Šta je bilo s našim ljudskim pravima tokom vanrednog stanja?

Politika 22. jun. 202121:00 > 21:24
Podeli:
Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Advokat Vladimir Gajić, programski koordinator iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava Danilo Ćurčić i Marko Somborac učesnici su debate Instituta za evropske poslove pod nazivom "Ljudska prava u doba korone - važe li mere za sve isto?" Moderatorka debate je Olja Bećković, a sagovornici debate će biti fokusirani na to da odgovore na nekoliko ključnih pitanja - Da li je bilo zakonskog osnova za vanredno stanje? Da li su mere tokom vanrednog stanja važile isto za sve? Da li su i koliko mediji bili cenzurisani i imali pristup informacijama, te koliko državu košta neosnovano lišavanje slobode građana?

Debatu je organizovao Institut za evropske poslove, uz podršku Balkan Trust for Democracy i USAID-a, a ona se fokusira na ljudska prava građana Srbije tokom aktuelne krize izazvane pandemijom koronavirusa.

Debata se održala na Dorćol platzu. Glavne poruke govornika na debati bile su  – Urušene institucije, poniženi i pogaženi građani među kojima je država sejala strah, manipulacija informacijama.

PROČITAJTE JOŠ

„Naravno da se nerado toga sećam, ja sam tada dosta radio tokom vanrednog stanja, imao sam desetak nesrećnih ljudi koji su proveli vreme u pritvoru. Meni je vreme brzo prošlo u tome da ih odbranim. Tu su bili ljudi koji su siromašni, koji su iz unutrašnjosti i koji nisu imali načina da se odbrane od jednog nasrtanja na elementarna ljudska prava. To je jedan crni period našeg pravosuđa. To je bilo potpuno gaženje elementarnih prava i od strane Vrhovnog suda, advokature, ali i od svih ostali“, rekao je Vlada Gajić na početku debate, odgovarajući na pitanje da li se seća kako je i kada je uvedeno vanredno stanje.

Način na koji je uvedeno vanredno stanje je pogrešan, govori Gajić.

„Vučić je primenio jedan trik, te je jednom odlukom Vlade zabranio okupljanje više od pedeset ljudi u zatvorenom prostoru, pa na osnovu te odluke parlament nije mogao da se sastavlja jer ih ima 250. Onda je Vučić na osnovu Ane Brnabić dao predog i uvedeno je vanredno stanje. To je moguće samo ukoliko je u toku neka prirodna kataklizma ili je ratno stanje – to su izuzetni slučajevi, uvođenje vanrednog stanja na taj način“, govori Gajić na debati.

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Na pitanje kako iz današnjeg ugla posmatra vanredno stanje, Ćurčić je izjavio da u tom trenutku sistem nije funkcionisao.

„Imali smo suspenziju pravnog poretka“, rekao je on na početku.

„Izvedena je jedna situacija da imamo pokaznu vežbu kako izgleda kada institucije ne funkcionišu. Naš pravosudni sistem tada nije funkcionisao. Imali smo primere povrede ljudskih prava, ali kao građani niste mogli da tražite pomoć, jer sistem nije funkcionisao. To je bila zabrinjavajuća situacija jer kao građani niste imali kome da se obratite radi zaštite prava“, rekao je Danilo Ćurčić.

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

„Nikakva institucija nije rekla da je vanredno stanje uvedeno protiv ustavno. Jedino je Ustavni sud mogao da kaže da se desio državni udar, ali se to nije desilo. Pravno-formalno, to nije bio državni udar“, rekao je Ćurčić.

Somborac je istakao da mi kao građani nismo imali prave informacije tokom vanrednog stanja.

„Ako većina ljudi misli da je nama trebalo tako čvrsto vanredno stanje – to će proći. A zašto? Jer nemamo prave brojke niti pravo stanje“, rekao je Somborac.

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

„Mislim da smo zaboravili slike penzionera koji kupuju hleb u pet ujutru. Verujem da mnogo ljudi misli da je to bilo u redu i da bi Vučić pobedio na slobodnim izborima“, dodao je on.

Gajić dodaje da se većina građana slaže da je Srbiji potreban „snažan čovek i čvrsta ruka“.

„Tito je vladao pedeset godina. U nekom trenutku smo počeli da delujemo kao normalno društvo, posle 2000. godina, ali smo se onda opet vratili na ovo“, govori Gajić.

„Sudilo se preko Skajpa, ljudi su sedeli u zatvorima širom Srbije, bez ikakvog osnova“, rekao je on.

Govorio je o pojedinim primerima međunarodnih vozača koji su imali problem po povratku u svoju zemlju, nekoliko dana pre nego je u Srbiji proglašeno vanredno stanje. Jedan čovek je, govori, bio osuđen na tri godine zatvora.

„Svi koji su pružili otpor ili su imali advokate su onda pušteni“, objasnio je Gajić.

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Moderatorka Olja Bećković je u jednom trenutku pomenula i Jovanu Popović, ali i Petra Đurića, te Anu Lalić.

