Šta je sve iznerviralo Vučića u istraživanju Crte, a nisu brojke

Najnovije istraživanje javnog mnjenja koje su u junu 2026. sproveli Crta i Democracy Action Lab (DAL) Univerziteta Stenford izazvalo je veliku pažnju javnosti. 

Pomenuto istraživanje pokazuje da među opredeljenim biračima (70 odsto), za Studentsku listu bi trenutno glasalo 44,9 odsto građana, dok bi za Srpsku naprednu stranku glasalo 35,7 odsto, a za SPS 3,8 odsto. Ostali politički akteri samostalno ne prelaze izborni prag.

Nedugo zatim oglasio se i srpski predsednik Aleksandar Vučić, navodeći da je reč o propagandi.

Vučić je kazao na konferenciji za medije u Kijevu da je CRTA ranije tvrdila da studenti imaju 70 odsto podrške te ocenio da ta organizacija "pokušava ljude da ubedi da glasaju za studente".

"Ovo im je poslednja prilika da pokušaju na prevaru nešto da dobiju. Oni pokušavaju da podignu optimizam kod onih koji bi da ruše vlast na ulici", smatra predsednik Srbije.

Po njegovim rečima, CRTA je postupila neprofesionalno, neozbiljno i propagandistički.

"Oni (predstavnici CRTA) nisu objektivni posmatrači, već propagiraju nasilje i loše vrednosti", zaključio je Vučić.

Iako je fokus predsednika Srbije, ali i dela javnosti samo na rezultatima istraživanja koji se tiču podrške studentima i Srpskoj naprednoj stranci, istraživanje obiluje informacijama koje pokazuju pad podrške režimu u mnogim aspektima. 

Pad poverenja 

Politikolog i direktor javnomnjenskih istraživanja u CRTI, Vojislav Mihailović, kaže za Novu da je istraživanje pokazalo ozbiljan pad poverenja u sve političke institucije. 

"U najvećoj meri se to vidi kod institucija predsednika države, zato što je ta institucija pre dve ili tri godine uživala visoko poverenje, koje sa 60 odsto palo na oko 35 odsto", kaže Mihailović 

Za istraživače je, kaže, bio zanimljiv nalaz to koliko političke i medijske preferencije utiču na poverenje u političke institucije. 

"Poverenje u institucije se gleda kroz političku prizmu, nema više institucija koje rade za dobrobit svih građana, već država radi za one koji glasaju za vlast i dobrobit stranke, što građani osećaju", kaže Mihailović dodajući da građani daju poverenje državnim univerzitetima, Crkvi, NVO sektoru. 

Mihailović navodi i da je poverenje u univerzitete reakcija građana na režimsku kampanju protiv viskoškolskih ustanova u jeku studentsksih protesta. 

"Kada mi sada pogledamo brojeve studenata koji se upisuju na univerzitet, da su to rekordne cifre i onda pogledamo visoko poverenje, vrlo je jasno šta su građani mislili o takvoj kampanji", navodi Mihailović. 

Sagovornik Nove navodi da je sa istraživanjima uvek problem što su ljudi željni rejtinga stranaka, ali je ovoga puta akcenat bio na demoktariji, autokratiji, korupciji.... 

"Mi ovde imamo podatak da više od 50 odsto građana najvišu moguću ocenu daje ozbiljnosti problema korupcije. Mora da se priča o takvim stvarima. Takođe, u pravcu spoljne politike, mi vidimo jednu ozbiljnu polarizaciju po pitanju pravca ka EU i Rusiji, gde je jasno podeljeno ko naginje ka kojoj strani. Ako se toliko priča o rejtinzima, treba da se vrati pitanjima demokratije i autokratije...", navodi Mihailović. 

Šta smo još videli? 

U istraživanju se navodi da šest od deset građana Srbije veruje da je demokratija najbolji politički sistem, ali isti broj smatra da demokratija u Srbiji ne funkcioniše. Građani, dakle, nisu izgubili veru u demokratiju, izgubili su poverenje da država funkcioniše demokratski, objavila je CRTA. 

Dve trećine građana smatra da predsednik i Vlada moraju da poštuju ustavna ograničenja bez obzira na podršku koju uživaju, i da je predsednička vlast bez nadzora Skupštine neprihvatljiva. Međutim, kada se u obzir uzmu političke preferencije, rezultati pokazuju da oko 80 odsto pristalica vladajuće stranke vlast bez nadzora smatra opravdanom – naspram svega dva odsto onih koji su bliži Studentskoj listi. 

"Svega oko trećine građana navodi da ima poverenja u političke institucije – Vladi veruje 34 odsto građana, Skupštini 31 odsto. Građani Srbije gube poverenje u institucije. Poverenje u instituciju predsednika države gotovo se prepolovilo za tri godine – u februaru 2023. godine poverenje u predsednika države izražavalo je 60 odsto građana, a danas 35 odsto. Nasuprot političkim institucijama, državni univerziteti i crkva su institucije kojima građani većinski veruju. Državnim univerzitetima veruje 71 odsto građana, a sledi Srpska pravoslavna crkva sa 64 odsto", navodi se u istraživanju. 

Korupcija ozbiljan problem, polovina građana ne zna ko nam je premijer 

Preko polovine građana Srbije ocenjuje da je korupcija izuzetno ozbiljan problem. Za rasprostranjenost korupcije 38 odsto smatra odgovornim čitav politički sistem, a dodatnih 16 odsto građana konkretno smatra odgovornim sadašnju vlast. Birači SNS-a odgovornost pripisuju prethodnoj vlasti i srpskom mentalitetu.

Protesti pokrenuti nakon pada nadstrešnice ni nakon godinu i po dana ne gube na podršci. Podrška protestima ostaje stabilna i iznosi oko 60 odsto što je trend od aprila prošle godine.

Takođe, dve trećine građana Srbije smatra neprihvatljivom ideju o autokratskoj vlasti Predsednika, bez kontrole drugih državnih institucija. Prihvatljivost autokratskog sistema raste sa godinama i opada sa obrazovanjem. 

Zanimljivo je i da se u istraživanju navodi da polovina građana ne zna ko je trenutno premijer Srbije. Poznato je da je predsednik Aleksandar Vučić uzurpirao sve funkcije vlasti, pa građani ne znaju da je na toj funkciji dr Đuro Macut. 

Iako je zvanična politika vlasti člnastvo u Evropskoj uniji, mnogi potezi poslednjih godina govorili su suprotno. Uprkos tome, istraživanje CRTA je pokazalo da  nešto veći udeo građana naginje bližoj saradnji sa Evropskom unijom u odnosu na saradnju sa Rusijom, dok četvrtina građana ne bira stranu