0
Uprkos tome što evropski političari predlažu nove, brže načine za ulazak Zapadnog Balkana u Evropsku uniju i uprkos tome što pozitivni signali stižu i iz samog Brisela, prihvatanje novih zemalja članica neće ići baš tako brzo, ocenjuju eksperti. Misle da takozvano "fazno" pristupanje, o kojem je u Beogradu govorio predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, može da pokrene reforme i pomogne građanima. A da li je i šta Srbija spremna da ponudi zauzvrat?
Dan Evrope bi ove godine, simbolično, mogao da bude i dan neke nove Evropske unije. Mogao bi, ako bi ideja francuskog predsednika koju je tog dana izgovorio u Strazburu postala stvarnost. Rekao je Emanuel Makron da se zalaže za novu „političku evropsku zajednicu“ što se videlo kao prečica za Zapadni Balkan na putu do Evropske unije.
„Želimo da ukažemo na konkretne benefite za sve građane Srbije i za sve naše partnere u regionu i to znači da će integracija moći da se odvija tokom procesa pregovaranja o pristupanju Evropskoj uniji nego da se čeka dok taj proces bude u potpunosti završen“, kazao je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel u Beogradu 19. maja.
O konceptu „faznog ulaska“ u Uniju mesecima već govori beogradski Centar za evropske politike. A sad je, kažu, konačno i prilika da se zaključana politička volja otključa. I u regionu i u celoj Uniji.
„Ovaj pristup je ideja da se, s jedne strane, davanjem tih postepenih koristi i pre momenta članstva da se i politički podstaknu reforme, ali i da se pomogne građanima da se zaista pomogne i socioekonomski razvoj u regionu i da se smanji to naše zaostajanje za EU“, smatra Milena Lazarević iz Centra za evropske politike.
Opširnije čitajte na N1.
BONUS VIDEO – Da li je Otvoreni Balkan pokušaj regionalnog odgovora na zastoj u evrointegracijama?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
