Srbija juri ka rekordnoj izlaznosti: Pogledajte kada je najviše glasača izašlo na izbore u našoj zemlji

Građani Srbije od jutros stoje u orgomnim redovima da bi glasali, kako oni u zemlji, tako i u dijaspori. U inostranstvu, pred konzolarnim predstavništvima i ambasadama, srpski državljani čekaju i po pet sati da bi iskoristili svoje biračko pravo.

Gotovo celog dana sa svakim presekom izlaznosti, dolazi se do brojke koja je za 10 i više procentnih poena veća u odnosu izbore 2023. i isto vreme. Nije isključeno da će na današnjim izborima, ukoliko se nastavi ovim tempom, biti postavljen novi rekord.

Kako su ranije objavile Južne vesti, za zbirne liste se glasa od 2000. godine. Baš tada je postavljen rekord izlaznosti, ali za savezne i predsedničke izbore - 71,55 odsto.

Godine 1990. održani su prvi višestranački izbori nakon Drugog svetskog rata. Tada je jedini put bio primenjen većinski izborni sistem, a u 250 pojedinačnih izbornih jedinica glasalo za kandidata po imenu i prezimenu.

Na izbore je tada izašlo 5.029.123 od 7.033.610 upisanih birača, odnosno 71,50 odsto. Gotovo ista izlaznost bila je i 2000, ali na saveznim i predsedničkim izborima kada je glasalo 71,5 procenata birača.

Sledeći izbori i to prevremeni bili su 1992. godine kada se glasalo po proporcionalnom modelu po kojem izbornu jedinicu čini cela teritorija Srbije, a mandati se raspodeljuju srazmerno broju glasova koje su liste osvojile. Glasalo je 4.723.711 od 6.774.995 upisanih birača, tačnije 69,72 odsto.

Vanredni parlamentarni izbori održani su decembra 1993. godine, a od ukupno 7.010.389 upisanih birača na birališta je izašlo 4.300.440 – što je 61,34 procenata.

Godine 1997. na parlamentarne izbore od 7.210.386 upisanih birača glasalo je 4.139.080, tačnije 57,41 posto.

Sistem koji i sada važi, premijeru je imao na vanrednim parlamentarnim izborima u decembru 2000. godine, kada teritorija Srbije predstavlja jednu jedinstvenu izbornu jedinicu u kojoj se glasa za zbirne izborne liste.

Tada je učestvovalo osam stranaka i koalicija od kojih su četiri prešle izborni cenzus, a izlaznost je bila 57,64 odsto. Ti izbori bili su tri meseca nakon onih istorijskih 24. septembra 2000. kada su na saveznom nivou (SRJ) gražani birali predsednika i savezne poslanike. Izašlo je 4.916.920 građana (71,55 procenata), a pobedio je u prvom krugu Vojislav Koštunica.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 28. decembra 2003. godine izlaznost je bila 58,75 posto.

Januara 2007. godine održani su redovni parlamentarni izbori, a izborni cenzus je prešlo 11 lista. Izlaznost je bila 60,62%odsto.

Na vanrednim izborima 2008. godine, a izlaznost je bila 61,35 procenata. Prethodili su im predsednički izbori na kojima je u drugom krugu izlaznost bila 68,12 odsto, kada je Boris Tadić pobedio Tomislava Nikolića.

Godine 2012. učestvovalo je 18 izbornih lista, a cenzus prešlo 11 lista. Na tim izborima izlaznost je bila 57,77 odsto – glasalo je 3.912.904 od 6.770.013 upisanih birača.

Marta 2014. godine održani su vanredni parlamentarni izbori, a izlaznost je bila 53,09 procenata – od 6.765.998 upisanih birača glasalo je 3.592.375.

Godine 2016. održani su vanredni parlamentarni izbori, a od 6.739.441 upisanih birača izašlo je 3.778 923, tačnije 56,07 odsto.

Redovni izbori održani su 2020. godine, a glasalo je 3.221.908 od 6.584.376 upisanih birača, odnosno 48,93 procenta.

Aprila 2022. godine bili su vanredni parlamentarni izbori – glasalo je 3.810.559 od 6.502.307 upisanih birača, tačnije 58,60 odsto, a 17. decembra 2023. godine glasalo je 3.820.746 od 6.500.666 upisanih birača, odnosno 58,77%.