Ukoliko bismo zavirili u biografije nekih domaćih političara, možemo naći mnogo ekonomista, pravnika, novinara, pa i po nekog profesora sporta, muzičara ili scenaristu. Retki su oni čija su inicijalna zanimanja bila usko vezana za posao kojim se danas bave.
Na političkoj sceni Srbije su i pripadnici profesija koje bi malo ko spojio sa političkom delatnošću: glumci, sportisti, novinari, pevači… Razlozi su različite prirode – od izuzetno visokih primanja, do uticaja, moći, ili jednostavno želje da promene društvo i žive u uređenijoj zemlji.
PROČITAJTE JOŠ
Podsećamo vas na neka od ranijih zanimanja političara koji u 2021. godini nose određene funkcije u Srbiji. Bilo oni u poziciji, opoziciji ili civilnom sektoru. Ukoliko pogledate njihove biografije, retki su oni čija su inicijalna zanimanja bila usko vezana za posao kojim se danas bave – mada ih ima.
Krenimo od nekadašnjeg rivala Borisa Tadića.
Bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić je Tehničku školu, građevinski smer, završio u Kragujevcu. Zaposlio se 1971. u Građevinskom preduzeću „Žegrap“ gde je radio do 1978. kada prelazi u firmu „22. decembar“. Bio je i tehnički direktor Komunalnog preduzeća u Kragujevcu. Studirao je na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, ali je studije prekinuo i zaposlio se. Kasnije je završio Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu.
Igor Bečić, član Srpske napredne stranke, završio je Fakultet za menadžment u Novom Sadu, magistrirao na univerzitetu „Union“ u Beogradu, i stekao zvanje magistra industrijskog menadžmenta. Trenutno zaposlen u „Srbijagasu“ kao savetnik generalnog direktora.
Poslanik Skupštine Srbije od 1997. Bio je poslanik u Skupštini AP Vojvodine, a u sazivu 2004. godine, izabran na većinskoj listi.
Bio je član Srpske radikalne stranke, da bi 2008. pristupio Srpskoj naprednoj stranci. U žižu javnosti dospeo je nakon incidenta u Skupštini Srbije kada je u februaru 2009. na njega nasrnuo bivši stranački kolega Srboljub Živanović, poslanik Srpske radikalne stranke. U oktobru iste godine, pred lokalne izbore u Vrbasu, Bečić je optužio aktiviste radikala da su ga „psovali, udarali, hvatili za vrat, gušili do nesvesti i da ga je od rulje spasila policija“.
Dragan Šutanovac je u Beogradu je završio osnovnu školu i Šestu beogradsku gimnaziju. Diplomirao na Mašinskom fakultetu u Beogradu, odsek hidroenergetike. Specijalizovao se u oblasti bezbednosti. Završio je specijalne kurseve u Sjedinjenim Američkim Državama, a ima i diplomu američko-nemačkog Maršal centra za bezbednosne studije u Garmiš-Partenkirhenu.
U intervjuima koje je davao u prošlosti, isticao je da je kao mladić radio u jednom restoranu u Londonu, kako bi zaradio džeparac, a njegovi politički protivnici mu neretko preko društvenih mreža „prebacuju“ da je radio i kao izbacivač u jednoj poznatoj prestoničkoj diskoteci, i da se ubrzo nakon toga enormno obogatio.
Bratislav Gašić je završio je osnovnu školu „Jovan Jovanović Zmaj“ u Kruševcu i smer tehničar za visokogradnju u Obrazovnom centru „Bosa Cvetić“. Ekonomski fakultet je završio u Nišu. Na pitanje da li ga dotiču prozivke da je bio keramičar, odgovorio je:
„To (keramičar, prim.aut.) je jedno časno zanimanje. Sve je krenulo time što se na internetu pojavila moja lažna pristupnica SRS, koju znam ko je falsifikovao, čiji član nikada nisam bio. I u kojoj piše da imam SSS, zanimanje keramičar. Pogrešili su i ime oca. Posle toga su neki opozicioni lideri, veliki naučnici, pričali u Skupštini o tome i vezivali se samo za period od mojih 15 radnih dana u državnoj firmi – u Trajalu. Ali, nisam bio keramičar, nego baštovan. Imao sam zvanje građevinski tehničar.“
Nenad Čanak je rođen 02.11.1959. godine u Pančevu. Završio je Srednju muzičku školu u Novom Sadu, a kasnije diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Subotici. Od 1982. do 1985. godine je radio kao profesionalni muzičar (flautista), a potom u Naftagasu do 1990. godine. 1990. godine je osnovao Ligu socijaldemokrata Vojvodine.
Kao organizator antiratnih mitinga naredne 1991. godine je mobilisan. Na parlamentarnim izborima 1997. godine je izabran za poslanika u Skupštini Srbije. 2000.-te godine je doživeo saobraćajnu nezgodu, kada je pao sa motora i zadobio povrede kuka i prelom butne kosti. U periodu od 2000. do 20004. godine obravljao je funkciju predsednika Skupštine Vojvodine. 2005. godine je osnovao pokret 5.oktobar zajedno sa Vesnom Pešić, Vladanom Batićem i koji je usko sarađivao sa LDP.
Čedomir Jovanović je diplomirao dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Tokom studiranja radio je kao novinar. Novinarsku karijeru započeo je kao saradnik nedeljnika NIN. Jovanović se preporučio tadašnjem uredniku NIN-a Draganu Bujoševiću i napisao reportažu o zločinu nad Srbima u Medačkom džepu (Hrvatska). Kasnije je radio i za TV Politika.
Dragan Đilas, najomraženija osoba u očima vlasti, diplomirao je na Mašinskom fakultetu u Beogradu, smer vazduhoplovstvo.
Široj javnosti je postao poznat 1991. godine kao student prorektor kada je predvodio studentske demonstracije protiv Slobodana Miloševića te i naredne godine. Ostali su upamćeni njegovi direktni pozivi upućeni 1992. godine “Mi tražimo da gospodin Milošević ode zato što vodi slabu politiku” (RTS, jun 1992. godine ).
Naim Leo Beširi je stekao zvanje diplomiranog politikologa na Fakultetu političkih nauka u Beogradu gde je završio i studije inovacija znanja na polju evropskih integracija 2012. godine. Godine 2008. usavršavao se na Letnjoj školi na Univerzitetu u Oslu gde je studirao međunarodne odnose i savremene probleme vlada i politika. Na istom univerzitetu završio je i seminar profesionalnog usavršavanja, a posebnom stipendijom pružena mu je prilika da se usavršava i u Nansen mirovnoj akademiji u Lilehameru. Usavršavao se i na Evropskom koledžu u Brižu, u Belgiji, na programu Evropske političke i administrativne studije.
Karijeru je započeo u Helsinškom odboru za ljudska prava u Srbiji na programu obrazovanja za ljudska prava 2005. godine. Tokom rada u Odboru bio je na stažu u Norveškom helsinškom odboru u Oslu. U 2010. bio je zaposlen u Misiji OEBS-a u Srbiji u Odeljenju za demokratizaciju na programu jednakih mogućnosti. U 2011. je postao koordinator programa u Centru za evro-atlantske studije gde je upravljao programima borbe protiv korupcije i analize kršenja ljudskih prava pripadnika oružanih snaga. Tokom 2012. bio je angažovan u Agenciji za borbu protiv korupcije na posmatranju sprovođenja izbora i izradi planova integriteta. Radio je i u privatom sektoru na polju marketinga.
Rasim Ljajić je u rodnom gradu završio osnovnu školu i gimnaziju, da bi potom završio Medicinski fakultet u Sarajevu.
Od 1989. do 2000. godine radio je kao novinar za više dnevnih i nedeljnih časopisa u bivšoj SFRJ. Pisao je kolumne za sarajevski časopis „Muslimanski glas“ i prištinski „Zeri“. Na studijama je igrom slučaja sreo Aliju Izetbegovića, osnivača i tadašnjeg predsednika Stranke demokratske akcije (SDA) koji mu je tražio da u Sandžaku formira SDA. Ljajić u tome nije uspeo, ali je našao pravog čoveka koji može da obavi taj posao – Sulejmana Ugljanina.
U politiku je zvanično ušao 1990. godine kada je izabran je za sekretara Stranke demokratske akcije Sandžaka. Od 1994. godine predsednik je Koalicije Sandžak koja je 2000. godine preimenovana u Sandžačku demokratsku partiju. U decembru 2009. godine osnovao je Socijaldemokratsku partiju Srbije čiji je predsednik.
Marinika Tepić je diplomirala u maju 1995. godine na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na odseku za engleski i rumunski jezik i književost. Završila je i Muzičku školu “Jovan Bandur“ u Pančevu, odsek klavir.
Dobrica Veselinović je rođen 1981. u Beogradu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je politikologiju na Fakultetu političkih nauka.
Kako navodi u svojoj biografiji, od 2004. do 2005. bio je programski urednik na “BU radiju”, radiju Beogradskog univerziteta na Fakultetu političkih nauka. Bio je koordinator projekta “Neću kesu hoću ceger” i kampanje “Bahato parkiram” u udruženju građana “KRIO” od 2008. do 2009. godine. U istom preriodu je bio asistent koordinatora u Centru za mirovne studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Boris Tadić je osnovnu školu i gimnaziju završio u Beogradu, gde je i diplomirao na Filozofskom fakultetu, navodi u biografiji. Diplomirao je u oblasti socijalne psihologije, na Katedri za kliničku psihologiju.
Radio je kao novinar, klinički psiholog, profesor psihologije i istraživač u naučnim projektima na Institutu za psihologiju. Bio je direktor Centra za razvoj demokratije i političke veštine. Radio je na uspostavljanju regionalnog sistema političke edukacije u Srbiji, Republici Srpskoj, Makedoniji i Bugarskoj, kao i u samoj Demokratskoj stranci. Od 2003. godine bio je predavač politike i advertajzinga na specijalističkim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu.
Učestvovao je u opozicionom radu tokom studija, zbog čega je hapšen.
Boško Obradović je rođen 1976. godine u selu Vranići kod Čačka. Završio je čačansku gimnaziju, a potom diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu na katedri za srpsku književnost 2002. godine.
Šest godina radio je kao bibliotekar za kulturno-prosvetnu delatnost i odnose sa javnošću Gradske biblioteke u Čačku, a posle toga prelazi na mesto menadžera Srpskog sabora Dveri. Stalno je zaposlen i radi u izdavačkoj kući Catena mundi d.o.o. na mestu urednika izdanja.
BONUS VIDEO:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare