9
Instrumentalizacijom Evroprajda režim u Beogradu je pokazao da je u svakom trenutku spreman da potkopa vladavinu prava i da savija zakone prema sopstvenim potrebama, piše austrijski dnevnik Štandard.
U kratkom komentaru pod naslovom „Evroprajd u Srbiji: Cinična farsa u Beogradu“, list navodi da je „politička instrumentalizacija Evroprajda bila lekcija o politici autoritarnog režima Aleksandra Vučića.“
„Prvo je pre nekoliko sedmica stvorio taj problem da bi skrenuo pažnju sa drugih tema, na primer sa toga da srpska vlada ne ispunjava svoja obećanja jer se, iako navodno želi da uđe u EU, nije pridužila sankcijama protiv Rusije“, piše Štandard.
U sledećem koraku Vučić je na ulicu poslao ekstremne desničare i radikalne predstavnike pravoslavne crkve, a cilj njihovih povorki protiv Evroprajda bio je, smatra dnevnik, „da i slikama potkrepe antizapadnu politiku u duhu Rusije“.
Podsećajući da je neposredno pre Evroprajda parada „suprotno zakonu zabranjena“, Štandard ocenjuje da je „režim na taj način demonstrirao da je u svakom trenutku spreman da potkopa vladavinu prava i da zakone savija prema sopstvenom nahođenju“.
Aktivisti koji su u subotu ipak bili na paradi, smeli su samo okruženi policijskim kordonom da se prošetaju do mesta održavanja koncerta „i to nije bila parada ponosa, nego poniženje“, zaključuje austrijski dnevnik.
Nemački dnevnik Tagescajtung (TAZ) ocenjuje da je ono što se u subotu dogodilo u Beogradu imalo puno više veze sa negativnom reklamom Srbije na račun EU, nego sa lažno ulepšanim LGBT marketingom radi članstva u Uniji.
Niko od gostiju iz inostranstva, smatra list, nije mogao ozbiljno ni da očekuje da bi prajd parada u zemlji koja je uporište pristalica predsednika Vladimira Putina i Rusije mogla da protekne kao radosni izraz samosvesnih LGBT ideja.
„Znatni delovi srpske elite, od predsednika pa do ministarstava i parlamenta, nisu hteli tu paradu“, piše Taz.
„Kvir parada u Beogradu. To je nešto što Srbija mora da izdrži ako želi da postane deo liberalne međunarodne zajednice u kojoj postoji vladavina prava, a time i kvir međunarodne zajednice“, piše TAZ.
List zaključuje da zemlja u kojoj se još uvek „masovno odaje priznanje ratnim zločincima iz postjugoslovenskih ratova 90-ih godina, mora da donese odluku da li će postati evropska, ili neće“.
BONUS VIDEO Marčelo: Naš najveći poraz su zakrvavljene oči od ludila i mržnje
Pratite nas i na društvenim mrežama:
