Srbija još 2017. otvorila vrata za ruske špijune, sporazum potpisao Stefanović

Sporazum o saradnji sa tajnom službom Rusije potpisan je 2017. godine, a u Skupštini je ratifikovan godinu dana kasnije. Opozicija je takvu vrstu obavezivanja osporaval i upozoravala na potencijalne opoasnosti, a predsatvnici vlasti su tvrdili da je reč samo o „razmeni znanja“.

Šta razmena znanja podrazumeva, nekoliko godina kasnije videli smo na primeru ruskih opozicionara koji su nakon sastanka u Srbiji, hapšeni i proganjani. A sve zahvaljujući podacima koje je sekretaru Saveta za bezbednost Nikolaju Patruševu dostavio aktuelni ministar Aleksandar Vulin.O tome je za Novu govorio Vladimir Кara-Murza, ruski političar, pisac i istoričar.

On je u periodu od 2015. do 2017. godine, dva puta bio trovan, zbog čega je bio i u komi. Prema navodima zapadnih medija, iza njegovog trovanja stoji ruska Fedralna služba bezbednosi (FSB), ista ona sa kojom je Srbija potpisala sporazum.Upravo toj službi je prema njegovom svedočenju, ministar Vulin dostavio transkripte sa sastanka odnosno seminara koji su oni organizovali u Srbiji. Po povratku u Rusiju njegov kolega Andrej Pivovarov je uhapšen.

Na šta se tačno Srbija obavezala?

Time što je sporazum usvojen u Skupštini, automatski je zapravo postao zakon.Ispred Srbije, dokument napisan na sedam strana, potpisao je tada Nebojša Stefanović kao ministar policije, a u ime Federalne službe obezbeđenja Ruske federacije Dmitrij Viktorovič Kočnev. Potpisan je u Moskvi 23. maja 2017.

Njegova sadržaj je javnosti postao poznat tek marta sledeće godine kada se našao pred poslanicima.U tom sporazumu se između ostalog u članu 4. navodi da obe strane u skladu sa svojim nadležnostima i zakonodavstvom, razmenjuju informacije o pitanjima od zajedničkog interesa.Dalje se navodi da će obe strane, uz uzajamnu saglasnost, prenositi prmljene informacije koje se odnose na zaštitu štićenih lica i objekata.Ono što je posebno zanimljivo je deo u kome se navodi da „spisak podataka koje Strane razmenjuju na osnovu ovog sporazuma, kao i postupak podnošenja zahteva i prenosa takvih podataka, strane određuju na osnovu uzajamne saglasnosti.

Vulin može da bira šta će Rusima da da

Upravo u ovom delu zakona postoji prostor za različito i široko tumačenje onoga šta sve može da se razmenjuje i radi za korist druge strane.Strčnjaci su upozoravali da su zabrinjavajuće najmanje još dve stavke.Prva je da se saradnja uspostavlja radi unapređenja unutrašnje bezbednosti, što može praktično da znači sve. A druga stavka se odnosi na deo u kome se navodi da se uspostavlja saradnja radi neutralizacije kompjuterskih napada koji se tiču svih informacionih sistema – države. To znači da se ne odnosi samo na one koji se nalaze u štićenim objektima.Imajući u vidu ovakav sporazum, očito je da ga je Aleksandar Vulin tumačio veoma široko, i tako zloupotrebio i ovlašćenja i državnu tajnu službu za obračun vlasti jeden zemlje sa svojim političkim oponentima.Zbog nelegalnog prisluškivanja ruske opozcije u kojoj je učestvovao ministar Aleksandar Vulin reagovali su i Evropljani.Druga najbrojnija poslanička grupa u Evropskom parlamentu, Socijaldemokrate, osudili su to što Srbija, kandidat za članstvo u EU, sarađuje sa autokratskim režimom u progonu ruske opozicije. Poslanica iz redova Zelenih u EP Viola fon Kramon rekla je za Novu da je šokirana navedenim postupcima ministra policije, i poručila da Srbija mora da izabere EU ili Moskvu i Peking.

Bonus video: Ruski opozicionar tvrdi da ih je Vulin snimao

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=eksluzivnoruskiopozicionartvrdidagajevulintajnosnimaoubeogradu-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2966938"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram