Predsednik Srbije Aleksandar Vučić svojim gostovanjem na televiziji Pink, stavio je tačku na svaku ideju o tome da će o sastavu nove vlade odlučivati budući premijer. Vučić je umesto mandatara koji tek treba da bude proglašen, govorio o tome kojim je ministrima zadovoljan i najavio da će veliki broj njih biti zamenjen. Kao da je to nešto o čemu on treba da odlučuje… Time je, kako kaže politikolog Boban Stojanović, potvrdio ono što već svi znamo, da institucije praktično ne postoje i da u Srbiji samo jedan čovek mimo svojih ustavnih i zakonskih ovlašćenja donosi sve odluke. Od trafostanice u selu, preko veštačke oplodnje, sudbine radnika Fiata, kredita u švajcarcima, pa i o izboru članova vlade.
“Ne bih licitirao, ali veliki deo nove Vlade Srbije biće neki drugi ljudi”, rekao je predsednik Srbije gostujući na televiziji Pink i naglasio da razmišlja o četiri kandidata za premijera.
Na pitanje čijim radom u dosadašnjoj vladi je zadovoljan, Vučić je odgovorio da je zadovoljan radom premijerke Ane Brnabić, ministra finansija Siniše Malog „i nekih drugih ministara“, dok „nekima nije zadovoljan“.
Tim povodom, valjalo bi se podsetiti na to šta kaže Zakon o vladi.
“Vladu bira Narodna skupština posle svakog konstituisanja, na predlog kandidata za predsednika Vlade. Narodna skupština odlučuje o izboru Vlade u celini. Vlada je izabrana većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika”, piše u članu 15 ovog zakona.
Pročitajte još...
Kad je reč o nadležnostima predsednika u vezi formiranja vlade, Ustav kaže:
“Predsednik Republike predlaže Narodnoj Skupštini kandidata za predsednika vlade kad god se bira nova vlada i pri tom je dužan da predloži onog kandidata koji može da obezbedi izbor vlade”.
Dakle, predsednik bira samo mandatara, a on zatim predlaže ministre.
Vučić, međutim, ovih dana vodi konsultacije sa predstavnicima parlamentarnih stranaka o formiranju vlade, ali je sasvim jasno, da će pored imena mandatara dati i ceo sastav vlade.
Mimo svojih ovlašćenja, na šta je u nedavnom izveštaju upozorila i Grupa država protiv korupcije (GREKO).
Govoreći o Vučićevom konstantnom prekoračivanju predsedničkih ovlašćenja GREKO piše:
“On utiče na rad vlade, traži povlačenje vladinih zakona i najavljuje praktične mere za suzbijanje pandemije, kao što je policijski čas. Saopštenja za javnost o najvažnijim odlukama Vlade izdaju se u koordinaciji sa kabinetom predsednika. Vučić je ostao na čelu SNS, a trebalo bi da bude predsednik svih građana”, piše u izveštaju i zatim se navodi da je Vučić prisutan na javnim sednicama Vlade Srbije, te da je aktivno bio uključen u diskusiju uoči referenduma koji se ticao ustavnih promena u oblasti pravosuđa“.
Pored toga, piše GREKO, predsednik je ostao i lider vladajuće stranke, koja ima ogromnu većinu u Narodnoj skupštini.
„I kao takva je uključena u izborne kampanje, što je u suprotnosti sa sistemom u kojem predsednik ne bi trebalo da bude uključen u partijski diskurs, već bi trebalo da predstavlja jedinstvo nacije. Kao lider najveće stranke u Narodnoj skupštini, ne samo da je birao premijera, već je imao i direktan uticaj na program vlade. Osim toga, on je znatno prisutniji u medijima od premijera, redovno komentariše izvršna pitanja – javne nabavke, investicije, potrošnja”.
Politikolog Boban Stojanović u izjavi za Novu kaže da se Vučić više i ne trudi da sakrije da odlučuje o svemu.
“To je čak je deo njegovog oreola veličine i snage da se pita za sve. Od trafostanice u selu, preko veštačke oplodnje, radnika Fiata, kredita u švajcarcima, pa tako i oko izbora vlade. To apsolutno nije ništa novo i svi dobro znamo da on sastavlja vladu, da bira ministre. To je radio i 2017. i 2020, pa će tako raditi i ove godine. Dublji problemi su u formalnoj i neformalnoj podeli vlasti, odnosno prirodi našeg polupredsedničkog sistema i prirodi izbornog sistema, jer su svi narodni poslanici zavisni od centrale partija. Iako u našem Ustavu piše da je Narodna Skupština prosto centralna institucija i da vlada utvrđuje i vodi politiku”, kaže Stojanović i dodaje:
“Suštinski, s obzirom na zavisnost od političkih partija, ključna politička moć leži u poziciji predsednika najveće stranke. I Aleksandar Vučić ne radi sve ovo kao predsednik republike, već kao predsednik stranke. Kao što Tomislav Nikolić to nije radio, jer je odmah podneo ostavku na mesto predsednika stranke i praktično izgubio svu vlast, ali isto kao što je radio recimo Boris Tadić u periodu od 2008. do 2012. To je isto posledica polupredsedničkog sistema sa neposredno izabranim predsednikom i sa proporcionalno zatvorenom izbornom listom, gde su narodni poslanici isključivo predstavnici svojih partija. Aleksandar Vučić to veoma dobro radi, kontroliše svoje poslanike, jednostavno sva moć je u političkoj partiji, a ne u instituciji predsednika Vlade niti u Skupštini.
Vučić, kako dalje navodi Stojanović, kao šef partije bira ministre i može da ih komentariše.
“To naravno nije u skladu sa njegovom funkcijom predsednika svih građana. To je defekt našeg politikog sistema i jedan od uzroka što se sve pretvorilo u u odluke jednog čoveka. I dok je bio prvi potpredsednik vlade i dok je bio premijer i sad kad je predsednik. On odlučuje o svemu jer je predsednik stranke. To je naravno loše i samo je jedan od elemenata zašto Srbija nije demokratska država”, zaključuje Stojanović.
BONUS VIDEO: Vučić o novoj vladi
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare