zastavom i jednim programom, a eventualno buduću vlast treba oročiti na 18 meseci, a nakon toga raspisati slobodne izbore. Kada smo 2000. godine dogovarali nastup opozicije, bilo je potrebno da se uključi i EU i SAD, kako bi se formirala jedna kolona (DOS) u borbi protiv Miloševića. Iz tih pregovora izašao je SPO“, podseća Milovojević.
Profesor i bivši diplomata Vladeta Janković veruje da se jedini pravi potencijal krije u redovima opozicije koja je bojkotovala izbore i koja bi morala da se „liši usluga onih koji su je izneverili padajući u Vučićevu klopku troprocentnog cenzusa, a od kojih će uvek biti više štete nego koristi“.
„Suprotno uobičajenom vajkanju nad slabostima opozicije, mislim da treba imati u vidu da nikad ranije pritisci režima nisu bili toliko pogani i bezobzirni, da su uslovi za puki opstanak u svakom pogledu očajni, a da se nešto ipak dešava. Dobro je što iz drugog plana počinju da se profilišu ličnosti koje delovanjem i nastupom obećavaju, poput Tepićke, Aleksića ili Ponoša“, izjavio je Janković za nedeljnik „Vreme“.
On je rekao da je njegovo uverenje da u najmanju ruku Đilas i Jeremić moraju naći zajednički jezik, da kandidati za predsednika i gradonačelnika moraju imati jedinstvenu podršku i da na pregovore oko izbornih uslova treba poslati što manju grupu stručnih, lično nezainteresovanih ljudi, koji nemaju hipoteka, a imaju dugačke fitilje.
„Treba, takođe, biti spreman na novi bojkot, jer je, ako ništa drugo, današnji izgled Skupštine najbolja potvrda koliko je to oružje delatno“, naveo je Janković.
Nedavno je u intervju za naš portal istoričar i učesnik petooktobarskih promena Milan St. Protić rekao da je problem opozicije to što većini njenih lidera građani ne veruju. Kako je naveo, oni to poverenje mogu da vrate tako što će svako od njih priznati greške iz prošlosti, odnosno konkretno reći narodu šta nije bilo dobro dok su upravljali državom.
„Tako mora da počne svaki protest. Neophodno je da predstavnici opozicije budu fokusirani na zahteve za koje smatraju da su važni i koje vlast mora da ispuni“, istakao je St. Protić.
Prema njegovim rečima, za ozbiljnije ugrožavanje režima je neophodna je da opozicionari poseduju revolucionarnu svest i odlučnost, odnosno spremnost da idu do kraja.
„Veoma je nezahvalno biti opozicija. To je muka koji svi muče od samog početka višestranačja u Srbiji. Mislim da povoda za proteste ima dovoljno. Čitava situacija u zemlji je povod da se pokrenu demonstracije, a kako će narod na to reagovati videćemo tek kad budu počeli skupovi. Opozicija mora da bude fokusirana na određeni cilj i ne može da bude samo načelno protiv nečega. Oni moraju da obrazlože zašto izlaze na ulice i da objasne građanima da je stanje u zemlji nepodnošljivo“, rekao je Protić govoreći o najavi Dragana Đilasa da će organizovati proteste ukoliko vlast na pristane da obezbedi fer izborne uslove.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
