"Stanje u Srbiji ima odlike vanredne situacije i bezbednosne destabilizacije"

Ad hok mehanizma je u izveštaju navela da je neophodno da nadležni organi sprovedu "svestranu istragu" u cilju utvrđivanja svih relevantnih okolnosti u vezi sa izazivanjem straha i panike među učesnicima mirnog protesta, 15. marta u Beogradu.

"Pozivaju se nosioci državnih funkcija, pre svega predsednik Republike ali i MUP i tužilaštva, da ne ometaju kredibilnu i transparentnu istragu koja bi trebalo da utvrdi ko je planirao i ko je naredio izvršenje akta neposrednog ugrožavanja ljudske bezbednosti, prava i sloboda učesnika protesta uključujući upotrebu zakonom nedozvoljenih uređaja kao i nasilja nad građanima koje su izvršile parapolicijske grupe", piše u izveštaju.

Dodali su da je od značaja za zaustavljanje dalje bezbednosne destabilizacije Srbije da se utvrdi uloga vršilaca državnih funkcija u ovom incidentu od visokog bezbednosnog rizika.

Prema njihovim rečima, potrebno je podstaći i podržati inicijative i aktivnosti koje omogućuju da se uspostave pravila i mehanizmi deeskalacije tenzija i bezbednosnih rizika, u cilju postizanja demokratskog dogovora o mehanizmu mirnog, političkog i demokratskog izlaska iz sadašnje političke krize.

Naveli su da je neophodno da se u izgradnju i rad ovog mehanizma uključe najrelevantniji akteri političkog i društvenog života, i to predstavnici pobunjenih građana poput studentskih, lokalnih građanskih i političkih pokreta, strukovnih, sindikalnih i drugih organizacija građanskog društva, koji imaju nespornu podršku javnosti, kao i predstavnici vladajućih i opozicionih parlamentarnih organizacija, grupa i inicijativa.

Preporučili su formiranje Nezavisne ekspertske komisije za utvrđivanje relevantnih činjenica za celovito sagledavanje stanja bezbednosti, ljudskih prava i sloboda u Srbiji, počevši od 1. novembra 2024. godine.

Upozorili su da je u Srbiji, početkom 2025. godine, uočljivo narastanje radikalizma i ekstremizma sve do povećanja rizika od terorističkog delovanja, često u znaku etnonacionalizma, rasizma i u diskriminaciji po veroispovesti.

Preporučuje se da Vrhovno javno tužilaštvo Srbije obnovi aktivnosti koje su prekinute 2011. godine. Ove aktivnosti se tiču delovanja ekstremističkih organizacija, poput Srpske desnice, Nacionalnog stroja i Srpske Sparte i povezanosti tog delovanja sa političkim strankama, a naročito sa nosiocima javnih ovlašćenja.

Preporučili su i formiranje Nacionalne bezbednosne agencije (NBA), koja bi kontrolisala i sarađivala u unapređenju delovanja BIA, VBA, tužilaštava i drugih organa u suočavanju sa izazovima po nacionalnu bezbednost Srbije.

"Neophodno je uspostaviti nultu toleranciju prema zlostavljanju građana, ojačati medicinske protokole uz zaštitu privatnosti žrtava, obučiti zdravstvene radnike za prepoznavanje i dokumentovanje telesnih i psiholoških posledica zlostavljanja i obezbediti dosledno procesuiranje odgovornih kroz efikasne, transparentne i odgovorne mehanizme", navodi se u izveštaju.

Ekspertsku grupu Ad hok mehanizma čine Đorđe Alempijević iz oblasti forenzike, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko, koja je koordinatorka grupe, Ognjen Gogić koji je zadužen za medije i javni narativ, Dušan Janjić koji je zadužen za ljudsku bezbednost, advokat Miloš Janković, koji se bavi oblastima ljudskih prava i slobode, Jovan Krstić, koji je zadužen za delovanje tužilaštva i Stevan Lilić, koji je glavni redaktor.

Helsinški odbor za ljudska prava: Sve odlike vanrednog stanja su tu

Helsinški odbor za ljudska prava ocenio je danas da stanje u Srbiji ima sve odlike vanredne situacije, odnosno duboke političke krize i da je izražena "bezbednosna destabilizacija".

U "Izveštaju o stanju i ugrožavanju ljudske bezbednosti, ljudskih prava i sloboda u Srbiji", koji je objavila ta organizacija, upozorava se na porast ugroženosti lične bezbednosti koji se ogleda u nasilju prema učesnicima mirnih protesta, ekstremističkim pretnjama po fizičku sigurnost građana, nedostatku vladavine prava i drugim aspektima.

U izveštaju piše da predstavnici vladajuće koalicije u javnim nastupima uveravaju javnost da imaju kapaciteta i nespornu podršku većine građana, dok istovremeno pojednostavljuju problem s kojima su suočeni.

Ocenjeno je da parlamentarna opozicija nema zajednički nastup niti koordinaciju svog delovanja u Skupštini i javnosti.

"U povremenim aktivnostima postiže se ad hok saradnja i solidarnost. Efekti takvog delovanja su ograničeni, nemerljivo manji od javnog uticaja studentskog i građanskog aktivizma. Za sada nema ni jasno definisane političke ponude koja bi bila alternativna u odnosu na politiku vlasti", dodaje se.

U poglavlju koje se bavi medijima ocenjeno je da komercijalne televizije sa nacionalnom frekvencijom, u koje spadaju Pink, Prva, Hepi i B92, deluju kao "okosnica propagandnog aparata vlasti".

"Njihovo delovanje karakteriše potpun izostanak objektivnog informisanja, oslanjanje na senzacionalizam i potiskivanje svakog oblika alternativnog narativa. Veliki deo prihoda ovih medija dolazi iz javnih sredstava kroz oglašavanje javnih preduzeća, što ih dodatno veže za političku moć", naveo je Helsinški odbor za ljudska prava.

Izveštaj obuhvata period od 15. januara do 31. marta.