Sporazum s Kinom može da nas košta papreno: Vučić i Mali zbog rejtinga SNS guraju Srbiju u nove probleme

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i srpska delegacija su prilikom posete Kini, gde su učestvovali na samitu „Pojas i put“, potpisali nekoliko sporazuma i memoranduma, kojima je učvršćena ekonomska saradnja dve zemlje. Vučić je nakon sastanka s predsednikom Kine Si Đinpingom u Pekingu ocenio da Sporazum o slobodnoj trgovini otvara nove „vidike“ u odnosima Srbije i Kine.„U svim oblastima u kojima sarađujemo beležimo napredak. Inicijativa ’Pojas i put’ donela je mnogo dobrog našoj zemlji. Ponosim se našim prijateljstvom i rezultatima koje smo postigli“, napisao je Vučić na Instagramu.

Međutim, kad se malo više zadubimo u ono što je dogovoreno i uporedi sa stvarnim stanjem u privredi, najavljeni „vidici“ ne deluju tako obećavajuće."Samo Vučić, Vesić i Mali znaju zašto su se radovali potpisanim sporazumima. Možda im donesu neki kratkoročni politički poen, ali će sigurno naneti nesagledive dugoročne posledice po srpsku privredu, finansije, radna mesta i standard građana", ističe za Nova.rs Dušan Nikezić.Podseća da su za autoput Beograd - Zrenjanin - Novi Sad i brzu saobraćajnicu Bački Breg - Nakovo, koji su pre samo nekoliko godina koštali milijardu evra, sad s kineskim izvođačima potpisani ugovori na neverovatnih četiri milijarde evra."Kako je uopšte moguće da kilometar autoputa i brze saobraćajnice u Panonskoj niziji košta preko 13 miliona evra po kilometru, što je tri puta više nego što je plaćen autoput Zagreb - Split kroz Dinarske Alpe i 13 puta više nego što je plaćen poluautoput Novi Sad - Horgoš?", pita se sagovornik Nova.rs.

Ističe da potpisani Sporazum o slobodnoj trgovini s Kinom nemaju ni najrazvijenije svetske ekonomije, poput EU, SAD ili Rusije i ocenjuje da je „potpuno suludo da ga ima Srbija, koja Kini eventualno može da ponudi jeftine sirovine, dok kineske firme preko noći mogu da zatrpaju naše tržište i potpune uguše domaću proizvodnju“.Komentarišući da li se i koliko pomenuti sporazum kosi s procesom usklađivanja Srbije s politikom EU, Nikezić ističe da se on „na prvom mestu kosi s interesima Srbije, jer ćemo njime, kao na tacni, Kinezima prepustiti srpsko tržište“:"U Kinu ni danas ne izvozi srpska privreda, već kineski vlasnik RTB Bor-a, i to preko milijardu evra vrednu rudu i koncentrat bakra, dok iz Kine uvozimo neverovatnih 4,7 milijardi evra telekomunikacione, računarske, medicinske, vojne i druge opreme, pa će i dogovoreni bescarinski režim pogodovati isključivo kineskim firmama, bez obzira na to da li se radi o uvozu ili izvozu".Dodaje da je u javnosti je „sporazum predstavljen kao šansa Srbije za ogroman izvoz jabuka i meda, kao da u Kini jabuke i med ne postoje, a Srbija ima neograničene količine“:"U stvarnosti stvari stoje potpuno suprotno. Kina je najveći svetski proizvođač i jabuka i meda, s proizvodnjom koja je 100 puta veća od srpske, pa naša celokupna proizvodnja ne bi mogla stabilno da snabdeva ni omanji kineski grad, a kamoli kinesko tržište".Nikezića zato ne čudi što Srbija ima tako „nepovoljan spoljnotrgovinski bilans s Kinom, s deficitom od 3,6 milijardi evra godišnje i pokrivenošću uvoza izvozom od samo 23 odsto, dok je s EU taj odnos 83 odsto“."Sve to potvrđuje da budućnost Srbije jesu i moraju biti evropske integracije, koje i u ovom segmentu predstavljaju neku vrstu spasa za Srbiju, jer ćemo približavanjem EU morati da obustavimo sve bilateralne sporazume, pa će i ovaj štetni sporazum s Kinom biti automatski raskinut. Što pre, to bolje za Srbiju", naglašava naš sagovornik.Nikezić nema dilemu da će nas „novi kineski sporazumi dodatno približiti dužničkom ropstvu, jer će Srbija za nekoliko godina dugovati Kini preko 17 milijardi evra, a ukupan javni dug će se popeti na 55 milijardi evra, samo ako se realizuju već dogovoreni projekti“."Javni dug je u poslednjih 11 godina povećan s 15,3 na 36 milijardi evra i već sad dramatično opterećuje srpski budžet, pošto su troškovi kamata porasli na 1,6 milijardi evra, što je 80 odsto više nego pre samo dve godine i tri puta više nego 2012. godine", podseća ovaj ekonomista, koji je i potpredsednik Stranke slobode i pravde.Upozorava da troškovi kamata predstavljaju čak 8,5 odsto državnog budžeta za 2024. godinu."Koliko je to opasno za Srbiju možda najbolje vidimo po činjenici da za kamate danas izdvajamo isti iznos novca kao i ukupno za sve subvencije: za privredu, poljoprivredu, kulturu, nauku, životnu sredinu, turizam, drumski i železnički saobraćaj", zaključuje Nikezić.BONUS VIDEO „Pojas i put“ preči od Berlinskog procesa: Zašto su za Vučića Si, Putin i Orban prirodnije društvo od Šolca i Fon der Lajen?