Vest da se Srbija pridružila sankcijama Evropske unije protiv Belorusije stigla je iz EU, a srpska vlada i Ministarstvo spoljnih poslova, koji beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka smatraju za velikog prijatelja, o tome i dalje ćute. Srećko Đukić, bivši ambasador Srbije u Minsku, navodi za Nova.rs da je bilo za očekivati da se Srbija pridruži sankcijama protiv Belorusije, mada to zvanični Beograd nerado čini, ali da je pitanje da li će te sankcije biti u potpunosti primenjivane.
EU je pozdravila odluku Srbije da se pridruži restriktivnim merama koje se odnose na zabranu preleta vazdušnog prostora i pristupa evropskim aerodromima za beloruske aviokompanije. Ta vest stigla je danas iz Evropskog saveta, a ni Vlada Srbije ni Ministarstvo spoljnih poslova se još nisu oglasili tim povodom.
Zanimljivo da vest o uvođenju sankcija Belorusiji stiže svega nekoliko dana pošto je Vojska Srbija okončala vojne vežbe sa belorusokom vojskom, koje su održavale od 8. do 19. juna.
Srećko Đukić, bivši srpski ambasador u Minsku, navodi za Nova.rs da to ne treba da nas čudi, kao i da je kod srpske vlasti to zaista moguće.
“To je principijelna neprincipijelnost. Mislim da to odgovara i Beogradu i Minsku da dokažu to večno prijateljstvo”, kaže Đukić.
On navodi navodi da je odluka Beograda da se pridruži tim sankcijama EU bila očekivana, kao i da je normalno da država koja je na evropskom putu pre ili kasnije usklađuje svoje spoljno – političke aktivnosti sa Unijom.
“Srbija to nerado čini i o tome ne želi da govori. To se uvodi poluilegalno. Obaveštava se Brisel da se Srbija pridružuje tim sankcionim merama, a u konkretnim situacijama to ne znači da se uvek tako i ponaša. Ne očekujem da će te sankcije stopostotno biti primenjivane, imajući u vidu tu bliskost odnosa između Beograda i Minska i da Beograd oseća deficit svoje zahvalnosti za avione koje su nam poklonili”, dodaje Đukić.
On međutim ističe da je ovo tek prvi krug sankcija koje je EU uvela Belorusiji. Kako kaže, objavljen je spisak više od 70 osoba iz državnog vrha i policijskih struktura koji će biti stavljeni na crnu listu EU, kao i da postoji čak 10-tak mera, koje Brisel ima u planu da uvodi korak po korak prema Lukašenku i Belorusiji.
“Trebalo bi da bude održana i međunarodna konferencija o Belorusiji na kojoj će biti reči o tome kako rešiti problem diktature u toj državi, a EU planira da odvoji novac za pomoć demokratiji u Belorusiji. Postoji i čitav kompleks ekonomskih mera, među kojima je i zabrana izvoza iz Belorusije u EU jako važnih artikala, na primer benzina i svi proizvodi od nafte. To može jako da pogodi privredu te zemlje”, zaključuje Đukić.
On dodaje da takve mere prema Belorusiji nikada nisu bile na dnevnom redu.
“To će izazvati jedan veliki ekonomski potres u toj zemlji, koja će pokušati da uvede kontramere”, navodi Đukić.
Evropska unija odlučila je da uvede nove sankcije Belorusiji nakon što je zvanični Minsk prisilio avion “Rajanera” da sleti kako bi uhapsio opozicionog novinara Romana Protaševiča. Kako su pisali mediji, beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko je poslao borbeni avion MIG da presretne putnički avion u kojem se nalazio Protaševič.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