„Ono što je pokazalo moć medija jeste da se neke teme nisu pojavljivale. Dok se tema ne pojavi u medijima, o njoj se uopšte ne govori i njome se niko ne bavi. Imali smo večito tu priču koliko nam je teško, koliko je ljudi umrlo i kako će nam biti bolje. Suština je da je to bio pravi prikaz da vi nemate insitutcije koje će se baviti nekim konkretnim stvarima, koje će reći imate i osobe sa invaliditetom i mnoge druge kategorije ljudi o kojima niko ne priča“, rekao je Ćurčić.

„Imali smo beskućnike koji su odgovarali u prekršajnim postupcima jer nisu imali gde tokom vanrednog stanja“, dodao je on.

„Srbija u većini slučajeva je pokazala da nije sposobna da poštuje zakone i da ih sprovede.“

Vladimir Gajić Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Gajić je dodao da postoji povezanost između nezavisnog sudstva i štampe.

„Nikada nećemo imati slobodne medije dok nemamo slobodan sud“, rekao je on.

Somborac se sa tim složio.

„Što ja da objavim nešto i da izgubim posao, da mi prete, a kada mi prete, da niko neće da mi pomogne. Rizikuješ egzistenciju, a onda i bezbednost. Što mi to radimo? Ludi smo, ali drugi misle da je bolje ćutati“, rekao je Somborac.

Najgora stvar tokom vanrednog stanja, navodi Gajić, bila je zabrana kretanja.

„Najgora stvar koja se desila u vanrednom stanju je zabrana kretenja, a kada je reč o ljudskim pravima. O tome će se pisati knjige jednog dana. To je jedan toliki nedostatak elementarne empatije. To je neko ko je mogao da smisli samo Vučić, ili Brnabić, koja ima tu količinu zla kao on“, rekao je Gajić.

„Te zabrane kretenja su ljudi u početku to mogli da podnesu, jer su ljudi bili u panici, a svaka sledeća nedelja je bila ključna. Ali, posle, kada se ispostavilo da je to suludo i da nema svrhe, što su brojke pokazale i što je dovelo do velikih julskih protesta kada su opet pretili zabranom kretanja. Posle već nije moglo da prođe“, rekao je Somborac.

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Danilo Ćurčić je istakao da je problematično bilo i ponašanje tokom policije na protestima.

„Od štitova se nisu videle značke, odnosno brojevi, pa su starešine to pravdale time, da ne znaju ko je tukao građane, ali – to je bilo sistemsko naređenje“, rekao je on.

„Većina napadača nije uhvaćena, pretnje nisu procesuirane. Postoji totalni zid institucija, ljudi da znaju gde žive, mnogo bi im teško bilo“, rekao je Somborac.

Vladimir Gajić Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

U jednom trenutku debate, govornicima se obratio Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), koji je pričao o slučajevima Jovane Popović i Ane Lalić.

„Jovana Popović je tada bila jedna od onih žrtava koja je ni kriva ni dužna doživela tu kaznu da leži tri meseca u Zabeli. To je ostavilo beleg u našem gradu. Nadam se da će jednog dana doživeti neku statisfakciju“, rekao je on.

„Ona je kao mlada i buntovna muzičara snimila pesmu Bagra i nastupila na konferenciji udružene opozicije. Neko je to zabeležio. Poslata je poruka tada, ne budete li svi obožavaoci vlasti, dođe taj čas kada ćete platiti cenu. Ona se svojom voljom izvukla iz javnosti jer joj je trebao mir zbog trudnoće“, dodao je Željko Popović.

On je podsetio i na slučaj Ane Lalić, novinarke Nova.rs, koja je provela noć u pritvoru zbog svog izveštavanja tokom pandemije koronavirusa i vanrednog stanja.

„To što se desilo Ani Lalić je zločin“, istakao je on.

Željko Bodrožić Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Govornici su se u jednom trenutku dotakli i Roma, koji su bili posebno ugroženi tokom debate.

„Romi su posebno bili pogođeni pandemijom i vanrednim stanjem. Voda, struja i hrana je značajno nedostajala u neformalnim naseljima. Lokalne vlasti nisu htele ni cisternu vodu da dostave u nekim naseljima. Do Strazbura morali da idemo. Romi su van mesta odlučivanja“, rekao je Ćurčić.

Danilo Ćurčić Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Građani su imali priliku da postavljaju pitanja u drugom delu debate. Celu debatu možete pratiti na Fejsbuk stranici Instituta za evropske poslove. 

Debata je deo projekta „Javna odgovornost i dijalog u vezi sa odgovorom na Covid19“ koju finansiraju Balkan Trust for Democracy i USAID. Stavovi izrečeni tokom debate ne predstavljaju nužno stavove Instituta za evropske poslove i donatora.

Ljudska prava u doba korone – važe li mere za sve isto?

Ljudska prava u doba korone – važe li mere za sve isto?

Posted by Institut za evropske poslove on Tuesday, June 22, 2021

Komentari

Vaš komentar